Сјеничак

мјесто на Кордуну

Сјеничак је мјесто на Кордуну у саставу града Карловца и Карловачке жупаније у Хрватској.

Sjeničak
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаKarlovačka
ГрадKarlovac
ОбластKordun
Становништво
 — 2011.383
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 58″ С; 15° 47′ 03″ И / 45.449365° С; 15.784177° И / 45.449365; 15.784177
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сјеничак на карти Хрватске
Сјеничак
Сјеничак
Сјеничак на карти Хрватске
Остали подаци
Поштански број47213
Позивни број+385 47
Регистарска ознакаKA

Општи подаци уреди

Сјеничак се састоји од три села Горњег, Доњег и Ласињског Сјеничака. Са површином од 63 квадратна километра Сјеничак је највеће село на Кордуну. Центар села је Криж гдје се налази амбуланта, Основна школа Сава Мркаљ, Задружни дом, бензинска станица, ветеринарска станица и сајмиште. У Горњем Сјеничаку је Спомен дом и подручна, четворогодишња школа 13. пролетерска бригада.

Историја уреди

Данашњи назив мјеста потиче од средњовјековног града Стјеничњака, изграђеног почетком 12. вијека. Градом и имањем су господарили грофови Цељски, Франкопани, Ергеварски, Канижаји и посљедњи Драшковићи. Био је то један од најстаријих и највећих средњовјековних градова у Хрватској, који је након петвјековног постојања, почетком 17. вијека напуштен и порушен у Турско-Аустријским ратовима. Напуштено подручје крајем тог вијека насељавају Срби у оквиру Војне крајине.

Сјеничарска буна уреди

 
Јулије Меисснер: Буна у Сјеничаку (детаљ)

Укидањем Војне крајине у другој половини 19. вијека смањена су граничарска права и повластице а порези су се непрестално увећавали. Оснажен је и покрет против насилне мађаризације. Мислећи да су дошли да на цркву извесе мађарску заставу сељаци су 21. 9. 1897, „наоружани“ вилама, мотикама, сјекирама и покојим штуцем, напали трочлану комисију која је из Загреба дошла да — размерава земљиште. Дошљаци су за час били опкољени разјареном масом и убијени. Неколико дана после жандарми из Ласиње и војници из Петриње похапсили су више десетина људи и жена. Пред Краљевским судбеним столом у Загребу изведено је 48 Сјеничараца оптужених за убиства, злочин и побуну. Осуђено је 19 особа, а од тога 11 на смрт (3 од тих осуда су биле извршене). Буна у Сјеничаку је била посљедња сељачка буна у Хрватској.

Други светски рат уреди

После прогашења Независне Државе Хрватске 1941. године усташе покрећу офанзиве на подручју Кордуна. У две офанзиве село Сјеничак је крајем 1941. и почетком 1942. године потпуно спаљено и порушено. Најтрагичнији дан је био 18. април 1942. године када су усташе изненада у зору опколиле село и похапсиле мушкарце. У овој акцији су побили или поклали 64 цивила. У Јасеновац су одвели 357 мушкараца где су 87 убили. Остали су интернирани у Норвешку и успут, у Аустрији и Немачкој, убијено девет, а у Норвешкој је умрло и убијено 219 цивила. Само 42 су се успела вратити по завршетку Другог светског рата.

У току Другог светског рата у време постојања такозване НДХ од 1941. до 1945. године животе је изгубило 1.140 Сјеничараца. Усташе су убиле 637 цивила, 344 су умрла од болести и глади, а 159 су погинули као учесници НОБ-а. У рату је страдало више од четвртина становника. Према попису из 1931. године укупно је у Сјеничаку живело 4.286 становника.

У Горњем Сјеничаку је 7. новембра 1942. године формирана 13. пролетерска НОУ бригадаРаде Кончар“.

