Синдром неонеталне апстиненције

Синдром неонеталне апстиненције или апстиненцијални синдром новорођенчета (акроним НАС — енг. неонатал абстиненце сyндроме) представља скуп симптома и знакова које испољава новорођенче мајке – наркотичног зависника.[1][2][3]

Синдром неонеталне апстиненције
Специјалностипедијатрија
Фреквенција4,3% (САД)

Дијагноза синдром неонеталне апстиненцијеније је сложена и диференцијално дијагностички на њу треба посумњати код мајки наркотичних зависника, како би се пажљивим прикупљањем и проценом релевантних података и клиничких и лабораторијских налаза правовремено утврдио овај синдром.[4]

Начин збрињавање новорођенчади са синдром неонеталне апстиненцијеније зависи од клиничког налаза, и примарно је заснован симптоматским облицима третмана.[5]

У ову групу зависности неки аутори убрајају и неонатални никотински апстиненцијални синдром.[6][7]

Свако новорођенче експонирано наркотицима током феталног развоја у ризику је од развојних и когнитивних оремећаја, што намеће потребу за дугорочним праћењем такве деце како би се правовремено дијагностиковали потенцијални поремећаји.[8] .

Епидемиологија Уреди

Морбидитет

Број случајева синдрома неонеталне апстиненције директно је сразмеран проценту становништва које користи недозвољене и дозвољене наркотике и у 21. веку у сталном је порасту. Инциденцу самог синдрома је веома тешко утврдити због непоузданих података о коришћењу наркотика у трудноћи и ограничених могућности дијагностиковања пренаталне изложености новорођенчета наркотицима. Поред тога, мајчинска употреба више од једног лека отежава приписивање одређеног ефекта на новорођенчету одређеном леку.[2][9][10]

 
Америчка влада је осамдесетих и деведесетих објављивала плакате попут овог како би упозорила људе да на пуцање након злоупотребе крека.
 
У Сједињеним Америчким Државама употреба супстанци међу трудницама и породиљам је све већи јавно-здравствени проблем.
Епидемиолошке студије

У једној од пријављених процјена наводи се податак од 3,39 на 1.000 живорођених новорођенчади у болници (или бројчано 13.500 новорођенчади).[2][11]

У Сједињеним Америчким Државама употреба супстанци међу трудницама и породиљам је све већи јавно-здравствени проблем. Процењује се да једна трећина жена које рађају узима опиоиде на рецепт.[12] Групна анализа података преузетих из Националног истраживања о употреби и здравству дрога за период 2009 — 2013. открила је да је 0,9% трудница користило опиоидне аналгетике, а 0,2% хероин.[2]

Између 2004. и 2013, синдром неонаталне апстиненције (НАС) учетворостручио се, а трајање боравка у болници повећало се са 13 на 19 дана, што је резултирало седам пута вечим бројем лечених на неонаталним одељењима за интензивну негу са знацима синдрома неонеталне апстиненције.[13]

У периоду од 2011. до 2012. године, у Сједињеним Државама утврђено је 5,9% трудница у доби од 15 до 44 године користило дрогу, што чини 10,7% трудница у овој старосној групи. [ 23 ] Стопа употребе недозвољених супстанциа међу трудницама у доби од 15-17 година износила је 18,3%,

  • 9% код трудница у доби од 18-25 година,
  • 3,4% код трудница у доби од 26-44 године.

Једна четвртина корисника наркотика су жене, највећим делом у фертилном животном добу

Према подацима Националног прегледа о коришћењу лекова и здрављу у УСА из 2003. године:

  • 8,2% је преваленца коришћења забрањених наркотика,
  • 4,3%. је преваленца међу женама фертилног доба (старости 15 — 44 године)

Марихуана је најчешће коришћен наркотик.[2]

Морбидитет у Србији

Према истраживању Европске агенције за реконструкцију (ЕАР) о злоупотреби дроге, у Србији:

  • највероватније има око 100.000 наркомана
  • скоро 11% становника Србије пробало је бар некад неку дрогу (у 99% случајева марихуану).
  • НАС се јавља код око 60% свих фетуса изложених наркотицима,[14] односно код 55-94% новорођенчади мајки – уживаоца опијата или хероина

Етиопатогенеза Уреди

У принципу сваки наркотик коришћен током трудноће пролази трансплаценталну баријеру и акумулира се у фетусу и амнионској течности Већина наркотика се везује за различите рецепторе у централном нервном систему фетуса или утиче на различите неуротрансмитере под чијим утицајем фетус може развити зависност од наркотиа.[15]

Након рођења новорођенчета иако у његовом организму долази до наглог прекида трансплаценталне испоруке наркотика, наставља се метаболисање и екскреција наркотика од стране новорођенчета, што доводи до непрестаног смањења концентрације наркотика у дететовом организму. То смањење концентрације наркотика доводи до развоја синдрома неонеталне апстиненције.

