Технолошка сингуларност

Технолошка сингуларност је када време престаје да има улогу због брзине преноса информација и технологије.

Прецизније, технолошка сингуларност је хипотетичка тачка у будућности у којој технолошки развој цивилизације добија све веће убрзање у све краћим интервалима времена и тежи ка бесконачности у форми експоненцијалне функције. Технолошка сингуларност се односи на идеју да ће технолошки прогрес достићи велику вредност у скорој будућности. Ова идеја је подстакнута посматрањем убрзавајућег напретка у пољу здравља, технологије и капацитета људи код обраде информација.

Пројектовање ових капацитета у будућност је навело велики број филозофа да предвиде у скорије време појављивање вештачких интелигенција које се саме унапређују или суперинтелигенција, што је изван тренутних људских способности, па постаје немогуће разумети га са данашњом концепцијом света. Дакле, технолошка сингуларност може да се гледа као метасистемска транзиција или трансцеденција ка потпуно новим могућностима ума, друштва и технологије.

Литература

• Vernor Vinge-The Coming Technological Singularity:How to Survive in the Post-Human Era
• Ray Kurzweil-The Singularity is Near