Википедија

Универзитет у Копенхагену

Универзитет у Копенхагену (UCPH, дан. Københavns Universitet; лат. Universitas Hafniensis) је најстарији и највећи дански универзитет и други настарији универзитет у Скандинавији након шведског Универзитета у Упсали. Универзитет у Копенхагену је основан 1479. године и данас га похађа око 37 000 студената. Предавања се у највећем делу одвијају на данском језику, иако је део њих доступан и на енглеском, а мањи број и на немачком језику. Од 2 800 страних студената највећи их је број из суседних нордијских земаља.

Универзитет у Копенхагену
Københavns Universitet
лат. Universitas Hafniensis
МотоCoelestem adspicit lucem (латински)
Мото (на српском)Он (орао) види небеско светло
ТипЈавни истраживачки универзитет[1]
Оснивање1479
БуџетДКК 8,908 милиона ($1,338 милијарди) (2018)[2][3]
РекторХенрик К. Вегенер[4]
Академско особље5286 (2019)[5]
Административно
особље
4119 (2017)[5]
Број студената37.493 (2019)[6][7]
Преддипломци21.394 (2019)[6][7]
Постдипломци16.079 (2019)[6][7]
Докторанти3.106 (2016)[8]
ЛокацијаКопенхаген, Данска
КампусГрадски,
Северни,
Јужни и
Фредериксберг
Боје   
кестенаста и сива[9]
АфилијацијеИАРУ, ЛЕРУ и ЕУА
Еуропаеум
Универзитети Данске[10]
Веб-сајтwww.ku.dk

Универзитет је члан Међународне алијансе истраживачких универзитета (IARU), заједно са Универзитетом у Кембриџу, Јејлским универзитетом, Аустралијским националним универзитетом, и УК Берклијем, између осталих, и Лиге европских истраживачких универзитета (LERU). Године 2016 Академско рангирање Универзитета у свету је рангирало Универзитет у Копенхагену као најбољи универзитет у Скандинавији и 30. у свету,[11] 2016-2017 према Тајмсовм рангирању светских универзитета високог образовања коа 120. у свету,[12] и 2016-2017 према QС светском универзитетском рангирању као 68. у свету.[13] Октобра 2018, универзитет је имао 39 нобеловаца придружених као алумни, чланови факултета и истраживачи, и произвео је једног примаоца Тјурингове награде.[14]

Историја уреди

 
Главна зграда универзитета, Фруе Пладс.
 
Универзитет у Копенхагену, Глава зграда код Фруе Пладса

Универзитет у Копенхагену је основан 1479. године и данас је најстарији универзитет у Данској. Године 1475, Кристијан I од Данске добио је папску булу од папе Сикста IV са дозволом да оснује универзитет у Данској.[15] Була је издата 19. јуна 1475. као резултат посете Риму жене Кристијана I, Доротеје од Бранденбурга, краљице Данске.[16] Између затварања Студијум Генерала у Лунду који је тада био у саставу Данске 1536. године и оснивања Универзитета у Архусу у касним 1920-им, институција је била једини универзитет у земљи. Институција је временом постала средиште изучавања римокатоличке теологије, као и права, медицине и филозофије .

Дана 4. октобра 1478. године, Кристијан I од Данске издао је краљевски декрет којим је званично основао Универзитет у Копенхагену. У овом декрету, Кристијан I је поставио правила и законе који регулишу универзитет. Краљевским декретом изабран је магистар Пидер Албертсен за вицеканцелара универзитета, а његов задатак је био да на новом универзитету запосли различите учене учењаке и тако успостави његова прва четири факултета: теолошки, правни, медицински и филозофски. Краљевски декрет учинио је да Универзитет у Копенхагену ужива краљевско покровитељство од самог почетка. Штавише, универзитет је експлицитно успостављен као аутономна институција, дајући му велики степен правне слободе. Као такав, Универзитет у Копенхагену је требало да функционише без краљевског мешања и није подлегао уобичајеним законима који регулишу дански народ.[16]

Универзитет је затворен од стране римокатоличке цркве 1531. како би се зауздало ширење протестантизма, и поновно је отворен 1537. године одлуком краља Кристијана III након лутеранске реформације и претворен је у еванђеоско-лутеранску богословију. Краљ је задужио Јоханеса Бугенхагена, који је дошао из Витенберга у Копенхаген да преузме катедру теологије, са састављањем нове универзитетске повеље. Настала Повеља је издата 1539. године.[17] Између 1675. и 1788. године универзитет је увео концепт хијерархије академских титула и напредовања. Године 1801. под заповедништвом адмирала Хорацио Нелсона, британска флота бомбардовала је Копенхаген током Битке код Копенхагена, уништавајући притом већину универзитетских зграда. До 1836. године почело се са градњом нове централне универзитетске зграде која је због опсежности радова довршена тек крајем века. Универзитетска библиотека, зоолошки музеј, ботанички врт са пластеницима и техничка школа започели су са радом током тога периода.

