Услуга веб-хостинга
Веб-хостинг је тип интернет хостинга који дозвољава организацијама и физичким лицима да направе свој веб-сајт коме се може приступити преко веба (енгл. World Wide Web). Веб-хостови су обично компаније које дају простор на серверу који клијенти могу да користе.
Обим веб-хостинг сервиса веома варира. Најобичнији је веб-страница и хостинг података у малој размери, где подаци могу бити постављени и скинути преко FTP-а (протокол за трансфер датотека) или веб-интерфејса. Фајлови се обично пребацују без или уз минимално процесирање. Многи интернет сервис провајдери (енгл. Internet service provider) нуде овај сервис бесплатно својим претплатницима. Хостинг личног веб-сајта је обично бесплатан, спонзорисан кроз рекламе или веома јефтин. Хостинг веб-сајтова компанија је обично скупљи због величине и типа сајта.
Једностранични веб-сајт је обично довољан за потребе физичких лица. Комплекснији веб-сајтови захтевају подршку за рад са базама података и платформама за развој апликација (нпр. PHP, Java, Ruby, ColdFusion, или ASP.NET). Такође могу пружити додатне мере сигурности компанијама које се баве е-пословањем. Хост може пружити кориснику интерфејс преко кога је могуће лако мењати и додавати садржај као и контролисати додатне сервисе (нпр. e-mail). Неки хостови су специјализовани за пружање одређених сервиса (нпр. е-пословање).
Доступност и аптајм уреди
Доступност веб-сајта се изражава у постоцима године у којима је веб-сајт био јавно доступан и било га је могуће пронаћи на интернету. Доступност и аптајм система нису исто. Аптајм означава колико је сам систем био online. Хостинг провајдер најчешће има заказан период када се систем одржава и назива се даунтајм. Заказани даунтајм се обично не узима у обзир када се рачуна укупно време доступности сервера. Већина провајдера ће корисницима вратити део уплаћених средстава уколико коефицијент доступности буде мањи од договореног у одређеном временском периоду. Начин на који се даунтајм извршава варира од провајдера до провајдера.[1] Постоје провајдери који не дају јавне статистике аптајма.[2]
Типови хостинга уреди
Интернет хостинг сервиси могу да покрећу веб-сервере.
Многе велике компаније које нису интернет сервис провајдери морају стално бити повезане са интернетом како би могле да размењују податке, e-mail итд. Компаније могу преко свог веб-сајта такође дати и информације о услугама које пружају.
- Бесплатни веб-хостинг — Пружају многе компаније, али са ограниченим могућностима, веома често спонзорисане преко реклама.
- Дељени веб-хостинг — Нечији веб-сајт се налази на серверу са много других сајтова, може их бити од тек неколико до стотина хиљада. Најчешће сви домени деле основне ресурсе сервера као што су RAM и CPU. Могућности које пружа овај тип сервиса су најчешће веома ограничене. Многе компаније узимају већи простор и онда тај простор дају својим клијентима као препродавци.
- Веб-хостинг код препродаваца — Омогућава клијентима да сами постану веб-хостови. Овај вид услуге може функционисати за индивидуалне домене, под било којом комбинацијом овде набројаних типова хостинга, у зависности с ким су повезани као препродавцем. Налози препродаваца могу веома варирати по величини. Многи препродавци пружају и техничку подршку својим клијентима.
- Виртуелни приватни сервер (ВПС) — Дели ресурсе сервера у виртуелне сервере. Корисник најчешће има root приступ свом виртуелном простору. Корисници су најчешће сами одговорни за одржавање сервера.
- Наменски хостинг — Корисник добија свој веб-сервер и пуну контролу над њим (корисник има root приступ за Linux/администратор приступ за Windows); али, корисник најчешће не поседује сам сервер. Ово је најповољнија опција за кориснике који имају потребу за наменским хостингом. Корисник има потпун приступ серверу, сто значи да је одговоран за његову безбедност и одржавање.
- Управљани хостинг — Корисник добија свој веб-сервер, али нема потпун приступ над њим (корисник нема root приступ за Linux/администратор приступ за Windows); али, кориснику је дозвољено да управљају својим датотекама најчешће преко FTP-а. Кориснику није дозвољена потпуна контрола како би провајдер могао да гарантује квалитет и како би се избегле измене у конфигурацији самог сервера од стране корисника. Корисник најчешће не поседује сам сервер. Сервер је изнајмљен кориснику.
