Сива маса или сива материја (лат. субстантиа грисеа) главна је компонента централног нервног система, која се састоји од тела неуронских ћелија, неуропила (дендрити и демијелинизовани аксони), глијалних ћелија (астроглија и олигодендроцита) и капилара. Сива материја се разликује од беле материје по томе што сива материја садржи бројна ћелијска тела и релативно мало мијелинизованих аксона, док се бела материја састоји углавном од дугачких мијелинизованих аксона и садржи релативно врло мало ћелијских тела.[1] Разлика у боји настаје углавном због белине мијелина. У живом ткиву сива материја заправо има веома светло сиву боје са жућкастим или ружичастим тоном које стварају крвне капиларе и тела неуронских ћелија.[2]

Сива маса
Формирање кичменог живца из леђног и вентралног корена (сива материја означена у центру десно)
Микрографија показује сиву материју с карактеристичним телима неуронских ћелија (десни део слике - тамно ружичасто), и беле материје са својим карактеристичним фино мрежастим изгледом (леви део слике – светло ружичасто). ХПС бојење.
Детаљи
ЛатинскиСубстантиа грисеа
Показатељи
КодА14.1.00.002
Дорландс
/Елсевиер
Граy маттер
ТАА14.1.00.002
А14.1.02.020
А14.1.04.201
А14.1.05.201
А14.1.05.401
А14.1.06.301
ФМА67242
Анатомска терминологија

Сива материја садржи већину тела неуронских ћелија мозга. Сива маса обухвата регионе мозга који су укључени у контролу мишића, сензорну перцепцију као што су вид и слух, меморија, емоције, говор, одлучивање, те самоконтрола. Док 20% укупне телесне потрошње количине кисеоника одлази на мозак, 95% од тога троши се управо у сивој материји.[3]

Дистрибуција

уреди

Сива материја се дистрибуира на површини хемисфера великог мозга (церебрални кортекс) и малог мозга (церебеларни кортекс), као и у дубинама мозга (таламус; хипоталамус, субталамус, базални ганглији - путамен, глобус паллидус, нуцлеус аццумбенс; септалне језгре), церебеларне језгре (дубоке церебеларне језгре - нуцлеус дентатус, нуцлеус глобосус, нуцлеус емболиформис, нуцлеус фастигии), можданог стабла (супстантиа нигра, нуцлеус рубер, нуцлеус оливариус, језгре кранијалних нерава) и спиналне сиве масе (предњи рог , латерални рог , стражњи рог). Сива материја пролази развој и раст кроз детињство и адолесценцију.[4]

Истраживања

уреди

Запремина и когниција код старијих људи

уреди

Пронађене су значајне позитивне корелације између запремине сиве материје код старијих особа те мера семантичког и краткорочног памћења. Није пронађена значајна корелација с запремине беле материје. Ови резултати указују на то да се индивидуална варијабилност специфичних когнитивних функција које су релативно добро очуване у старости може објаснити варијабилношћу запремине сиве материје код здравих старијих испитаника.[5]

Повезаност запремина с биполарним поремећајем

уреди

Неке структурне разлике у сивој материји могу бити повезане са психијатријским поремећајима. Није пронађена разлика у запремини сиве материје целог мозга између испитаника са биполарним поремећајем типа I и здравих испитаника. Испитаници с биполарним поремећајем типа I имали су мање запремине левог доњег паријеталног лобула, десног горњег темпоралног гируса, средњег десног фронталнога гируса, те левог цаудатуса. Само је запремина десног средњег фронталнога гируса у корелацији с трајањем болести и бројем епизода у пацијената.[6]

Ефекти пушења

уреди

Старији пушачи губе сиву материју и когнитивне функције у већој мери него непушачи. Хронични пушачи који престану пушти током испитивања изгубили су мање можданих ћелија и задржали бољу интелектуалну функцију од оних који су наставили да пуше.[7]

Ефекти злостављања деце

уреди

Адолесценти који су били изложени злостављању и занемаривању чини се да имају смањену количину сиве материје у префронталном кортексу.[8]

Додатне слике

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Пурвес, Дале; Георге Ј. Аугустине; Фитзпатрицк, Давид; Wиллиам C. Халл; Антхонy-Самуел ЛаМантиа; Јамес О. МцНамара; Леонард Е. Wхите (2008). Неуросциенце (4тх изд.). Синауер Ассоциатес. стр. 15–16. ИСБН 978-0-87893-697-7. 
  2. ^ Колб & Wхисхаw: Фундаменталс оф Хуман Неуропсyцхологy. 2003. стр. 49.
  3. ^ Миллер, А. К. Х.; Алстон, Цорселлис (2008-06-28). „ВАРИАТИОН WИТХ АГЕ ИН ТХЕ ВОЛУМЕС ОФ ГРЕY АНД WХИТЕ МАТТЕР ИН ТХЕ ЦЕРЕБРАЛ ХЕМИСПХЕРЕС ОФ МАН: МЕАСУРЕМЕНТС WИТХ АН ИМАГЕ АНАЛYСЕР”. Неуропатхологy анд Апплиед Неуробиологy. 6 (2): 119—132. ПМИД 7374914. дои:10.1111/ј.1365-2990.1980.тб00283.x. 
  4. ^ Соwелл, Елизабетх; Тхомпсон Тесснер, Тога (2001-11-15). „Маппинг Цонтинуед Браин Гроwтх анд Граy Маттер Денситy Редуцтион ин Дорсал Фронтал Цортеx: Инверсе Релатионсхипс дуринг Постадолесцент Браин Матуратион”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце. 
  5. ^ Таки, Y.; Киномура, С.; Сато, К.; Гото, Р.; Wу, К.; Каwасхима, Р.; Фукуда, Х. „Цоррелатион бетwеен граy/wхите маттер волуме анд цогнитион ин хеалтхy елдерлy пеопле.”. Браин анд Цогнитион. Приступљено 21. 04. 2011. 
  6. ^ Ли, M.; Цуи, L.; Денг, W.; Ма, X.; Хуанг, C.; Јианг, L.; Ли, Т. „Воxел-басед морпхометриц аналyсис он тхе волуме оф граy маттер ин биполар I дисордер”. Псyцхиатрy Ресеарцх: Неуроимагинг. Приступљено 21. 04. 2011. 
  7. ^ Алмеида, Освалдо. „Смокинг цаусес браин целл лосс анд цогнитиве децлине”. НеуроИмаге. Приступљено 21. 04. 2011. 
  8. ^ http://news.yale.edu/2011/12/05/past-abuse-leads-loss-grey-matter-brains-adolescents-0[мртва веза]