Универзитет Вирџиније

Универзитет Вирџиније (енгл. University of Virginia, скраћеница: UVA) је јавни универзитет у граду Шарлотсвилу, у америчкој савезној држави Вирџинији. Замислио га је и дизајнирао 1819. године Томас Џеферсон (1743–1826), аутор Америчке декларације о независности и трећи председник САД, који је такође био талентовани архитекта. Изворно управно тело УВА су чинили бивши амерички председници Томас Џеферсон, Џејмс Мадисон и Џејмс Монро. Посед на којем је настао универзитет је био у власништву Монроа, у чијем дому и адвокатској канцеларији је данас смештен резиденциони део универзитета[5].

Универзитет Вирџиније
Университy оф Виргиниа
Грб универзитета
ТипЈавни универзитет
Оснивање1819. год.; пре 205 година (1819)
Академске
афилијације

AAU
APLU
ORAU
URA
SURA
Ендаумент$9,5 милијарди (2018)[1]
Буџет$1,39 милијарди[2]
ПредседникЏејмс Е. Рајан
Наставно особље2,102
Број студената24,360[3]
Преддипломци16,655[3]
Постдипломци7,705[3]
ЛокацијаШарлотсвил, Вирџинија, Сједињене Државе
КампусМали град
1.682 ацрес (6,81 км2)
Светска баштина
БојеНаранџасто и плаво[4]
   
Атлетски надимакКавалирси
Вахус
МаскотаКавалир
Спортске
афилијације

NCAA Division IACC
Веб-сајтwww.virginia.edu
  
Инвалидна дезигнација
Званично имеМонтичело и Универзитет Вирџиније у Шарлотсвилу
ТипКултурни
Критеријии, ив, ви
Означен1987 (11. заседање)
Референца бр.442
РегионЕвропа и Северна Америка

Земљиште за изградњу универзитета је 1788. године је купио ратни ветеран Џејмс Монро, који ће касније постати пети председник САД. Године 1817. одбор је откупио земљиште од Монроа, када је он био председник, и под водством Џеферсона започела је градња која је довршена 1819. год. Настава на универзитету је започела 1825. године. За разлику од осталих универзитета који су у то време нудили само три правца: медицину, право и теологију, Универзитет Вирџиније је нудио и студије астрономије, филозофије, политокологије, архитектуре и других инжењерских дисциплина. Била је то прва образовна институција која је нудила студије модерних академских дисциплина.[6] Још прогресивнији корак је био потпуно одвајање образовања од религије. Године 1826. Џејмс Мадисон, четврти председник САД је постао ректор универзитета, а Џеферсон је био у управном одбору, све до своје смрти.

Томас Џеферсон је дизајнирао Универзитет Вирџиније у духу неокласицизма и начелима паладијанизма, те га је називао Академско село (енгл. Academical Village). Његова јединствена архитектура. заснована на речнику класичне антике. симболизује тежње новоосноване америчке републике као наследнице европске традиције, али и најављује културни експеримент тзв. колонијалне архитектуре зреле државе. Због тога је Вирџинијски универзитет, заједно с приватном Џеферсоновом вилом Монтичело, уписан на Унесков попис места светске баштине у Америци 1987. године.[7][8]

Травњак Универзитета Вирџиније

Карнегијева задужбина је класификовала овај универзитет као истраживачки универзитет веома високог исраживања.[9][10] Његови недавни истраживачки напори су били признати од стране нучних медија као што је часопис Наука, који је приписао UVA наставном особљу два од првих десет глобалних отрића прворазредног значаја 2015. године.[11] UVA наставно особље и дипломирани студенти су исто тако основали велики број компанија, као што је Редит, које остварују приход од више од $1,6 трилиона годишње, што је еквивалентно са 10. нејвећом економијом на свету.[12][13]

Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде и Пулицерове награде, постао је предавач и конзултант на универзитету 1957. године, што је остао до своје смрти 1962. године. Браћа Џон Ф. и Роберт Ф. Кенеди су похађили универзитет 1958. године, а 1960. и Мартин Лутер Кинг. Универзитет су посетили и краљица Елизабета II 1976. и Десмонд Туту 1998. године.