Врсте НАС Уреди

Препознате су две главне врсте синдром неонеталне апстиненције:[16]

Пренатални НАС — код новорошенчади мајки које су троком трудноће користили наркотике и друге супстанце.[17]

Постанатални НАС — који настаје секундарно након прекида употребе лекова попут фентанила или морфијума,[18] који су коришћени у терапији бола код новорођенчади.[19]

Најчешће коришћени наркотици у трудноћи Уреди

У групу наркотици који се најчешће користе у трудноћи су:[20]

  • опијати,[21][22][23][24]
  • кокаин и његови деривати,
  • амфетамин (спеед)
  • алкохол.
Прах (лево) и крек кокаин (десно)

Међутим треба имати у виду да синдром неонеталне апстиненције потенцијално могу изазвати и разни други наркотици и лекови:[25][26]

  • барбитурати,
  • кофеин,
  • хлордиазепоксид,
  • диазепам и лоразепам,
  • дифенхидрамин,
  • марихуана,
  • фенциклидин
  • никотин.

Клиничка слика Уреди

 
Новорођенче на терапији због симптома апстиненције, са клиничком сликом наведеном у тексту

Сумња се да новорођенчад има синдром неонаталне апстиненције ако покаже било који од доле наведених клиничких знакова.

Дисфункција ЦНС-а
  • Изражен и дуготрајни плач
  • Немир, трајање сна мање од 1-3 сата након храњења
  • Хиперактивни рефлекси
  • Дрхтање
  • Хипертонија
  • Миоклонски трзаји
  • Генерализоване конвулзије
Поремећаји метаболизма, вазомоторних и дисајних функција
  • Знојење
  • Врућица
  • Често зијевање
  • Кијање (> 3 пута у интервалу)
  • Фреквенција дисања већа од 60 удисаја у минути
  • Апнеја
Гатроинтестинални поремећајаи
  • Претерано (халапљиво) сисање
  • Лоша исхрана
  • Хиперфагија,
  • Регургитација желудаћногсадржаја или повраћање у млазу
  • Течне или водене столице
Симптоми специфични за алкохол
  • Поремећаји се јављају у прва 24 сата живота новорођенчета са знацима дисморфнног феталног алкохолног синдрома
  • Новорођенче такође показује раздражљивост, дрхтање, нападе плача, опистотонус и грчење трбуха.
Симптоми лизергичне киселине (ЛСД)
  • Дејство ЛСД-а на фетус се манифестује знацима злоупотребе више лекова.
  • Симптоми неонаталне апстиненције манифестују се као хипертонија, дрхтавица, лоша исхрана и абнормални облици храњења.
Остали симптоми
  • Никотин може произвести симптоме одвикавања код новорођенчади, укључујући повећану ексцитабилност и хипертоничност.
  • Одвикавање од кофеина укључује потешкоће с храњењу, повраћање, претерано плакање, раздражљивост и лоше форме спавања. Симптоми се могу јавити чак 5 дана након рођења и трајати недељама или месецима.[27]

Време појаве и врста симптома указује на злоупотребу дрога код мајки. Престанак узимања високог нивоа мајчиног алкохола може се догодити у року од једног или два дана од рођења. Хероин има кратак полуживот, а симптоми одвикавања се јављају у року од 48–72 х од рођења, док се симптоме одвикавања од метадона јављају након 7–14 дана.[28]

Прерано рођена деца имају мањи ризик од симптоме одвикавања од дрога са мање тешким облицимна. Одојчад рођена након трудноће краће од 35 недеља, чије су мајке примале одржавање метадона, имају знатно нижи скор симптома и симптоме одвикавања од стране ЦНС-а од одојенчади мајки које су примале сличне дозе метадона.[29]

У новијој студији, нижа гестацијска доб корелирала је са мањим ризиком од симптоме одвикавања новорођенчади.[30] Привидна смањена тежина знакова код недоношчади може се односити на развојну незрелост ЦНС-а, разлике у укупној изложености леку или нижих наслага лека.[31]

Развијени су различити бодовни системи за процену озбиљности неонаталног апстиненцијског синдрома, попут оних Финнеган, Остреа, Липситз, Риверс и Неуробехавиорална скала мрежне јединице за интензивно лечење (НННС).[10][32][33] Они се заснивају на повлачењу опијата и можда нису сасвим прикладни за новорођенче изложено кокаину или другим дрогама. Најраспрострањенији систем је Финнеганов систем бодовања, у изворном и модификованом облику.[34]

ДСМ класификација и дијагностика Уреди

Зависност од супстанци како је дефинисано у IV. издању Дијагностичког и статистичког приручника о менталним поремећајима (ДСМ-IV), може се дијагностиковати на основу — физиолошке зависности, доказане толеранције или повлачења, или без физиолошке зависности.

