Википедија

Трахеотомија

Трахеотомија је хируршка, минимално инвазивна терапијска метода којом се ствара вештачки отвор (трахеостома) на предњем зиду вратног дела душника, и тако омогућава дисање, које је било поремећено бројним факторима и узроцима респираторне инсуфицијенције. Након формирања отвора кроз њега се умеће трахеална канила у душник, како се отвор на предњем зиду трахеје не би затворио и како би се кроз њу секрет из доњих дишних путева лакше могао уклањати било искашљавањем било аспирацијом секрета.[1]

Трахеотомија
Комплетна трахеотомија:

1. вокални набори

2. тироидна хрскавица

3. крикооидна хрскавица

4. трахеални прстен

5. манжетна са балоном
ИЦД-10-ПЦС0Б110Ф4
ИЦД-9-CM31.1
МеСХД014140
МедлинеПлус002955

Спада међу најургентније хируршке захвате јер има за циљ да болеснику олакша дисање, спасе га од угушења, а понекада и од сигурне смрти. Након трахеотомије у тако настао отвор у у вратном делу душника умеће се трахеална канила кроз коју болесник неометано и безбедно дише.

Са овом методом, њеним начином извођења и индикацијама, осим хирурга морају бити добро упознати и лекари опште медицине и стоматологије, како би у крајњој нужди (ургентном стању) били у стању да је сами изведу и тако спасу живот болеснику.

У лечењу и здравственој нези трахеотомираних болесника важну улогу имају старост, пол, индивидуалне особине болесника, ниво образовања, циљеви и интереси у животу. Без обзира на то што трахеотомирани болесници који имају исту дијагнозу, приступ лекара болеснику мора бити различит. Едукација болесника са трахеотомом представља активан процес са основним циљем стварања и знатних промена у ставовима и понашању болесника, јер спровођења здравствене неге болесника са трахеотомом мора бити саставни део систематичног и специјализованог приступ свих чланова здравственог тима. У том смислу битна је трајна едукација медицинских сестара за побољшање квалитете пружање здравствене неге болеснику са трахеотомомом кроз непрестано побољшање квалитете сестринства и побољшање метода здравствене неге.[2]

Историја уреди

Трахеотомија је један од најстаријих хируршких захвата, а прве записе о овој техници налазимо у већ раним Египатским записима из 3600. п. н. е.[3] Хипократ је осудио праксу трахеотомије као неприхватљив ризик од оштећења каротидне артерије. Упозоравајући на могућност смрти од ненамерног пробијања каротидне артерије током трахеотомије, и уместо тога заговарао праксу интубације трахеје.

Упркос Хипократовој забринутости, верује се да је рану трахеотомију извело Асклепијад из Битиније, који је живео у Риму око 100. године п. н. е. Гален и Аретаеус, који су живели у Риму у 2. веку, признали су Асклепиадеса као првог лекара који је извео неургентну трахеотомију. Антилус, још један грчки лекар из 2. века, подржао је примену трахеотомију у лечењу оралних болести. Он је усавршио технику, па је она била сличнији оној која се користи у модерним временима. Наиме он је препоручио да се направи попречни рез између трећег и четвртог трахеалног прстена за третман опструкције дисајних путева који угрожавају живот.

Прву перкутану трахеотомију (ПДТ) преко жице водилице увео је Циаглиа 1985 године.

Другу технику ПДТ уз употребу Хоwард - Келлy-јевог форцепса у коме жица водилица пролази кроз форцепс и усмерава га у правом смеру описали су Григгс и сарадници 1990 године.

Бyханн је 2000 године измиенио Циаглиа Блуе Рхино технику. Овом техником се смањује ризик повреда задњег дела душника и смањује интраоперативно крварење.[3]

Индикације за извођење трахеотомије уреди

Клиничке индикације за извођење трахеотомије су многоструке и битно их је на време препознати јер су по живот пацијента изузетно значајне.

Индикацијске групе уреди

Индикације за трахеотомију могу се поделити на две велике групе:

Фиксиране опструкције

Ове опструкције настају као последица оштећења ларинготрахеалног стабла на само једном његовом делу. Трахеотомијом се у таквим случајевима болеснику непосредно омогућава добро дисање.

