Светозар Саша Ковачевић

српски композитор и и универзитетски професор

Светозар Саша Ковачевић (Жабаљ, 3. јануар 1950Нови Сад, 18. септембар 2022[2]) био је српски композитор и универзитетски професор. Ковачевић је био редовни професор Академије уметности у Новом Саду, оргуљаш и кантор Реформатско – хришћанске цркве.

Светозар Саша Ковачевић
Лични подаци
Пуно имеСветозар Ковачевић
Датум рођења(1950-01-03)3. јануар 1950.[1]
Место рођењаЖабаљ, ФНР Југославија
Датум смрти(2022-09-18)18. септембар 2022.
Место смртиНови Сад, Србија
Званични веб-сајт
svetozar-sasa-kovacevic.com

Биографија уреди

Нижу и средњу музичку школу одсек теоретско наставнички и инструментални (хармоника) завршио је у Новом Саду у музичкој школи “Исидор Бајић”. Композицију је учио код проф. Др Виктора Шафранека, проф. Николе Петина, академика проф. Рудолфа Бручија, академика проф. Василија Мокрањца а дипломирао у класи академика проф. Душана Радића на Академији уметности у Новом Саду. Још током студија наступа најпре као пијаниста, опредељујући се истовремено за бављење оргуљском музиком као солиста или члан ансамбала који изводе дела духовне музике на просторима еx-Југославије. Био је на семинарима за градњу и штимовање оргуља у Грожњану (Хрватска) 1973. код проф. Патрика Колона (Белгија) и на семинару камерне музике у Амстердаму и Утрехту а на позив холандске владе 1974. године.

Предавао је хармонику у нижој музичкој школи “Даворин Јенко” у Београду. Био је корепетитор опере и балета Српског Народног Позоришта у Новом Саду и на Департману драмске уметности Академије уметности у Новом Саду за предмет: Техника гласа. У средњој музичкој школи “Исидор Бајић” у Новом Саду предавао је предмет корепетиција и читање са листа (прима виста) на клавирском одсеку. У периоду 1990-2010 био је оргуљаш и кантор Реформатско – хришћанске цркве у Новом Саду и Сомбору. Иницијатор је отварања средње музичке школе у Сомбору. Прошавши кроз сва звања у пензију је отишао као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, Департман музичке уметности, катедре за композицију и музикологију за предмет: Свирање и читање оркестарских партитура.

Од 2005 год. је уврштен међу интернационалне композиторе од стране ИБЦ ( Интернационални биографски центар ) у Кембриџу (Енглеска) 2010 год. ИБЦ му је доделио Диплому и сребрну медаљу за достигнућа на пољу екуменске музике а такође је по њиховом избору уврштен у публикацију 2000 иностраних интелектуалаца за 21 век. (2000 оутстандинг интеллецтуалс оф тхе 21ст. центурy) На Универзитету у Марибору (Словенија) а поводом 30 година ове највише образовне институције као представник Србије презентовао је свој реферат о екуменизму у музици са освртом на ауторско дело “МиссаОецуменица” на интернационалном симпозијуму “Религија и европске интеграције” под покровитељством Европске Уније, Европске Академије наука и уметности из Салзбурга и Дунавске ректорске комисије. Композиторски опус обухвата преко 300 композиција духовне музике, соло песме, инструменталне и сценске музике, камерне и симфонијске музике. Стручни консултант је књиге о Оргуљама у Војводини аутора Ђерђа Мандића у заједничком издању Агапе доо Нови Сад и Завода за културу Војводине 2005. Рецезент је Музичког лексикона српско/енглески и енглеско/српски у издању Језикословца у Београду 2006.

Био је члан Савеза композитора Србије, Савеза композитора Војводине, оснивач и председник Управног одбора Фондације Органум Панноницум и оснивач и члан Војвођанског удружења за рану музику.

Награде уреди

Светозар Ковачевић је добитник III награде на фестивалу нових композиција за оркестар хармоника (1973), затим награда за сценску музику у представи “ Паткица Жуткица” на 28. фестивалу луткарских позоришта у Новом Саду (1995).
Интернационални биографски центар (ИБЦ) из Кембриџа 2005. га је уврстио у своју публикацију 2000 Оутстандинг Интеллецтуалс оф тхе 21ст Центурy,[3] а 2010. ИБЦ му је за дело Мисса Оецуменица доделио диплому и сребрну медаљу за достигнућа на пољу музике.

Најзначајнија дела уреди

Духовна музика (избор)
  • „Мисса Оецуменица“ ин номине Јесу за солисте, мешовити хор, оркестар и оргуље;
  • „Халлелујах“ за флауту соло, мешовити хор и камерни оркестар;
  • „Стабат Матер“ за флауту, обоу, осмогласни мешовити хор и камерни оркестар
  • „Мисса Тхеатрица“ за женски хор и мешовити хор а цапелла;
  • „Отче наш“ по Светом Оцу Василију Острошком за мешовити хор а цапелла;
  • „Аве Мариа“, за женски хор и оргуље;
  • „Аве Мариа“ за сопран соло, флаута и оргуље
Концертна и камерна музика (избор)
  • Концерт за чембало и камерни оркестар;
  • Концертни комад за оргуље и камерни оркестар;
  • Интродукција и Велика фуга за ансамбл квартета контрабаса „бассиона амороса из Минхена
  • Фуга за ансамбл Варадинум квартет Орадеа Румунија
  • „Дхарма Валцер“ за симфонијски оркестар;
  • „Анданте цантабиле“ за виолу и камерни оркестар
  • „Реминесценце“ за виолончело и камерни гудачки оркестар
  • „Партита Петроварадинска“ за две виолине, гудачки оркестар и чембало
Оперска музика

„Сафикада“ – Босанска национална опера (коаутор)

  • Соло песме које су ушле у антологију савремених српских соло песама: Пешчани сат, Ране, Сама, Кап кише, Зидни сат, Златна игла.

Дискографија уреди

CD издања: 1. Кроз мирисе самоће – циклус композиција за Флауту и Оргуље 2000. Издање аутора 2. Петроварадинска свита – избор ауторске музике 2001. Издање аутора 3. Мисса Оецуменица – за солисте, мешовити хор, барокни оркестар и континуо, 2003. Издање аутора 4. Бајићеви гудачи – 9 ауторских композиција за солисте гудаче, ученике музичке школе у Новом Саду. Издање музичке школе “Исидор Бајић” у Новом Саду 2007. 5. Бразилски гудачки квартет Амизаде је 2010. за свој CD који је издат под покровитељством министарства за културу бразилске владе, снимио две Ковачевићеве композиције - Фантазија на мађарску тему и Фуга. 6. Бурлесски – композиција за два клавира, Ингмар Пиано дуо у издању СОКОЈ-а 2013.

Референце уреди

Спољашње везе уреди