Године 1807, британско бомбардовање Копенхагена уништило је већину универзитетских зграда.[18] До 1836. године, међутим, нова главна зграда универзитета је свечано отворена усред велике изградње која је трајала до краја века. У овом периоду формирани су и Универзитетска библиотека (данас део Краљевске библиотеке), Зоолошки музеј, Геолошки музеј, Ботаничка башта са пластеницима, и Висока техничка школа.

У периоду од 1842. до 1850. године факултети у оквиру универзитета су реорганизовани. Почевши од 1845. године па све до 1862. универзитет је организовао нордијске студентске сусрете са Универзитетом у Лунду. Заједно су уз студенте ова два универзитета у сусретима учествовали и студенти са Универзитета у Упсали и Универзитета у Ослу. На учествовање у пројекту су позвани и студенти са Универзитета у Хелсинкију, али Руска империја није пристала да им изда дозволе за путовање из тада руске Финске. Прве студенткиње су уписане 1877. године. У периоду од 1960. до 1980. дошло је до великог раста ове институције. У 1970-им је спроведена и демократизација управе, да би модел од 1973. био примијењан и на све остале институције високог образовања у Данској. Такве су реформе укинуте 2003. године.

Универзитетско становање уреди

 
Тиетгенколлегиет

Фондација за становање Копенхагена је посебан комерцијални ентитет Универзитета у Копенхагену[19] којим управљају председник Ерик Бисгард Мадсен[20] и управни одбор.[21] Фондација за становање Копенхагена обезбеђује краткорочно становање искључиво за међународне студенте универзитета (понекад данске студенте), универзитетско особље и гостујуће истраживаче.[22] Њихова централна канцеларија налази се у Јужном кампусу. Фондација за становање Копенхагена примила је значајне критике због експлоатације међународних студената ради пословне добити и лоших услова живота,[23][24] и недавно због одбијања скраћења уговора за многе међународне студенте погођене пандемијом Ковида-19.[25]

Интернатионал репутатион уреди

Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
АРWУ Свет[26]39
ЦWУР Свет[27]39
QС Свет[28]107
ТХЕ Свет[29]114
УСНWР глобално[30]42

Године 2021, ЦWТС лејденско рангирање је класификовало Универзитет у Копенхагену као најбољи универзитет у Данској и најбољи у континенталној Европи, 4. у Европи (после Оксфорда, УЦЛ и Кембриџа) и 27. у свету.[31]

Академска ранг листа светских универзитета за 2021. коју је објавио Шангајски универзитет Ђао Тонг рангирала је Универзитет у Копенхагену као најбољи универзитет у Данској и Скандинавији, 7. у Европи и 30. у свету.[26] На Тајмсовом светском рангирању високог образовања за 2021. Универзитет у Копенхагену је рангиран на првом месту у Данској и на 84. месту у свету.[29] На QС светском универзитетском рангирању за 2021. Универзитет у Копенхагену је први у Данској и 76. у свету.[13] На листи најбољих глобалних универзитета за 2021. годину према У.С. Неwс & Wорлд Репорт, Универзитет у Копенхагену је рангиран на првом месту у Данској и на 34. месту у свету.[30]

