Симор Креј
Симор Креј (енгл. Seymour Cray, 28. септембар 1925[1] – 5. октобар 1996[2]) је био је амерички инжењер електронике и рачунарски архитекта, који је основао компанију Cray Research.[3] Џоел Бирнбаум, [en] тадашњи технички директор компаније Hewlett-Packard, рекао је о Креју: „Изгледа немогуће да се не претера са описом његовог утицаја на индустрију; многе карактеристике високо перформантних рачунара које су свакодневица данас, биле су практично незамисливе када их је Симор предвиђао.”[4] Тадашњи директор Националног центра за примене суперкомпјутера [en] на Универзитету Илиноја у Урбани-Шампејну, [en] Лари Смар, [en] рекао је да је Креј „Томас Едисон индустрије суперкомпјутера.”[5]
| Симор Креј | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Seymour Roger Cray |
| Датум рођења | 28. септембар 1925. |
| Место рођења | Чипева Фолс, Висконсин САД |
| Датум смрти | 5. октобар 1996. (71 год.) |
| Место смрти | Колорадо Спрингс САД |
| Деловање | |
| Радови | суперрачунари |
Рођен је 1925. године у Чипева Фолсу држава Висконсин. Његов отац је био инжењер, који је провео последње године своје каријере радећи за Northern States Power Company. Морао је проћи много тога пре него што је постао градски инжењер у Чипева Фолсу. Још у раном детињству Креј је био фасциниран електроником. У средњој школи већину времена проводио је у лабораторијама. Хоби му је био проучавање електричних уређаја свих типова. Проучавао је радио-апарате и електричне моторе.
Каријера уреди
Engineering Research Associates уреди
Матурирао је 1943. пре него што су га послали да ради као радио оператер у Другом светском рату. Године 1950. добија диплому најнижег академског нивоа за електронски инжењеринг на Универзитету у Минесоти. Годину дана касније добија мастер диплому за примењену математику. Креј затим одлази у један од првих рачунарских фирми у круговима дигиталне технологије која је носила назив ERA (Engineering Research Associates). ERA је била спонзорисана од стране америчке морнарице у циљу стварања трајног графичког уређивања. Када је Креј дошао компанија је радила тек око годину дана. Један интересантни детаљ ове компаније био је да је она направљена као фабрика-једрилица. Као таква је саграђена због опасности од рата. Тако је Креј био принуђен да прави рачунаре у дрвеној једрилици.
Свој рад започиње на моделу рачунара 1100. Како је компанија била нова, Креј је потрошио доста времена да истражи како ради рачунарски систем. Слушао је предавања сручњака у овој области као што је Фон Њуман. Међутим, убрзо је схватио да нема довољно писаног материјала на основу кога би могао да се упозна са развојем рачунара па је морао да изуми многе ствари.
Оснивање сопствене групе дизајнера уреди
Како је постао члан групе дизајнера који су били задужени за усавршавање два рачунара, Креј је основао своју групу која ће спровести дизајнирање следећег рачунара. Овим напорним темпом даноноћни рад постао је саставни део његовог живота. Његова теорија дизајнирања постала је и једна која је одговарала критиковању корисници. Сакупљајући похвале и критике, Креј је размишљао о стварању рачунара. Први рачунар који је Креј дизајнирао био је модел 1103. Базиран је тако да је био једноставан и у њега није укључено ништа што није било неопходно. Конкуренти у послу збуњено су звиждали гледајући у шеме, али је Креј схватио суштину. Да би систем био једноставан Креј се концентрисао на брзо завршавање пројекта. Иако је време било битније од било чега, сама брзина је била пресудан фактор у прављењу рачунара.