Године 2012. U.S. News & World Report је рангирао Вирџинијски универзитет на друго место свих јавних универзитета у САД и 25. понајбоље у држави[14]. Спортисти УВА се натичу у 23 спорта, а у укупном поретку америчких универзитета (NACDA Directors' Cup) су остварили треће место 2010. године.[15]

Историја уреди

 
Тлоцрт универзитета из 1826. године, темељен на Џеферсоновом цртежу

1800-те уреди

 
Томас Џеферсон, оснивач универзитета, рад Чарлс Вилсон Пила (1791)
 
Ротанда, приказ са јужног травњака

Године 1802, док је служио као председник Сједињених Држава, Томас Џеферсон је писао уметнику Чарлсу Вилсону Пилу да ће његов концепт новог универзитета бити „на најширој и најлибералнијој скали коју би наше околности захтевале и наши факултети се сусрели“, и да би то могло чак привући талентоване студенте из „других држава да дођу и попију чашу знања“.[16] Вирџинија је већ била дом Колеџа Вилијам и Мери у Вилијамсбургу, али је Џеферсон изгубио свако поверење у своју алма матер, делимично због њихове религиозне природе — они су захтевали од свих својих ученика да рецитују катекизам — и због њиховог гушења наука.[17][18] Џеферсон је просперирао под професорима Вилијама и Мери, Вилијамом Смолом и Џорџом Вајтом деценијама раније, али је колеџ био у периоду великог опадања и његова забринутост је постала толико велика до 1800. године да је британском хемичару Џозефу Пристлију саопштио: „у тој држави имамо, колеџ довољно добро обдарен да извуче јадно постојање на које га је осудио бедни устав.” Ове речи су истинито одјекивале седамдесет година касније када су Вилијам & Мери банкротирали након грађанског рата, а колеџ у Вилијамсбургу је потпуно затворен 1881. године. Касније је оживео као пре свега мали колеџ за наставнике, док није поново добио статус универзитета касније у двадесетом веку.[19] Џеферсон је замислио да ће његов нови универзитет „бити заснован на неограниченој слободи људског ума. Јер овде се не плашимо да следимо истину где год она може да води, нити да толеришемо било какву грешку све док разум има слободу да се бори против ње.”[20]

Године 1817, три председника (Џеферсон, Џејмс Монро и Џејмс Медисон) и главни судија Врховног суда Сједињених Држава Џон Маршал придружили су се групи од 24 друга достојанственика на састанку одржаном у таверни Маунтаин Топ у Рокфиш Гапу. После извесног разматрања, изабрали су оближњи Шарлотсвил за локацију новог Универзитета Вирџиније.[21] Одбор посетилаца УВА купио је фарму недалеко од Шарлотсвила која је некада била у власништву Џејмса Монроа.[22] Комонвелт Вирџиније је 25. јануара 1819. издао повељу новог водећег универзитета који ће бити базиран на локацији у Шарлотсвилу.

Џон Хартвел Кок је сарађивао са Џејмсом Медисоном, Монроом и Џозефом Карингтоном Кејбелом да би се испунио Џеферсонов сан о оснивању овог универзитета. Кок и Џеферсон су именовани у грађевински комитет да надгледају изградњу.[23] Канцеларија УВА за једнаке могућности и грађанска права наставља да „истражује могућности да се ангажује и признаје са поштовањем да живимо, учимо и радимо на [ономе што је некада била] територија Монаканске индијанске нације.“[24] Као и многе друге образовне институције тог доба,[25] овај универзитет је поседовао робове који су помогли у изградњи кампуса.[26] Они су служили студентима и професорима.[26] Прва универзитетска предавања су отпочела 7. марта 1825. године.[27]

За разлику од других тадашњих универзитета, на којима се могла студирати било медицина, право или теологија, први студенти на Универзитету Вирџиније могли су да студирају у једној или неколико од осам независних школа – медицину, право, математику, хемију, древне језике, савремене језике, природну филозофију и моралну филозофију.[28] Још једна иновација новог универзитета била је да је високо образовање било одвојено од верске доктрине. УВА није имао богословску школу, основан је независно од било које верске секте, а кампус је планиран и усредсређен на библиотеку, Ротанду, а не на цркву, по чему се разликује од других универзитета тог доба који су још увек првенствено функционисали као богословије за једну дату врсту протестантизма.[29] Џеферсон је филозофу Томасу Куперу изнео мишљење да „професор теологије не би требало да има место у нашој институцији“,[30] а никада га није ни било. Универзитет је првобитно додељивао две дипломе: дипломску, студенту који је завршио курсеве једне школе; а докторску оном ко је дипломирао у више од једне школе ко је показао истраживачке способности.[31]

 
Џејмс Медисон је био други ректор Универзитета Вирџиније до 1836.