Угледни алумни уреди

Референце уреди

  1. ^ „Абоут тхе университиес”. Министрy оф Хигхер Едуцатион анд Сциенце. Приступљено 13. 1. 2020. 
  2. ^ „Øкономи”. Университy оф Цопенхаген. 23. 8. 2016. Приступљено 18. 11. 2019. 
  3. ^ „Фацтс анд фигурес – Университy оф Цопенхаген”. Университy оф Цопенхаген. Архивирано из оригинала 4. 2. 2009. г. Приступљено 16. 1. 2015. 
  4. ^ „Рецтор”. Университy оф Цопенхаген. 28. 2. 2017. Приступљено 25. 7. 2020. 
  5. ^ а б „Емплоyеес” (на језику: енглески). Университy оф Цопенхаген. 23. 8. 2016. Приступљено 24. 7. 2020. 
  6. ^ а б в „Студентс”. Университy оф Цопенхаген. 23. 8. 2016. Приступљено 25. 7. 2020. 
  7. ^ а б в „Студеренде” [Студентс]. Университy оф Цопенхаген. Приступљено 1. 10. 2017. 
  8. ^ „Форскнинг ог формидлинг” [Ресеарцх анд цирцулатион] (на језику: Данисх). Университy оф Цопенхаген. Архивирано из оригинала 26. 07. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2015. 
  9. ^ „Университy оф Цопенхаген Десигн Гуиде”. Университy оф Цопенхаген. 4. 12. 2008. Приступљено 24. 8. 2020. 
  10. ^ „Университиес Денмарк”. Университиес Денмарк. Приступљено 26. 7. 2020. 
  11. ^ „Ацадемиц Ранкинг оф Wорлд Университиес”. Схангхаиранкинг.цом. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 23. 9. 2016. 
  12. ^ „Wорлд Университy Ранкингс”. Тимес Хигхер Едуцатион. Приступљено 23. 9. 2016. 
  13. ^ а б „QС Wорлд Университy Ранкингс”. QС Qуацqуарелли Сyмондс Лтд. Приступљено 23. 9. 2016. 
  14. ^ „Петер Наур - А.M. Туринг Аwард Wиннер”. Приступљено 27. 10. 2016. 
  15. ^ Пинборг, Јан (1979). Университас Студии Хаффненсис. Стифтелсесдокументер ог Статуттер 1479. Енглисх Транслатион бy Бриан Патрицк МцГуире. Университy оф Цопенхаген. стр. 84—87. ИСБН 87-87848-00-7. 
  16. ^ а б „Хисторy оф тхе Университy оф Цопенхаген абоут 1479”. Университy оф Цопенхаген. 23. 9. 2010. Приступљено 25. 8. 2020. 
  17. ^ Финк-Јенсен, Мортен (2020). Тхе Фоундатион анд Регулатионс оф тхе Университy оф Цопенхаген 1539. Едитед wитх Интродуцтион анд Нотес. Енглисх Транслатион бy Петер Фисхер. Цопенхаген: Гадс Форлаг. ИСБН 978-87-93229-90-7. 
  18. ^ Гилман, Даниел Цоит; Пецк, Харрy Тхурстон; Цолбy, Франк Мооре (1905). Тхе неw интернатионал енцyцлопаедиа (на језику: енглески). Додд, Меад. стр. 386. „Ин 1807, тхе Бритисх флеет бомбардед Цопенхаген дуринг тхе Бомбардмент оф Цопенхаген, дестроyинг мост оф тхе университy'с буилдингс.” 
  19. ^ „Сеарцх ЦВР”. Дата. Приступљено 10. 1. 2017. 
  20. ^ Wебмастер (11. 2. 2014). „Медарбејдере и Факултетссекретариатет”. сциенце.ку.дк (на језику: дански). Приступљено 24. 10. 2021. 
  21. ^ Катрин (9. 5. 2020). „Абоут ХФ - Хоусинг Фоундатион”. хоусингфоундатион.дк (на језику: енглески). Приступљено 24. 10. 2021. 
  22. ^ „Тхе Университy оф Цопенхаген Хоусинг Фоундатион”. хоусингфоундатион.ку.дк (на језику: енглески). 13. 11. 2013. Приступљено 10. 1. 2017. 
  23. ^ „Цопенхаген Хоусинг Фоундатион адмитс ит иллегаллy цоллецтед тхоусандс фром интернатионал студентс”. Университy Пост (на језику: дански). 28. 3. 2017. Приступљено 24. 10. 2021. 
  24. ^ „Интернатионал ресеарцхер феелс цхеатед бy УЦПХ'с Хоусинг Фоундатион”. Университy Пост (на језику: дански). 18. 5. 2017. Приступљено 24. 10. 2021. 
  25. ^ „Тхе Цопенхаген Пост”. цпхпост.дк (на језику: дански). 1. 5. 2020. Приступљено 24. 10. 2021. 
  26. ^ а б „Ацадемиц Ранкинг оф Wорлд Университиес”. Схангхаиранкинг.цом. Приступљено 4. 9. 2021. 
  27. ^ ЦWУР Wорлд Университy Ранкингс 2019
  28. ^ QС Wорлд Университy Ранкингс 2024
  29. ^ а б „Wорлд Университy Ранкингс”. Тимес Хигхер Едуцатион. 25. 8. 2020. Приступљено 4. 9. 2020. 
  30. ^ а б „Бест Глобал Университиес Ранкингс”. У.С. Неwс & Wорлд Репорт. Приступљено 24. 10. 2020. 
  31. ^ „ЦWТС Леиден Ранкинг”. леиденранкинг.цом. Приступљено 12. 7. 2021. 

Спољашње везе уреди

 
Универзитет у Копенхагену на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_u_Kopenhagenu&oldid=26553150”