Control Data Corporation уреди
После пар година, ERA-у је купио Ремингтон Ренд (Ремингтон Ранд). Мењање власника ипак није променило значај Крејовог рада. Касније ERA је продата компанији Sperry, а затим Burroughs. За разлику од власника производња и запослени су остали исти. Међутим, Креј одлучује да се прикључи Билу Норису и да помогне у стварању Control Date Corporation (CDC).[6][7] Иако није био једини, био је први који је учествовао у стварању CDC-а и који је био технички оријентисан за посао. Креј је имао своју замисао и желео је да створи брже и једноставније рачунаре. Иако су други били за комерцијалније рачунарске системе, Креј је задржао своје мишљење и убедио друге да треба створити једноставнији рачунар.
Методе стварања новог рачунара уреди
Креј је имао одређене методе за стварање новог рачунара. Први корак је узимање улазних јединица рачунара од корисника који су користили претходне моделе. Затим би проучио њихове сугестије и помоћу ових информација осмислио би како исте могу користити у његовом послу. Много је ризиковао како би се уверио да ће његов циљ бити достигнут, а сам циљ је био да створи најбржи рачунар за научне сврхе. Креј би сакупио спорна питања која су обухватала инструкције рачунара, величину меморије и њен склоп. Када се буде одговорило на ова питања техничари це бити у могућности да створе овај рачунар. Крејов први пројекат са CDC-ом био је рачунар 1604. Рачунар је имао успешну производњу. Следећи модели били су 6600 и 7600.
Cray Research уреди
Године 1972. Креј је схватио да се тржиште за рачунаре смањило па је CDC прекинуо своја улагања у овој области. Због тога Креј одлучује да је 1972. добро време за отварање мале фирме која ће преузети ово тржиште. То је самим тим био почетак предузећа Cray Research. Креј је користио најновију технологију, интегрисана кола и векторску технологију регистровања да направи Креј 1. У његовом дизајнирању Креј је био у могућности да се уметнички изрази давајући Креју 1 атрактиван изглед. Он је био таквог облика да су жице биле на краћој унутрашњој површини модула. Креј је наставио да дизајнира следећи веома успешан рачунар, Креј 2. Креј 3 је могао достићи брзину до 500 MHz, али ниједан није био продат. Креј 4 је био два пута бржи него претходни али никада није био завршен.
Пошто је овај успешан посао дао Креју осећај за посао,наставио је да ствара још једну компанију. Назвао ју је Cray Computer Corporation. Овај посао је пропао, па је отприлике годину и по дана касније, 1996, Креј последњи пут покушао да направи компанију која би производила супер брзе научне рачунаре.
Крејова компјутерска корпорација уреди
Креј је одлучио да одвоји лабораторију у Колорадо Спрингсу и формира Крејову рачунарску корпорацију. Овај нови ентитет је са собом понео пројекат Креј-3.[8]
Креј-3 од 500 МХз показао се као Крејов други велики неуспех. Да би обезбедио десетоструко повећање перформанси које је увек захтевао од својих најновијих машина, Креј је одлучио да ће машина морати да буде направљена коришћењем полупроводника од галијум-арсенида.[9] У прошлости, Креј је увек избегавао да користи било шта чак и близу најсавременијег нивоа, радије је користио добро позната решења и дизајнирао брзу машину засновану на њима. У овом случају, Креј је развијао сваки део машине, чак и чипове у њој.[10]
Ипак, тим је успео да покрене машину и испоручио је свој први пример НЦАР-у 24. маја 1993. године.[11]
Машина је и даље у суштини била прототип, а компанија је користила инсталацију за отклањање грешака у дизајну.[12] До тада је на тржиште долазио велики број масовно паралелних машина са односом цена/перформансе које Цраи-3 није могао да додирне. Креј је одговорио „грубом силом“, почевши од дизајна Креј-4 који би радио на 1 ГХз и надјачао ове машине, без обзира на цену.
Године 1995, није било даље продаје Креја-3, а крај Хладног рата учинио је мало вероватном да ће ико купити довољно Креј-4 машина да понуди повраћај средстава за развој. Компанија је остала без новца и поднела је захтев за стечај по поглављу 11 дана 24. марта 1995.