Џеферсон је до краја био блиско укључен у рад универзитета, приређујући недељне вечере у свом дому у Монтичелу за професоре и студенте. Џеферсон је сматрао да формирање овог универзитета има изузетно велики значај и потенцијал, те је то убројао међу своја највећа достигнућа и инсистирао је да се на његовом надгробно споменику помине само његов статус аутора Декларације о независности и Статута Вирџиније за верску слободу и оца Универзитета Вирџиније. Стога је избегавао помињање својих националних достигнућа, као што је куповина Луизијане и било којих других аспеката његовог председништва, у корист своје улоге на младом универзитету.

У почетку, неки од студената који су долазили на универзитет одговарали су тадашњој уобичајеној слици студената: богати, размажени аристократи са осећајем привилегије што је често доводило до туче, или још горих ситуација. Ово је био извор фрустрације за Џеферсона, који је окупио ученике током прве године школе, 3. октобра 1825, да би критиковао такво понашање; али је био превише потресен да би говорио. Касније је о овом тренутку говорио као о „најболнијем догађају“ у свом животу.[32]

Иако је учесталост таквог неодговорног понашања опала након Џеферсоновог изражавања забринутости, оно није потпуно замрло. Попут многих универзитета и колеџа, ова институција је доживљавала периодичне студентске немире, који су кулминирали убиством професора Џона А. Г. Дејвиса, председника факултета, 1840. Овај догађај, заједно са новим УВА системом части и растућом популарношћу умерености и успоном верске припадности у друштву уопште, изгледа да је резултирао трајном променом ставова ученика према пријављивању лошег понашања, те је такво понашање међу студентима које је толико сметало Џеферсону коначно нестало.[32]

У години Џеферсонове смрти 1826, песник Едгар Алан По уписао се на универзитет, где је бриљирао на настиви латинског.[33] Гавраново друштво, организација названа по најпознатијој Поевој песми, наставља да одржава 13 Вест Рејнџу, соби у којој је По боравио током једног семестра када је похађао универзитет.[34] Он је напустио студије због финансијских потешкоћа. Школа за инжењерство и примењене науке отворена је 1836. године, чиме је УВА постао први свеобухватни универзитет који је отворио инжењерску школу.

За разлику од већине јужњачких колеџа, овај универзитет је био отворен током грађанског рата, упркос томе што је његова држава доживела више крвопролића од било које друге и скоро 100% регрутације америчког југа.[35] Након потпуног губитка Џубала Ерлија у бици код Вејнсбороа, Шарлотсвил је добровољно предат снагама Уније да би се избегло масовно крвопролиће, а УВА особље је убедило Џорџа Армстронга Кастера да сачува Џеферсонов универзитет.[36] Иако су трупе Уније камповале на травњаку и оштетиле многе павиљоне, Кастерови људи су отишли четири дана касније без крвопролића и универзитет је могао да се врати својој образовној мисији. Међутим, изузетно велики број официра Конфедерације и Уније били су алумни.[37] УВА је произвео 1.481 официра само у војсци Конфедерације, укључујући четири генерал-мајора, двадесет једног бригадног генерала и шездесет седам пуковника из десет различитих држава.[37] Џон С. Мосби, злогласни „Сиви дух” и командант муњевитог 43. батаљона вирџинијске коњице, јединице ренџера, такође је био студент УВА.

Захваљујући гранту Комонвелта Вирџиније, школарина је постала бесплатна за све становнике Вирџиније 1875. године.[38] Током овог периода, Универзитет Вирџиније остао је јединствен по томе што није имао председника и није захтевао основни наставни план и програм од својих студената, који су често студирали и дипломирали у више од једне школе.[38] Међутим, универзитет је такође доживљавао све веће недаће. Након што се оригинална Ротанда запалила и била уништена 1895. године, ускоро је дошло до великих промена, много већих од пуке реконструкције Ротанде 1899.