Према ДСМ-IV класификацији зависности, трудница могу да имају ова врсте зависности:

303.90 — Алкохолна зависност

304.00 — Опиоидна зависност

304.10 — Седативна, хипнотичка или анксиолитичка зависност (укључујући зависност од бензодиазепина и зависност од барбитурата)

304.20 — Кокаинска зависност

304.30 — Зависност од канабиса

304.40 — Зависност од амфетамина (или од супстанци сличних амфетамину)

304.50 — Зависност од халуциногена

304.60 — Зависност од инхалационих супстанци

304.80 — Полисубстанце депенденце

304.90 — Зависност од фенциклидина (или фенциклидина)

304.90 — Друга (или непозната) зависност од супстанце.[35]

305.10 — Зависност од никотина

Здравствени радници, болнице и клинике дужни су правовремено открити новорођенчад која показује знаке и симптоме изложености дрогама, чије су мајке идентификоване као вероватне кориснице супстанци или чије мајке имају знаке и симптоме употребе дроге.[36][37]

Брзо откривање излагања фетуса дозвољеним и недозвољеним дрогама од велике је медицинског значаја. Такве информације могу помоћи у постављању дијагнозе апстиненцијског синдрома новорођенчади, и помоћи клиничарима да примене правилан облик лечења и праћења новорођенчади. Јасни докази сугеришу да препознавање одијчета изложеног супстанци и примену ране интервенције како за дете и тако и за мајку, што је од кључног значаја за минимализирање акутних и дугоротрајних учинака излагања супстанцама у пренаталном периоду. Стога, чак и ако одојче не показује клинички значајне потешкоће у неонаталном периоду, идентификација одојчета изложеног супстанци може у даqем току побољшати исход његовог здравственог стања.[38]

Диференцијална дијагноза Уреди

  • Педијатријска хипертиреоза
  • Педијатријска хипокалцемија
  • Педијатријска хипогликемија
  • Педијатријска сепса