- Колокациони хостинг — Веома сличан наменском веб-хостингу; хостинг компанија пружа физички простор који сервер заузима и води рачуна о серверу. Ово је најмоћнији и најскупљи тип веб-хостинга. У већини случајева, колокациони провајдер се најчешће не брине о самој клијентовој машини већ обезбеђује електричну енергију, интернет приступ, те простор где ће сервер бити смештен. Пре је већина колокационих провајдера прихватала било коју врсту конфигурације система, чак и у minitower стилу, али већина хостова данас захтева rack mount кућишта и стандардне конфигурације система.
- Cloud хостинг — Нови облик хостинг платформе који омогућава корисницима моћан и поуздан хостинг, базиран на груписаним серверима балансираног пуњења (load-balanced). Cloud хостован веб-сајт може бити поузданији од неког другог типа хостинга јер у случају квара на некој од машина цео cloud систем и даље наставља да ради. Такође, локални проблеми са електричном енергијом као и природне непогоде мање су проблематичне за cloud хостоване сајтове, јер cloud хостинг није централизован. Cloud хостинг такође омогућава провајдеру да кориснику наплати само ресурсе које је користио, за разлику од унапред одређене месечне или годишње цене која ја најчешће случај код других типова веб-хостинга. Међутим, недостатак централизације може кориснику створити проблеме јер не може да контролише где ће се његови подаци налазити што је веома битно уколико корисник има податке чија сигурност је приоритет.
- Груписани хостинг — Имплементира се тако што се исти садржај налази на више сервера. Груписани сервери су перфектно решење за наменске сервере велике доступности.
- Мрежни хостинг — Ова форма дистрибуираног хостинга добија се када груписани сервери делују као мрежа која је сачињена од већег броја чворова.
- Кућни сервер — Најчешће је једна машина која се налази у нечијем приватном поседу и најчешће хостује један или више веб-сајтова широкопојасном конекцијом (broadband). Ово могу бити машине специјално намењене сврси или најчешће PC који више није потребан за неку другу сврху. Неки ISP-ови активно покушавају да блокирају кућне сервере одбијањем долазећих захтева TCP порту 80 и одбијањем да им доделе статичке IP адресе. Један од честих начина на који је могуће осигурати DNS име хоста јесте креирање налога уз помоћ динамичког DNS сервиса. Динамички DNS сервис ће аутоматски променити IP адресу на коју показује URL када се IP адреса промени (створиће привид статичке IP адресе).
Неке специфичне врсте хостинга које неки провајдери нуде:
- хостинг података (хостује само податке, не и веб-странице),
- хостинг слика,
- видео-хостинг сервис,
- блог-хостинг сервис,
- paste bin сервис (корисници лако могу да размењују обичан текст),
- e-mail хостинг сервис итд.
Добијање хостинга уреди
Веб-хостинг се најчешће добија у оквиру основног пакета за приступ интернету од стране провајдера. Такође постоје и многе компаније које нуде бесплатни или плаћени веб-хостинг. Корисник мора унапред знати потребе своје апликације како би могао да се одлучи за одређену конфигурацију хостинга. Увек треба узети у обзир софтвер сервера базе података, скриптинг софтвер и оперативни систем. Већина хостинг провајдера нуди веб-хостинг базиран на Linux-у, који нуди широк спектар додатног софтвера. Типична конфигурација за Linux сервер је LAMP, платформа Linux, Apache, MySQL и PHP/Perl/Python. Клијенти често поред овога желе и неке додатне услуге као што су e-mail за домен њихове компаније, базу података или неке додатне мултимедијалне сервисе. Такође, могуће је и определити се за Windows. Клијент у том случају и даље може да бира између PHP-а, Perl-а и Python-а, али у овом случају може да се одлучи и за ASP.Net или Classic ASP.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Даwсон, Цхристиан. „Wхy Уптиме Гуарантеес аре Ридицулоус”. Сервинт. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 7. 10. 2014. „Добра компанија ће увек детаљно образложити на који начин рачуна аптајм и на који начин ће обештетити корисника уколико није досегнут „обећани аптајм”.”
- ^ Ванвлеет, Дерек. „Гоогле Аппс вс. Оффице 365: Wхат Доес 99.9% Уптиме Реаллy Меан?”. Цлоуд Схерпас. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 7. 10. 2014.