Одлике уреди

Универзитет Вирџиније је ремекдело и изванредан пример великих образовних институција из времена просветитељства. Оно је било последње архитектонско и најамбициозније Џеферсоново дело. Упуштајући се у овај пројект утемељен на образовним идеалима енциклопедизма и демокрације, Џеферсон је напустио планове старијих факултета у Великој Британији и САД. Његов остварени план „академског села” је инспирисан хигијенским начелима градитеља болница и масом симболично дочарава хијерерхију и понављање облика.

Његова Ротунда, која је копија римског Пантеона у пола његове величине, се уздиже изнад библиотеке и доминира целим комплексом. У десет павиљона с обе стране библиотеке налазило се десет професора који су водили независне школе, те је намера била да својим особитим обликовањем представљају енциклопедију класичне и неокласичне архитектуре. На спрату изнад учионица биле су стамбене просторије професора и 54 собе за ученике. Колонада у приземљу која их све повезује је служила као ујединитељ целокупног простора.

Зграда на самом југу комплекса је додана касније и непотребно је затворила овај славодобитни простор.

Истакнути студенти уреди

 
Дворана дипломаната

Од особа које су дипломирале на Универзитету Вирџиније истичу се:

Универзитет су похађали и:

Референце уреди

  1. ^ Ас оф Оцтобер, 2018. https://www.dailyprogress.com/news/local/uva-endowment-grew-by-nearly-b-last-fiscal-year/article_a0666916-beb2-11e8-a116-23e475d429e4.html}[мртва веза]
  2. ^ „Фацтс & Фигурес | Тхе Университy оф Виргиниа”. Виргиниа.еду. Приступљено 14. 11. 2016. 
  3. ^ а б в „ЦДС 2017-18”. Оффице оф Институтионал Ассессмент анд Студиес'. Рецтор анд Виситорс оф тхе Университy оф Виргиниа. Архивирано из оригинала 09. 06. 2019. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  4. ^ Цолорс | Университy оф Виргиниа. 17. 10. 2017. Архивирано из оригинала 22. 06. 2022. г. Приступљено 14. 11. 2017. 
  5. ^ Универзитет Вирџиније Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2012) на ХистАрцх Преузето 26. 9. 2012.
  6. ^ Думас Малоне, Јефферсон анд Хис Тиме: Тхе Саге оф Монтицелло, стр. 417.-418.
  7. ^ Монтицелло анд тхе Университy оф Виргиниа ин Цхарлоттесвилле на службеним страницама УНЕСЦО-а Преузето 26. 9. 2012.
  8. ^ „Туитион анд Феес ат Флагсхип Университиес овер Тиме - Трендс ин Хигхер Едуцатион - Тхе Цоллеге Боард”. Трендс.цоллегебоард.орг. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2016. 
  9. ^ У-Ва. схоулд бреак соме тиес wитх стате, панел саyс ин прелиминарy репорт Архивирано 2014-09-08 на сајту Wayback Machine, аццессед Септембер 8, 2014
  10. ^ „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 6. 2. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013. 
  11. ^ Тwо УВА Финдингс ин тхе Руннинг фор Yеар'с Биггест Сциентифиц Бреактхроугхс Архивирано 2016-02-24 на сајту Wayback Machine, аццессед Фебруарy 17, 2016
  12. ^ У.Ва. Дарден Сцхоол Сурвеy Схоwс У.Ва. Ентрепренеурс' Сигнифицант Импацт Он Ецономy Архивирано 2016-10-08 на сајту Wayback Machine, аццессед Септембер 28, 2016
  13. ^ „ГДП анд итс бреакдоwн ат цуррент прицес ин УС Долларс”. Унитед Натионс Статистицс Дивисион. децембар 2015. 
  14. ^ Бест Цоллегес 2012: Топ Публиц Сцхоолс Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), УС Неwс анд Wорлд Репорт Преузето 26. 9. 2012.
  15. ^ НАЦДА Дирецторс' Цуп 2010. Преузето 11. 2. 2024.
  16. ^ Алф Ј. Мапп, Јр., Тхомас Јефферсон: Пассионате Пилгрим, п. 19.
  17. ^ Неw Енгландер анд Yале Ревиеw, Волуме 37, W. L. Кингслеy, "Оугхт тхе Стате провиде фор Хигхер Едуцатион?", 1878, паге 378.
  18. ^ Пхиллипс Русселл, Јефферсон, Цхампион оф тхе Фрее Минд, п. 335.
  19. ^ Ан Ацт то Естаблисх А Нормал Сцхоол, 5 Марцх 1888 Архивирано септембар 5, 2014 на сајту Wayback Machine, accessed September 5, 2014