Школство уреди

 
Основна школа Сава Мркаљ у Ласињском Сјеничаку 1980. године

Прва писменост у Сјеничаку се стјецала у оквиру парохијалне цркве Свете Петке која је у селу постојала од 1715. године. Први учитељи су, према писаним подацима из 1781. године, били свештеници и ђакони. Прва јавна школа највероватније је постојала од 1834. године и налазила се у близини цркве у Ласињском Сјеничаку. Нова школа отворена је 1868. године у Горњем Сјеничаку у засеоку Бијелићи и у њој се тада изучавао и немачки језик. Ова школа је постојала до 1941. године када су је усташе срушиле и запалиле. Две школе постојела су и у периоду између два свјетска рата. У то вријеме изграђена је 1929. године нова школска зграда у Ласињском Сјеничаку и 1938. године у Горњем Сјеничаку. У обе школе учило је 300 деце. Од 1932. до 1936. године у Горњем Сјеничаку је учитељовао познати босански-херцеговачки писац Хасан Кикић. Срушене у Другом свјетском рату послије рата су изграђене нове школске зграде. У њима је у току једне школске године учило и до 500 дјеце. Од 1995. године, после прогона становништва у хрватској војној опрецији Олуја, у овим школама се више не одвија настава.

Православни храм Преподобне мати Параскеве уреди

 
Црква брвнара из 1715. године

Српскоправославна парохија и црквена општина Сјеничак насељена је око 1680. године, под царем Леополдом, и обухвата села Сјеничак, Моравци, Ковечавец, Пркос, Ласиња, Црна Драга, Муљци и Селница. На подручју сјеничарске парохије биле су 783 српске куће и и њима је живело 6.285 Срба православне вјере. У Сјеничаку је 1715. године, за владавине аустројског цара Карла III (1711-1740) и митрополита Вићентија Поповића и горњокарловачког епископа Данила Љуботине, од дрвета саграђена српска православна црква. Темпло-иконостас храма сликао је Јаков Шашел 1873. године. Дрвена црква срушена је 30. августа 1934. године. Под водством горњокарловачког епископадр. Максимилијана Хајдина на мјесту старе дрвене цркве организована је градња новог храма. По нацрту архитекте Миле Манојловића и под руководством свештеника I и II парохије у Сјеничаку, јереја Саве Димовића и о. Стефана – Мане Божичковића, и Управног одбора црквене општине у Сјеничаку Јосифа Гвојића и Николе П. Бижића од 26. августа 1934. до 3. јануара 1935. године радове је извео овлаштени градитељ инж. Никола Марић из Карловца. Усташе су 1941. године храм опљачкале, запалиле парохијски дом и свештенике протјерале. Ова зидана црква и срушена је 1942. године, а материјал је коришћен за изградњу кућица у попаљеном селу. Остали су само темељи. Скоро пет деценија касније у годинама када су се људи враћали цркви и православној вери, 1989. године на инцијативу Срба из Канаде предвођених Сјеничарцем Јовом Бијелићем уз благослов горњокарловачког владике Симеона почела је обнова Храма Преподобне мати Параскеве. На темељима срушеног храма средствима донатора међу којима су предњачили управо Сјеничарци из Канаде под руководством протојереја Чеде Савичића почела је градња новог храма који је по изгледу и димензијама сличан старом храму. Нови рат 1991. године зауставио је радове у којима су узидани зидови. Долази још једна трагедија, 1995. године када остаје без верујућег народа који је прогнан са својих огњишта и доживео највеће страдање. После успоставе мира и повратка дела народа у место, а нарочито после повратка свештенства покренута је иницјатива да се настави са започетим радовима на храму. Благословом Његовог преосвештенства владике Герасима формиран је 2010. године Црквено-грађевински одбор у чијем саставу су ушли угледни мештани из Сјеничака и расејања – Канаде, Србије, Швајцарске, Аустралије и Седињених Америчких Држава.

Становништво уреди

Према посљедњем попису становништва 2011. године Сјеничак је имао 383 становника и 190 кућа. У претходном попису 2001. са сусједним селом Утињом имао 536 становника. Пописом из 1991. године у Горњем, Доњем и Ласињском Сјеничаку живио је 1.641 становник, а село је имало 739 домаћинстава. Према националном саставу већину становника чине Срби.

Многи становници српске националности протерани су током операције Олуја 1995. године.

Знамените личности уреди

Литература уреди