Види још Уреди

Извори Уреди

  1. ^ Александра Матић, Апстиненцијални синдром новорођенчета - приказ случаја, Ацта Медица Медианае 2008, Вол.47 п.55
  2. ^ а б в г д Белик Ј, Хаwес Ј. Неонатал Абстиненце Сyндроме. Емедицине. 2006 (- електронско издање) Приступљено:24. 1. 2020.
  3. ^ Натионал Ассоциатион оф Стате Алцохол анд Друг Абусе Дирецторс, Инц (НАСАДАД). Неонатал абстиненце сyндроме. Јуне 2015. Аваилабле ат Неонатал Абстиненце Сyндроме
  4. ^ Стовер МW, Давис ЈМ. Опиоидс ин прегнанцy анд неонатал абстиненце сyндроме. Семин Перинатол. 2015 Нов. 39(7):561-5. [Медлине].
  5. ^ Јонес ХЕ, Денглер Е, Гаррисон А, ет ал. Неонатал оутцомес анд тхеир релатионсхип то матернал бупренорпхине досе дуринг прегнанцy. Друг Алцохол Депенд. 2014 Јан 1. 134:414-7. [Медлине].
  6. ^ Лаw КЛ, Строуд ЛР, ЛаГассе ЛЛ, ет ал. Смокинг дуринг прегнанцy анд неwборн неуробехавиор. Педиатрицс. 2003 Јун. 111(6 Пт 1):1318-23. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  7. ^ Мерцер Ј (2009). "Цлаим 9: "Црацк бабиес" цан'т бе цуред анд wилл алwаyс хаве сериоус проблемс". Цхилд Девелопмент: Мyтхс анд Мисундерстандингс. Тхоусанд Оакс, Цалиф: Саге Публицатионс, Инц. пп. 62–64. ИСБН 978-1-4129-5646-8.
  8. ^ Кандалл СР. Треатмент стратегиес фор друг-еxпосед неонатес. Цлин Перинатол. 1999 Мар. 26(1):231-43. [Медлине].
  9. ^ Субстанце Абусе анд Ментал Хеалтх Сервицес Администратион (САМХСА). Ресултс фром тхе 2013 Натионал Сурвеy он Друг Усе & Хеалтх: суммарy оф натионал финдингс. ХХС публицатион но 14-4863. УС Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. Септембер 2014. Аваилабле ат https://www.samhsa.gov/data/sites/default/files/NSDUHresultsPDFWHTML2013/Web/NSDUHresu
  10. ^ а б Остреа ЕМ, Остреа АР, Симпсон ПМ. Морталитy wитхин тхе фирст 2 yеарс ин инфантс еxпосед то цоцаине, опиате, ор цаннабиноид дуринг гестатион. Педиатрицс. 1997 Јул. 100(1):79-83. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  11. ^ Хyтинантти Т, Кахила Х, Ренлунд M, Јарвенпаа АЛ, Халмесмаки Е, Кивитие-Каллио С. Неонатал оутцоме оф 58 инфантс еxпосед то матернал бупренорпхине ин утеро. Ацта Паедиатр. 2008 Ауг. 97(8):1040-4. [Медлине].
  12. ^ Патрицк СW, Сцхумацхер РЕ, Беннеywортх БД, Кранс ЕЕ, МцАллистер ЈМ, Давис MM. Неонатал абстиненце сyндроме анд ассоциатед хеалтх царе еxпендитурес: Унитед Статес, 2000-2009. ЈАМА. 2012 Маy 9. 307(18):1934-40. [Медлине].
  13. ^ Уебел Х, Wригхт ИМ, Бурнс L, Хилдер L, Бајук Б, Бреен C, ет ал. Епидемиологицал Евиденце фор а Децреасинг Инциденце оф Неонатал Абстиненце Сyндроме, 2000–11. Паедиатр. Перинат. Епидемиол. Фебруарy 2016. 30:267–273.
  14. ^ „Неонатал Абстиненце Сyндроме - Станфорд Цхилдрен'с Хеалтх”. www.станфордцхилдренс.орг. Приступљено 25. 1. 2021. 
  15. ^ Царлезон WА, Тхомас МЈ (2009). Биологицал субстратес оф реwард анд аверсион: а нуцлеус аццумбенс ацтивитy хyпотхесис. Неуропхармацологy. 56 Суппл 1: 122–32.
  16. ^ Лим С, Прасад МР, Самуелс П, Гарднер ДК, Цордеро L. Хигх-досе метхадоне ин прегнант wомен анд итс еффецт он дуратион оф неонатал абстиненце сyндроме. Ам Ј Обстет Гyнецол. 2009 Јан. 200(1):70.е1-5. [Медлине].
  17. ^ Цхана С, Ананд К. Цан wе усе метхадоне фор аналгесиа ин неонатес?. Арцх Дис Цхилд Фетал Неонатал Ед. 2001. 85:79-81. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  18. ^ Францк ЛС, Виларди Ј, Дуранд D, Поwерс Р. Опиоид wитхдраwал ин неонатес афтер цонтинуоус инфусионс оф морпхине ор фентанyл дуринг еxтрацорпореал мембране оxyгенатион. Ам Ј Црит Царе. 1998 Сеп. 7(5):364-9. [Медлине].
  19. ^ Миноззи С, Амато L, Беллисарио C, Ферри M, Даволи M. Маинтенанце агонист треатментс фор опиате-депендент прегнант wомен. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2013. 12:ЦД006318. [Медлине].
  20. ^ Бенце C, Бонорд А, Ребиллард C, ет ал. Неонатал абстиненце сyндроме фоллоwинг тианептине депенденце дуринг прегнанцy. Педиатрицс. 2016 Јан. 137(1):[Медлине].
