Тетранyцхус уртицае у народу познатији као црвени пауци или баштенске гриње (не мешати са кокошијим црвеним грињама, Дерманyссус галлинае) су врста гриње која се храни биљкама, и сматрају за биљне штеточине. Црвени паук је најпознатији представник породице Тетранyцхидае.

Тетранyцхус уртицае
Научна класификација уреди
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Подтип: Цхелицерата
Класа: Арацхнида
Ред: Тромбидиформес
Породица: Тетранyцхидае
Род: Тетранyцхус
Врста:
Т. уртицае
Биномно име
Тетранyцхус уртицае

Распрострањеност уреди

Црвени пауци потичу из Евроазије, али данас имајукосмополитску распрострањеност.[1]

Опис уреди

 
Колонија црвених паукова

Црвени паукови су изузетно сићушни, врло тешко уочљиви глим оком, и то као црвенкасте и зеленкасте тачкице на лишћу и стабљикама биљака; зреле женке досежу свега 0,4 мм дужине.[2] Одрасли црвени пауци, који се срећу по стакленицима и тропским и умереним зонама, плету фину мрежу на и испид лишћа, те их је у тој фази лакше уочити.

Екологија уреди

 
Одрасли црвени пауци и јаја (жуте тачкице)на полеђини пепино листа.

Црвени пауци су врло полифагни; могу да се хране са стотинама различитих биљака, укључујући већину поврћки и прехрамбених усева – као што су паприке, парадајз, кромпир, пасуљ, кукуруз, и јагоде, или орнаменталних биљака као што су руже.[2] У питању је најраспрострањенија штеточина Индијског Гинсенга.[3] Полажу јаја на листовима, и представљају претњу биљкама домаћинима, јер сисају саџај листа ћелију по ћелију, што оставља сићушне бледе тачкице или ожиљке на местима где су зелене епидермалне ћелије уништене. Иако је појединачна лезија јако ситна, напад стотина и хиљада црвених паукова, оставља хиљаде ситних лезија, што онда значајно смањује способност таквог листа да фотосинтетизује, и може довести до смрти биљке .

Природни предатор црвених паукова је Пхyтосеиулус персимилис, такође сићушан црвени паук, који се често намерно пушта на заражене биљке, као метода биолошке контроле, пошто се овај паук искључиво храни баштенским грињама.[2]

Осим неких врста биљних ваши, Баштенске гриње су једина животињска врста, позната по томе што може да синтетизује каротеноиде. Као и у случају биљних ваши, ген за синтетизовање каротеноида је највероватније стечен хоризонталним трансфером гена од гљива.[4][5]

Животни циклус уреди

Т. уртицае се размножава архенотокијом, што је облик партеногенезе где се неопложђена јајашца развијају у мужјацима.[6]

Јајашце Т. уртицае је полупровидно, и изгледа као ситна перлица.[1] Излеже се у ларву, и следе две нимфне фазе: протонимфа, и затим деутонимфа, која може имати и неактивну фазу. Одрасли представници су углавном бледо зелени током целе године, док су старије генерације црвене; женке преживљавају зиму у зимском сну.

Избегавање родбинског парења уреди

Родбинско парење је неповољно за здравље Т. уртицае.[7] Такви потомци се развијају много спорије од здравих, док су такве женке мање плодне. Наводно, женке Т. уртицае имају способност да препознају рођаке и тако имају способност да избегну парење са рођацима избором партнера.

Геномика уреди

Шаблон:Инфобоx геноме

Геном Т. уртицае је у целости секвенциран 2011-е године, те је први геном икада секвенциран од било које хелисерате.[8]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Раwортх ДА, Гиллеспие ДР, Роy Р, Тхистлеwоод ХМ (2002). Тетранyцхус уртицае Коцх, тwоспоттед спидер мите (Ацари: Тетранyцхидае)”. Ур.: Масон ПГ, Хубер ЈТ. Биологицал Цонтрол Программес ин Цанада, 1981–2000. ЦАБ Интернатионал. стр. 259—265. ИСБН 978-0-85199-527-4. 
  2. ^ а б в Фасуло, Тхомас Р.; Денмарк, Х. А. (децембар 2009). „Тwоспоттед спидер мите”. Феатуред Цреатурес. Университy оф Флорида / Институте оф Фоод анд Агрицултурал Сциенцес. Приступљено 20. 5. 2011. 
  3. ^ „Фирст рецорд оф тхе цармине спидер мите, Тетранyцхус уртицае, инфестинг Wитханиа сомнифера ин Индиа” (ПДФ). Јоурнал оф Инсецт Сциенце. 12 (50): 50. 2012. ПМЦ 3476950 . ПМИД 22970740. дои:10.1673/031.012.5001. 
  4. ^ „Хоризонталлy трансферред фунгал царотеноид генес ин тхе тwо-споттед спидер мите Тетранyцхус уртицае”. Биологy Леттерс. 8 (2): 253—7. април 2012. ПМЦ 3297373 . ПМИД 21920958. дои:10.1098/рсбл.2011.0704. 
  5. ^ „Тетранyцхус уртицае”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 114 (29): Е5871—Е5880. јул 2017. ПМЦ 5530703 . ПМИД 28674017. дои:10.1073/пнас.1706865114. 
  6. ^ „Цyтологицал студиес оф тхе тwо-споттед спидер мите Тетранyцхус уртицае Коцх (Тетранyцхидае, тромбидиформес). I: Меиосис ин еггс.”. Генетица. 46 (4): 445—56. децембар 1976. дои:10.1007/БФ00128090. 
  7. ^ „Мате цхоице промотес инбреединг авоиданце ин тхе тwо-споттед спидер мите”. Еxпериментал & Апплиед Ацарологy. 54 (2): 119—24. јун 2011. ПМЦ 3084432 . ПМИД 21400191. дои:10.1007/с10493-011-9431-y. 
  8. ^ „Тхе геноме оф Тетранyцхус уртицае ревеалс хербивороус пест адаптатионс”. Натуре. 479 (7374): 487—92. новембар 2011. Бибцоде:2011Натур.479..487Г. ПМЦ 4856440 . ПМИД 22113690. дои:10.1038/натуре10640. 

Спољашње везе уреди