Славиша Б. Прешић

Славиша Б. Прешић — Славко (Крагујевац, 25. март 193324. јун 2008.[1]) био је српски математичар и професор универзитета.[2]

Славиша Б. Прешић
Славиша Б. Прешић, српски математичар
Лични подаци
Датум рођења(1933-03-25)25. март 1933.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти24. јун 2008.(2008-06-24) (75 год.)
Србија
Научни рад
Пољематематика

Биографија уреди

Завршио је основну и средњу школу у Крагујевцу. Године 1952. уписао се на групу за математику Природно-математичког факултета у Београду где је дипломирао 1958. године. Докторирао је на истом факултету 1963. са тезом „Прилог теорији алгебарских структура“. За асистента на Природно-математичком факултету у Београду, катедра за математику, изабран је 1958. године, за доцента 1963, за ванредног професора 1970, а за редовног 1979. године. У том звању је остао до пензионисања.

Школску 1970/71. проводи у СР Немачкој, на неколико немачких универзитета, као добитник Хумболтове стипендије, летњи семестар 1979/80 проводи у САД, на Калифорнијском универзитету у Берклију, а школску 1985/86. поново у САД, на Курантовом институту, Њујоршки универзитет. Краће је боравио у Совјетском савезу на МГУ 1979, у САД на Курантовом институту више пута у периоду 1986-90, а у Грчкој на Атинском универзитету 1987.

Научни радови Славише Б. Прешића били су из области алгебре, математичке логике, функционалних једначина, методике наставе математике, методологије, нумеричке математике, рачунарства, а објављивао их је у домаћим и страним часописима. Научне резултате су му користили, цитирали, на њих се надовезивали бројни математичари, како домаћи тако и инострани.

Резултати, посебно они из области функционалних једначина и нумеричке математике увршћени су му у неколико монографија, рецимо у:

  • L. J., Lecture on Functional Equations and Their Applications, Academic Press, New York - London, 1966
  • Kuczma Marek, Functional Equations in a Single Variable, PWN, Warszawa, 1968
  • Rudeanu, Sergiu, Boolean Functions and Equations, North Holland - American Elsevier, Amsterdam, London, New York, 1974
  • Курепа, Ђуро, Виша алгебра I и II, Грађевинска књига, Београд, 1979.

Саопштавао је на више научних скупова, и земљи и у иностранству, између осталих на: VI међународном конгресу логике, методологије и филозофије наука (Хановер, 1979), Семинару за вишу алгебру МГУ-а (Москва, 1978), Колоквијуму за математичку логику Калифорнијског универзитета (Беркли, 1980), Семинару за математичку логику њујоршког градског универзитета (Њујорк, 1986), Семинару за рачунарство Курантовог института (Њујорк, 1986), Семинару за математичку логику Филаделфијског универзитета (Филаделфија, 1986), Колоквијуму за математику универзитета Темпл (Филаделфија, 1986), Семинару за функционалне једначине универзитета Ватерло (Ватерло, 1986) и др.

Предавања на редовним студијама држао из разних области (алгебре, математичке логике, рачунарства), при чему је курсеве из математичке логике и модерне алгебре управо он увео на ПМФ.

Поред тога је основао и руководио низом научно-истраживачких семинара (из теорије аутомата, теорије група, функционалних једначина, математичке логике, методологије, рачунарства, вештачке интелигенције).

Од посебног значаја је Семинар из математичке логике који ради већ 50 година и кроз који је прошао бројан логички подмладак, као и Југословенски семинар за математичку логику који радио 15 година.

Поред семинара, научни подмладак је подизао и руковођењем десетинама магистарских радова и двадесетак докторских теза, држањем бројних предавања по универзитетима широм земље, држањем читавог низа јавних предавања на радију, телевизији, Коларчевом универзитету, студентским центрима.

Бавио се такође и осавремењавањем наставе математике у средњим и основним школама, за које је написао више књига, био један од главних твораца нових планова и програма у СР Србији, и одржао читав низ предавања на семинарима за средњошколске и основно-школске наставнике.

Славиша Б. Прешић је такође видно учествовао у разним облицима друштвене делатности. Две године (1978—80) је управник Института за математику, био је члан савета ООУР-а, а дуги низ година је шеф Катедре за алгебру и математичку логику. Подстакао је и веома активно радио на реформи планова и програма студија математике, посебно оних делова који се односе на алгебру, логику и рачунарство.

Поред тога, у периоду 1972-76 је био члан Просветног савета СР Србије и председник Комисије за математику, када је био идејни творац и један од главних активних учесника при изради савремених планова и програма математике за основну и средњу школу. Годинама је сарађивао са Математичким институтом у Београду (био је председник Савета, члан Научног већа, руководилац пројеката за математичку логику, алгебру и вештачку интелигенцију).

Годинама је био члан редакције часописа Publications de l'Institut Mathématique, а у периоду 1972-1978 је био главни уредник југословенског стручно-методичког часописа Математика. Од 1991. до пензионисања био је члан и председник универзитетске Комисије за математику и рачунарство.

Референце уреди

  1. ^ „Времеплов (24. јун)”. www.ртс.рс. Приступљено 25. 12. 2012. 
  2. ^ „Комеморација Славиши Б. Прешићу“, Математички институт САНУ

Спољашње везе уреди