Уреа
Уреа или карбамид је органско једињење са хемијском формулом (NH2)2CО. Молекул садржи две амидне (-NH2) групе спојене карбонилном (C=O) функционалном групом.[5][6]
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Urea
| |||
| Други називи
Карбамид, карбонил диамид, карбонилдиамин, диаминометанон
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.286 | ||
| Е-бројеви | Е927б (глазинг агентс, ...) | ||
| КЕГГ[1] | |||
| RTECS | YР6250000 | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| CH4N2O | |||
| Моларна маса | 60,06 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | бела чврста материја | ||
| Густина | 1,32 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | 133–135 °C | ||
| 107,9 g/100 ml (20 °C) 167 g/100ml (40 °C) 251 g/100 ml (60 °C) 400 g/100 ml (80 °C) | |||
| Базност (пКб) | pKBH+ = 0.18[4] | ||
| Структура | |||
| Диполни момент | 4.56 D | ||
| Опасности | |||
| Безбедност приликом руковања | ЈТ Бакер | ||
| Тачка паљења | незапаљив | ||
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |||
ЛД50 (ЛД50)
|
8500 мг/кг (орално, пацов) | ||
| Сродна једињења | |||
Сродне урее
|
Тиоуреа Хидроксикарбамид | ||
Сродна једињења
|
Карбамид пероксид Уреа фосфат | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Уреа учествује у метаболизму једињења која садрже азот у животињама. Она је главна азотна супстанца урина сисара. Она је чврста, безбојна, и без мириса (мада амонијак који отпушта у присуству воде, као и водене паре из ваздуха, има јак мирис). Она је веома растворна у води и није токсична. У воденом раствору она нема ни кисели, ни алкални карактер. Тело је користи у многим процесима, а посебно у екскрецији азота.
Уреа је у широкој употреби у ђубриву као подесни извор азота. Она је такође важна сировина за хемијску индустрију.
Синтезу овог органског једињења из неорганских прекурсора је објавио Фридрих Велер 1828. То је била важна прекретница у развоју органске хемије, јер је по први пут било показано да молекул нађен у живим организмима може да буде синтетисан у лабораторији без биолошких почетних материјала.
Термини уреа и карбамид се такође користе за класу хемијских једињења која садрже функционалну групу RR'N-CO-NRR', наиме карбонилну групу везану за два органска аминска остатка. Примери таквих једињења су карбамид пероксид, алантоин, и хидантоин. Уреје су блиско сродне са биуретима и структурно сличне амидима, карбаматима, карбодиимидима, и тиокарбамидима.
Литература уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Wиллиамс, Р. (24. 10. 2001). „пКа Дата” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 06. 2010. г. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