Секреторне опструкције

Код ових опструкција, из самог назива може се закључити да код њих осим трахеотомије треба спровести и бронхоаспирацију, асистирано дисање и аеросолотерапију. Код секреторне обструкције цев са манжетном омогућава да се трахеја одвоји од једњака и његовог рефлуксног садржаја. Дакле, ова интервенција може спречити аспирацију и обезбедити уклањање свих аспирираних супстанци. Међутим, неки истраживачи тврде да ризик од аспирације заправо није смањен, јер секрет може да цури око цеви са манжетном и да стигне до доњих дисајних путева и изазове опструкцију.[4]

Индикацијске подгрупе уреди

Напред наведен две велике групе индикација за трахеотомију могу се поделизи у шест индикацијских подгрупа, приказаних на доњој табели:

Индикацијска подгрупа Индикације Опис
Ларингофарингеалне и хипофарингеалне опструкције
  • акутна инфламаторна стања
  • кронична упална стања
  • алергијски едем
  • трауме
  • конгениталне аномалије
  • парализе лигамената вокалија
  • малигни и бенигни тумори

У ову подгрупу спадају опструкција респираторних путева у нивоу ларингса или изнад њега. Опструкција горњег дела респираторних путева која се манифестује супрастерналним, интеркосталним и епигастричним увлачењем при удаху и клиничким знацима хипоксије (у знемиреност, убрзан пулс и касније цијаноза)

Трахеобронхалне секреције
  • цереброваскуларни акциденат или тешка повреда главе
  • пулмонална инфекција код које болесник не искашљава секрет
  • постоперативне и постанестезиолошке компликације
  • еклампсија

У овим стањима болесник је неспособан да искашљава трахеобронхијални секрет. Ова стања су присутна код бесвесних стања и мишићних парализа насталих услед тровања, цереброваскуларних акцидената, полиомијелитиса, трауме ЦНС, органских болести ЦНС, као и у постоперативном периоду после интракранијалних операција, поремећена је нормална, физиолошка сфинктерна активност ларингса, болесник није у стању да искашљава трахеобронхијални секрет, и зато је неопходна трахеостома кроз коју је омогућена аспирација фарингеалног секрета.

Респираторна инсуфицијенција

Тахеотомијом се редукује мртви простор или уводи контролирано дисање помоћу респиратора

Парализе респираторне мускулатуре
  • полиомијелитис и тетанус
  • интоксикације отровима и лековима
  • мијастенија гравис
  • лезије цервикалног дела кичмене мождине
Тешке трауме
  • главе и грудног коша
  • опекотине,
  • бласт синдром

Ове повреде односе се на пацијенте који дужи период због њиховог облика и тежине неће моћи самостално да дише.

Профилактичка индикација
  • пре великих хируршких захвата у устима, фаринксу и ларинксу
  • код немогућности примене класичне ендотрахеалне анестезије
  • код пацијената на дуготрајној механичкој вентилацији

Случајеви код којих хе неопходно искључити ларингс из функције да би се омогућило даље лечење појединих болести ларингса Код извесних хируршких захвата, нарочито приликом операција на органима врата и главе, онемогућено је увођење ендотрахеалног тубуса нормалним путем (кроз уста или нос) те је неопходна трахеотомија ради ендотрахеалне интубације. У ређим случајевима трахеотомија је неопходна и код извесних интраларингеалних обољења да би се обезбедило мировање ларингса и омогућило даље лечење болести.

Стања кад је трахеотомија неопходна за примену ендотрахеалне анестезије.

Савет за критичну негу Америчког колеџа грудних лекара препоручује трахеостомију код пацијената за које се очекује да ће захтевати механичку вентилацију дуже од 7 дана.[5] Међутим, коначна одлука се доноси на индивидуалној основи на основу коморбидитета и тренутног стања пацијента.