  21. ^ Дрyден C, Yоунг D, Хепбурн M, Мацтиер Х. Матернал метхадоне усе ин прегнанцy: фацторс ассоциатед wитх тхе девелопмент оф неонатал абстиненце сyндроме анд имплицатионс фор хеалтхцаре ресоурцес. БЈОГ. 2009 Апр. 116(5):665-71. [Медлине].
  22. ^ Wоулдес ТА, Wоодwард Љ. Матернал метхадоне досе дуринг прегнанцy анд инфант цлиницал оутцоме. Неуротоxицол Тератол. 2010 Маy-Јун. 32(3):406-13. [Медлине].
  23. ^ Цлеарy БЈ, Еоган M, О'Цоннелл МП, ет ал. Метхадоне анд перинатал оутцомес: а проспецтиве цохорт студy. Аддицтион. 2012 Ауг. 107(8):1482-92. [Медлине].
  24. ^ Ананд КЈ, Цампбелл-Yео M. Цонсеqуенцес оф пренатал опиоид усе фор неwборнс. Ацта Паедиатр. 2015 Нов. 104 (11):1066-9. [Медлине].
  25. ^ Хаддад ПМ, Пал БР, Цларке П, Wиецк А, Сридхиран С. Неонатал сyмптомс фоллоwинг матернал пароxетине треатмент: серотонин тоxицитy ор пароxетине дисцонтинуатион сyндроме?. Ј Псyцхопхармацол. 2005 Сеп. 19(5):554-7. [Медлине].
  26. ^ Јонес ХЕ, Калтенбацх К, Хеил СХ, Стине СМ, Цоyле МГ, Арриа АМ, ет ал. (Децембер 2010). "Неонатал абстиненце сyндроме афтер метхадоне ор бупренорпхине еxпосуре". Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 363 (24): 2320–31. . ПМЦ 3073631 . ПМИД 21142534. дои:10.1056/НЕЈМоа1005359 //www.нцби.нлм.них.гов/пмц/артицлес/ПМЦ3073631.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  27. ^ Ванце ЈЦ, Цхант DC, Тудехопе DI, ет ал. Инфантс борн то нарцотиц депендент мотхерс: пхyсицал гроwтх паттернс ин тхе фирст 12 монтхс оф лифе. Ј Паедиатр Цхилд Хеалтх. 1997 Дец. 33(6):504-8. [Медлине].
  28. ^ Wиллфорд ЈА, Цхандлер ЛС, Голдсцхмидт L, Даy НЛ. Еффецтс оф пренатал тобаццо, алцохол анд маријуана еxпосуре он процессинг спеед, висуал-мотор цоординатион, анд интерхемиспхериц трансфер. Неуротоxицол Тератол. 2010 Нов-Дец. 32(6):580-8. [Медлине].
  29. ^ Доберцзак ТМ, Кандалл СР, Wилетс I. Неонатал опиате абстиненце сyндроме ин терм анд претерм инфантс. Ј Педиатр. 1991 Јун. 118(6):933-7.
  30. ^ Лиу АЈ, Јонес МП, Мурраy Х, Цоок CM, Нанан Р. Перинатал риск фацторс фор тхе неонатал абстиненце сyндроме ин инфантс борн то wомен он метхадоне маинтенанце тхерапy. Ауст Н З Ј Обстет Гyнаецол. 2010 Јун. 50(3):253-8. [Медлине].
  31. ^ [Гуиделине] Худак ML, Тан РЦ; Цоммиттее он Другс; Цоммиттее он Фетус анд Неwборн; Америцан Ацадемy оф Педиатрицс. Неонатал друг wитхдраwал. Педиатрицс. 2012 Феб. 129(2):е540-60. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  32. ^ Финнеган ЛП. Неонатал абстиненце сyндроме: ассессмент анд пхармацолотхерапy. Неонатал тхерапy: Ан упдате. Неw Yорк, НY: Еxцерпта Медица; 1986. 122-46.
  33. ^ Лестер БМ, Троницк ЕЗ. Хисторy анд десцриптион оф тхе Неонатал Интенсиве Царе Унит Нетwорк Неуробехавиорал Сцале. Педиатрицс. 2004 Мар. 113(3 Пт 2):634-40. [Медлине].
  34. ^ Рееце-Стремтан С, Маринелли КА. АБМ цлиницал протоцол #21: гуиделинес фор бреастфеединг анд субстанце усе ор субстанце усе дисордер, ревисед 2015. Бреастфеед Мед. 2015 Апр. 10(3):135-41. [Медлине].
  35. ^ Боуцхер АМ. Нонопиоид манагемент оф неонатал абстиненце сyндроме. Адв Неонатал Царе. 2017 Апр. 17(2):84-90. [Медлине].
  36. ^ Гyарматхy ВА, Гираудон I, Хедрицх D, Монтанари L, Гуарита Б, Wиессинг L. Друг усе анд прегнанцy - цхалленгес фор публиц хеалтх. Еуро Сурвеилл. 2009 Мар 5. 14(9):33-6. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  37. ^ Лемон ЛС, Царитис СН, Венкатараманан Р, Платт РW, Боднар ЛМ. Метхадоне версус бупренорпхине фор опиоид усе депенденце анд риск оф неонатал абстиненце сyндроме. Епидемиологy. 2017 Нов 6. [Медлине].
  38. ^ Ирнер ТБ, Теасдале ТW, Ниелсен Т, Ведал С, Олофссон M. Субстанце усе дуринг прегнанцy анд постнатал оутцомес. Ј Аддицт Дис. 2012 Јан. 31(1):19-28. [Медлине].

Спољашње везе Уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).