  20. ^ Dumas Malone, Jefferson and His Time: The Sage of Monticello, p. 417-418.
  21. ^ „"Guide to SNP" – Turk Mountain Overlook to Rockfish Gap”. snp.guide. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 19. 6. 2009. 
  22. ^ „An Account of James Monroe's Land Holdings”. Приступљено 1. 12. 2023.  Research conducted for the Ash Lawn-Highland Museum and the Institute for Public History of the University of Virginia in 1998: in 1788-9 George Nicholas had sold the land to James Monroe (without a recorded deed); in 1810 Monroe's attorney sold it to George Divers to pay Monroe's creditors; in 1810 it was resold to John Nicholas; in 1814 resold again to John Perry; and in 1820 the Proctor of the University bought the land from its then-owner John Perry for the University.
  23. ^ Dabney, Virginius (1981). Mr. Jefferson's University: A History. Charlottesville: University of Virginia Press. стр. 3. ISBN 0-8139-0904-X. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. 
  24. ^ „Indigenous/UVA Relating”. eocr.virginia.edu. новембар 2019. Архивирано из оригинала 26. 9. 2021. г. „acknowledge with respect that we live, learn, and work on the traditional territory of the Monacan Indian Nation. 
  25. ^ Colleges come to terms with slave-owning pasts Архивирано октобар 9, 2018 на сајту Wayback Machine, accessed October 8, 2018
  26. ^ а б Smith, Stephen (4. 9. 2017). „Shackled Legacy: History shows slavery helped build many U.S. colleges and universities”. American Public Media. Архивирано из оригинала 15. 6. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2018. „The university bought a number slaves to work with free black and white laborers. Slaves did all facets of the work, leveling the ground, planing the timber, quarrying the stone and firing the bricks. ... More than 100 slaves worked on campus at a given time, serving more than 600 students and faculty, records show. 
  27. ^ Bruce, Philip Alexander (1920). History of the University of Virginia, vol. II. New York City: Macmillan. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. 
  28. ^ Popular Science, July 1905, "The Progress of Science"
  29. ^ Joseph J. Ellis, American Sphinx, p. 283.
  30. ^ “Thomas Jefferson to Thomas Cooper, 7 October 1814,” Founders Online, National Archives and Records Administration, https://founders.archives.gov/documents/Jefferson/03-08-02-0007. [Оригинал соурце: Тхе Паперс оф Тхомас Јефферсон, Ретиремент Сериес, вол. 8, 1 Оцтобер 1814 то 31 Аугуст 1815, ед. Ј. Јефферсон Лоонеy. Принцетон: Принцетон Университy Пресс, 2011, пп. 12–13.]
  31. ^ Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Виргиниа, Университy оф”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 28 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 125—126. 
  32. ^ а б "Бад Боyс Архивирано децембар 29, 2016 на сајту Wayback Machine", Виргиниа, Царлос Сантос
  33. ^ "Едгар Аллан Пое ат тхе Университy Архивирано фебруар 24, 2021 на сајту Wayback Machine," Университy оф Виргиниа Либрарy. 2018. Аццессед Маy 19, 2018.
  34. ^ "Хисторy оф тхе Равен Социетy Архивирано септембар 24, 2020 на сајту Wayback Machine," Тхе Равен Социетy, 2018. Аццессед Маy 19, 2018.
  35. ^ Цивил Wар Цасуалтиес бy тхе Цивил Wар Труст Архивирано јануар 13, 2013 на сајту Wayback Machine, аццессед Септембер 5, 2014
  36. ^ Цхарлоттесвилле Дуринг тхе Цивил Wар Архивирано септембар 6, 2014 на сајту Wayback Machine, аццессед Септембер 5, 2014
  37. ^ а б Университy оф Виргиниа Алумни Неwс, Волуме II, Иссуе 7, паге 74, Децембер 10, 1913. Аццессед Септембер 5, 2014
  38. ^ а б Сее wикисоурце линк то тхе ригхт

Литература уреди

Спољашње везе уреди