Контраиндикације за извођење трахеотомије уреди

Не постоје апсолутне контраиндикације за трахеотомију. Јака релативна контраиндикација за дискретни хируршки приступ дисајним путевима је предвиђање да је блокада изазвана карцином ларинкса. Планира се дефинитивна процедура (обично ларингектомија) и избегава се претходна манипулација тумором јер може довести до повећане инциденце стомалног рецидива. Привремена трахеостомија се може извести непосредно испод првог трахеалног прстена у очекивању касније ларингектомије.[6]

Проблеми на крају живота такође могу утицати на одлуку да се уради трахеостомија јер може представљати даљу механизацију неге пацијента члановима породице. У ствари, извођење трахеотомије не утиче на одлуку о продужењу или повлачењу неге. Хигијена је побољшана, квалитет живота (говора и једења, ако је релевантно) је побољшан, а у неким случајевима је олакшан смештај у дуготрајну негу; међутим, зависност од механичке вентилације се не може променити.[6]

Врсте трахеостома уреди

 
Трахеостома

Трахеостома, настала после трахеотомије може бити привремена и трајна:

Привремена трахеостома

Привремена трахеостома је отвор на душнику који се накнадно може уклонити, уколико дође до отклањања узрока који је довео до инсуфицијенције дисања. Ова врста стоме најчешће се и спонтано затвара у постоперативном току лечења болесника.

Може се извести и као привремена мера у оквиру обимних оперативних захвата у пределу главе и врата.

Трајна трахеостома

Трајна трахеостома се примењује у случајевима хируршког лечења карцинома грла и као што јој сам назив каже кроз њу болесник дише све до краја живота. Како без такве трахеостоме пацијент не може да живи већ током операције планира се да она буде довољно широка како би болеснику касније омогућила дисање без додатне примене трахеалне каниле. Трахеална канила има облик савијене цеви, а може бити израђена од различитих материјала: метала, пластике или гуме. Након што рана зарасте и у свим случајевима у којима је то могуће, канила се одмах одстрањује.

Особе с трајном трахеостомом могу радити готово у свим делатностима, осим у оним повезаним са тешким физичким пословима, јер не могу задржавати дах. Било би добро и да избегавају пливање, због опасности од уласка воде кроз трахеостому у дисајне путеве.

Методе извођења трахеотомије уреди

Перкутана дилатацијска трахеотомија уреди

Перкутана дилатацијска трахеотомија је елективни захват, који се изводи на болесниковој постељи у јединици интензивне његе, у општој ендотрахеалној анестезији, локално потенцираној и инфилтрацијској анестезији, на вентилираном пацијенту када се очекује дуго вештачко дисање, или постоји шанса да се канила за дисање не носи трајно.

Данас је перкутана дилатацијска трахеотомија постала најчешћи хируршки захват у јединицама интензивне неге, и пета најчешћа хируршка интервенција у пределу главе и врата. Код перкутане трахеотомије трошкови захвата знатно су нижи, јер се не изводи у операционој сали. Међутим овакав начин трахеотомије није индикован код свих болесника.

Методе извођења трахеотомије
Метода Начин извођења и карактеристике
Метода по Циагла-и
  • Прво се врши пункција између првог и другог или другог и трећег трахеалног прстена.
  • Затим следи увођење жице водилице кроз иглу, а преко ње се пласира катетер пазећи да се жица не савије.
  • Отвор се дилатира до величине од 12 мм.
  • На крају се кроз тако учињени отвор уводи трахеална канила.[7]
Метода по Григгс-у
  • Прво се пунктира трахеја и пласира жица водилица.
  • Затим се у убодно мјесто уметне посебни дилатацијски инструмент, такозвани Хоwард - Келлеyева клешта помоћу којих се отвор у трахеји проширује.
  • На крају се умеће канила преко жице водилице.[7]
Метода по Фантони-у
  • Код ове метод главна предност је врло мала траума трахеје, будући да се канила извлачи према споља. * Лоша је страна техничка захтевност.
  • Трахеја се пунктира између другог и трећег или трећег и четвртог трахеалног прстена.
  • Код познате отежане интубације ова метода није индикована.[7]
Предности перкутане трахеотомије
  • значајно смањена учесталост синуситиса
  • мање постинтубационих оштећења ларинкса
  • превенција вентилатором узроковане пнеумоније (ВАП)
  • смањење дисајног рада/лакше одвајање од респиратора
  • много боља тоалета дисајног пута
  • минимални ожиљак, мање оштећење ткива
  • врши се на болесничком кревету
  • брзина извођења 6,5 — 3,5 минута
  • мање инвазивна метода
  • потенцијално крварење оскудније од класичне трахеотомије
  • мањи трошкови у односу на класичну трахеотомију.[3]

Класична (пластична) трахеотомија уреди

Код ове методе, која се изводи у операционој сали хируршким резом се приступ трахеји, при чему се често режу и делови штитне жлезде, а крвни судови потискују. Када се трахеја прореже у отвор се умеће трахеална цев са спољне стране кроз мекане цервикалне делове.

