Теоријска хемија
Теоретска хемија објашњава хемијска и физичка опажања. Теоретска хемија користи фундаменталне законе физике, Кулонов закон, кинетичку енергију, потенцијалну енергију, Виријалну теорему, Планков закон, Паулијев принцип искључења и многе друге, у објашњавању и предвиђању хемијских феномена. Термин квантна хемија, који потиче од Боровог квантизованог модела електрона у атому, примењује временски независне Шредингерове и временски зависне Диракове формулације.[1][2][3]
У општем случају потребно је правити разлику између теоретског приступа (нивоа теорије попут Хартри-Фок (ХФ), спрегнутог кластера, релативистике, етц.) и математичког формализма: раванског таласа, сферних хармоника, периодичног потенцијала Блоховог таласа. Методи који итеративно решавају енергије (својствени вектори) стационарног стања таласа обухватају: ограничени Хатри-Фок (РХФ), мулти-конфигурационо самосагласно поље (ЦАССЦФ или МЦСЦФ), мада се теорија односи на Шредингера.
Референце уреди
- ^ Attila Szabo and Neil S. Ostlund, Modern Quantum Chemistry: Introduction to Advanced Electronic Structure Theory, Dover Publications; New Ed edition (1996) ISBN 978-0-486-69186-2. ISBN 978-0-486-69186-2.
- ^ Robert G. Parr and Weitao Yang, Density-Functional Theory of Atoms and Molecules, Oxford Science Publications; first published in 1989. ISBN 978-0-19-504279-5. ISBN 978-0-19-509276-9
- ^ D.J. Tannor, V. Kazakov and V. Orlov, Control of Photochemical Branching: Novel Procedures for Finding Optimal Pulses and Global Upper Bounds, in Time Dependent Quantum Molecular Dynamics, J. Broeckhove and L. Lathouwers, eds., 347-360 (Plenum, 1992)