СРЦ рачунари уреди
Креј се увек опирао масовном паралелном решењу за брзо рачунарство, нудећи низ разлога због којих оно никада неће функционисати као један веома брз процесор. Чувено је рекао: „Ако бисте орали њиву, шта бисте радије користили: два јака вола или 1024 кокоши?“ До средине 1990-их, постајало је све теже оправдати овај аргумент, а модерна технологија компајлера учинила је да развој програма на таквим машинама није много тежи од њихових једноставнијих пандана.[13]
Неочекивана смрт уреди
Дана 22. септембра 1996. око три сата поподне Симор Креј изашао је на источни део ауто-пута из булевара Северне Академије у Колораду. Шевролет Камаро га је пратио. Камаро је пробао да се пребаци у леву траку и за мало ударио Понтијак Гранд Прикс у левој траци. Гранд Прикс је скренуо са пута на тротоар, затим поново на пут и ударио Камара. Камаро се окренуо на средину пута али Гранд Прикс је проклизао више и ударио у задња лева врата Крејовог Чирокиа. Чироки се окренуо супротно од смера казаљке на сату, пре него што се преврнуо три пута и зауставио на средини траке. Креј је имао сломљен врат, ребра и неколико повреда главе. Одведен је амбулантним колима у болницу где је оперисан ради смањивања отока мозга. Креј је остао у критичном и нестабилном стању до 5. октобра када је преминуо у 2:53 ујутру.
Референце уреди
- ^ „Сеyмоур Цраy Обитуарy бy Јохн Маркофф”.
- ^ Обитуарy - Сеyмоур Цраy, Фатхер оф суперцомпутинг Архивирано 2008-05-07 на сајту Wayback Machine
- ^ „Tribute to Seymour Cray”. Приступљено 14. 10. 2014.
- ^ „Quote by Joel Birnbaum”. Приступљено 14. 10. 2014.
- ^ „COMPUTER PIONEER INJURED”. Washington Post (на језику: енглески). 1996-09-24. ISSN 0190-8286. Приступљено 2018-07-30.
- ^ Campbell-Kelly, Martin (1. 10. 2006). „William C. Norris”. The Independent. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ Markoff, John (23. 8. 2006). „William C. Norris, 95, Founder of an Early Rival to I.B.M., Dies”. The New York Times. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ Cray-3 (PDF). Cray Computer Corporation. август 1993. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ Cray, Seymour. „What's all this about Gallium Arsenide?”. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-12-11. г. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ „Cray-3”. www2.cisl.ucar.edu. NCAR. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ Watts, H.R. (1993). „The future of GaAs in the CRAY-3 and CRAY-4 supercomputers”. Gallium Arsenide Integrated Circuit (GaAs IC) Symposium, 1993. Technical Digest 1993., 15th Annual: 137–139. ISBN 978-0-7803-1393-4. S2CID 60512437. doi:10.1109/GAAS.1993.394484.
- ^ Engel, Tom (26. 5. 2010). „HPC at NCAR: Past, Present and Future” (PDF). Cray User's Group Proceedings: 1—13. Приступљено 26. 5. 2017.
- ^ The Genius: Meet Seymour Cray, Father of the Supercomputer (на језику: енглески).
Literatura уреди
- Bell, Gordon (10. 11. 1997). „A Seymour Cray Perspective”. Microsoft Research.
- Howard, Toby (februar 1997). „Seymour Cray: An Appreciation”. Personal Computer World.
- Murray, Charles J. (1997). The Supermen: The Story of Seymour Cray and the Technical Wizards behind the Supercomputer. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-04885-5.
- Pagelkopf, Don; et al. (1975). „Реминисценцес оф цомпутер арцхитецтуре анд цомпутер десигн ат Цонтрол Дата Цорпоратион”. Университy оф Миннесота Дигитал Цонсерванцy. Цхарлес Баббаге Институте. Дисцуссион топицс инцлуде Цонтрол Дата Цорпоратион, ЦДЦ 1604, ЦДЦ 6600, ЦДЦ 7600, ЦДЦ 8600, ЦДЦ СТАР-100 анд Сеyмоур Цраy.