Овом методом настала трахеостома је већа и стабилнија од перкутане трахеотомије и омогућава рутинску замену трахеалне каниле. Али трахеостом није трајно стабилан: ако се цев не користи дуго времена, она се скупља и обично се спонтано затвара.[тражи се извор] Ако се очекује да се вештачки респираторни отвор мора користити дуже времена, примењује се "пластична трахеостома". Овде се део трахеје отвара као прозорско крило и ушива се за кожу врата. [тражи се извор] Резултат је стабилан канал за дисање без површине ране. Пацијент може сам да промени канилу. Таква пластична трахеостома мора, када више није потребна,не зараста спонтано већ обично мора бити затворена новом операцијом.

 
Слика А — приказује бочни поглед на врат и правилан положај трахеостомске цеви у трахеји или душнику. Слика Б — приказује пацијента који има трахеостому

Компликације трахеотомије уреди

Најчешће компликације трахеотомије су;

Крварење

Крварење које може настати након интервенције, најчешће је последица неопрезне хемостазе у току захвата. Крварење се може зауставити јодоформном газом. Касна крварења су ретка, а последица су ерозије вратних крвних судова због лоше постављене каниле.[8][9]

Пнеумоторакс

Пнеумотораx може настати и од медијастиналног емфизема кад притисак ваздуха у медијастинуму доводи до компликације узрокованих трахеотомијом.[8]

Поткожни емфизем

Поткожни емфизем настаје најчешће на мјестима гдје кожа врата није сашивена уз рубове трахеје па ваздух продире око трахеалне каниле у субкутано ткиво.[тражи се извор] Медијастинални емфизем настаје продором зрака у медијастинум кроз кируршки третирано подручје око душника. Разлог настајања емфизема су кашаљ и напињање. Поткожни емфизем може се проширити и на лице, посебице веђе.[9]

Рана и касне компликације уреди

Према времену настанка компликације које настају након трахеостомије могу се поделити на ране и касне:

Ране компликације Касне компликације
  • Упале и едем душника
  • Инфекције и гнојне упале стоме
  • Крварење са аспирацијом секрета
  • Стеноза:сужавање душника због стварања ожиљка
  • Површинско оштећење слузокоже(3)

Извори уреди

  1. ^ Цхристиан Беyер, Тхомас Керз: Вон дер Трацхеотомие зур Деканüлиерунг: еин трансдисзиплинäрес Хандбуцх. Лехманнс Медиа, Берлин 2013
  2. ^ Градинац. M., Кирургија, Отвор који живот значи, Живот са трахеостомом Октал Пхарма, Датум објаве чланка: 1.2.2009. Приступљено:11.6.2019.
  3. ^ а б в Дурбинг, C.Г.Јр.(2005) Тецхниqуест фор перформинг трацхеостомy. Респир царе. 50 (4): 448—9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ „Трацхеостомy: Бацкгроунд, Индицатионс, Цонтраиндицатионс”. 2021-10-13. 
  5. ^ Цхенг Е, Фее WЕ Јр. „Дилататионал версус стандард трацхеостомy: а мета-аналyсис”. Анн Отол Рхинол Ларyнгол. 109 (9): 803—7. септембар 2000. . [Медлине].
  6. ^ а б „Трацхеостомy: Бацкгроунд, Индицатионс, Цонтраиндицатионс”. 2021-10-13. 
  7. ^ а б в Циаглиа, П.,Фирсхинг, Сyниец, C. Елецтиве перцутанеоус дилататионал трацхеостомy:а неw симпле бедсиде процедуре : прелиминарy репорт.Цхест. ,. . . 87. 1985: 715—719.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ а б Падован,I. Отоларингологија 3 кирургија усне шупљине, ждријела, грла и врата. Загреб: Школска књига (1987)
  9. ^ а б Бреннан,Т.,Леапе, L.,Лаирд,Н.,Херберт,L.,Лоцалио,А.,Лаwтхерс,А., ет ал.Инциденције оф адверсе евентс анд неглигенце ин хоспитализрд патиентс:ресултс оф тхе Харвард медицал працтице студy I. Н Енгл Ј Мед (1991);324:370-6

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Трахеотомија на Викимедијиној остави


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Traheotomija&oldid=27546899”