Википедија

Винска мушица

vrsta insekta

Винска мушица (лат. Drosophila melanogaster) је инсект породице Drosophilidae, реда двокрилаца (Diptera).[2][3][4] Ова врста је опште позната као обична винска мушица (мада нетачно[5]) или винска мушица. Почевши од предлога Чарлса Вудворта да се ова врста користи као модел организам, D. melanogaster је ушла и задржала се у широкој употреби у биолошким истраживањима у пољима генетике, физиологије, микробне патогенезе, и теорије историје еволуције. До 2017. године је осам Нобелових награда било додељено за истраживања у којима је кориштена Drosophila.[6]

Drosophila melanogaster
Мужјак Дросопхила меланогастер
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Диптера
Породица: Дросопхилидае
Род: Дросопхила
Подрод:
Сопхопхора
Врста:
D. меланогастер
Биномно име
Дросопхила меланогастер
Поглед од горе
Фронтлни поглед

Раширено је коришћење D. melanogaster у истраживањима, јер се може лако узгајати у лабораторијским условима, има само четири пара хромозома, брзо се размножава, и носи велики број јаја.[7] Њен географски опсег обухвата све континенте, и бројна острва.[8] D. melanogaster је штеточина у домовима, ресторанима и другим местима где се послужује храна.[5]

Опис уреди

Воћна мушица је неугледни, ситни двокрилни инсект, који обично живи на трулећем воћу, поврћу и осталим подлогама у којима се одвијају процеси алкохолног врења. Храни се живим ћелијама квасца. У природним популацијама, тело јој је жућкасто до светлосмеђе, а очи цигласте. Дуга је 3–5 мм. За само петнаестак дана, на собној температури, одвија се процес потпуне метаморфозе: јаје – ларва – лутка – одрасла јединка.[7]

Осим обичне, постоји и много других врста воћних мушица, али винска је далеко најпознатија, јер се често користи као моделни организам у лабораторијским истраживањима, од молекулске до еволуцијске генетике.

Међу 8.500 јединки које су својевремено прикупљене из буради са комом или џибром за производњу вина и ракије, у 16 насељених места широм Босне и Херцеговине, регистровано је шест врста рода Drosophila: D. melanogaster, D. busckii, D. funebris, D. hydei, D. immigrans и D. simulans.[9][10]

Развиће уреди

На температури од 20 °Ц, од полагања јаја до излетања одраслих прође око 15 дана, а на 25 °Ц, свега 10 дана. На температурама од 5-6 °Ц само ступања ларве траје око 60 дана, а на 0 °Ц – процес развића се зауставља. Температуре више од оптималних, међутим, делују на способност размножавања. Тако већ на 33 °Ц мужјаци губе плодност.

Јаја женка полаже већ накод два сата иза оплодње. Свака женка просечно дневно положи 50-70 белих јаја, максимално 500 током првих 10 дана. Касније број дневно положених јаја опада, тако да у току живота (највише 35-40 дана) женка их положи до 1.000 јаја. Јаја су мала (дуга до 5 мм), овална, са два филамента. У време полагања развиће је већ у току.

Ларва је у почетку бела, а касније пожути. Изражена јој је регионална сегментираност на главу (један сегмент), груди (три сегмента) и абдимен (8 сегмената). Ларва расте, пресвлачи се три пута, а пред закукуљење досеже дужину до 5 мм.

Лутка (кукуљица), у почетку је жута, а касније добија смеђу нијансу. Досегне дужину до 3–5 мм, а њена силуета подсећа на сову ушару.

Одрасле јединке (адулти или имага) имају све одлике двокрилаца и дужину до 5 мм.

Женка Мужјак
 
Винска мушица: женка (лево) и мужјак (десно)
  • Већа од мужјака,
  • Има зашиљен задак, са наизменичним светлим и тамним појасевима,
  • Нема чешља на првом пару ногу,
  • Спољно генитално поље са легалицом;
  • Мањи од женке,
  • Последни тамни појасеви затка спојени у тамно поље
  • На првом пару ногу има чешаљ за прихватање при копулацији,
  • Копулаторни орган између два генитална набора
  •  
    Идиограм хромозомске гарнитуре D. melanogaster
  •  
    Дивљи тип и мутанти D. melanogaster:
    У смеру казаљке на сату: смеђе очи са црним телом, цинобер очи, сепија очи, вермилион очи, беле очи и дивљи тип, са циграсто-црвеним очима и жутим телом
  •  
    Парење винске мушице:
    Повећавањем слике, код мужјака уочити чешаљ за прихватање на предњем пару ногу
  •  
    Јаје D. melanogaster
  •  
    Ларва D. melanogaster

Моделни организам уреди

 
Политени хромосоми

Дрозофила је једна од првих лабораторијских животиња, која испуњава сва пожељна својства моделних организама:

  • генерацијско време, тј. период од полагања јаја до полне зрелости, на собној температури од око 220 C, траје око 14 дана, у поређењу са човеком код која просечно ефективно генерацијско време траје око 20 година, иако реалну полну зрелост достиже много раније.

Свака женка винске мушице, у повољним уветима, може произвести пар хиљада потомака. Постоје прорачини да би потомство једног пара винске мушице, уколико би преживеле све јединке, свих сукцесивних генетација, током једне календарске одине, покрило површињу земаљске кугле.

Подобност експерименталног узгоја винске мушице је и у:

  • лаком одржавању у лабораторијским условима, и
  • једноставном разликовању мужјака и женки. Мужјак има црно поље на леђној страни завршетка затка (који је заобљен), док женка на истој позицији има уске тамне појасе и јаче развијен задак, са зашиљеним крајем.
  • Поред тога, сви представници рода Дросопхила, у диплоидној хромозомској гарнитури имају по осам хромозома (2н = 8).

У пљувачним жлездама винске мушице налазе се необичајено велики тзв. џиновски или политени, хромозоми. Након специфичног бојења, добро су видљиви под светлосним микроскопом, а назиру се чак и под обичном лупом. Због тога је воћна мушица готово идеална за генетичка истраживања, особито за проучавање мутација и интеракције гена. Данас постоји на хиљаде природних и лабораторијских мутаната винских мушица. На пример, мутирана винска мушица, уместо нормалних крила, може да има само патрљке (вестигијална крила) или несиметрична, уместо нормалних крила, тамно тело уместо жуто-смеђег, и беле очи, цигласте цинобер, „кардинал“ или смеђе, уместо црвено-цигластих очију.

Чарлс в. Вудворт се сматра првим узгајивачем винске мушице за потребе научних истраживања. Тиме се озбиљније почео бавити Томас Хант Морган 1910. године, а након тога практично цели истраживачки век је провео истражујући различите аспекте генетике овог двокрилца. За време боравка на Универзитету Колумбије, Морган је успео да покаже како се гени преносе на хромозомима и да су они механичка основа наслеђивања. Тиме је поставио основе за развој модерне генетике, за које је 1933. добио Нобелову награду за физиологију и медицину.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ ЈW, Меиген (1830). Сyстематисцхе Бесцхреибунг дер беканнтен еуропäисцхен зwеифлüгелиген Инсектен. (ПДФ). 6. Сцхулз-Wундерманн. Архивирано из оригинала (ПДФ) 1. 2. 2010. г. Приступљено 11. 10. 2016. 
  2. ^ Јонес Е., Хартл D. L. : Генетицс: принциплес анд аналyсис. Јонес анд Бартлетт Публисхерс. Бостон. . 1998. ИСБН 978-0-7637-0489-6.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Хаџиселимовић Р. (1972): Експериментално укрштање сојева винске мушице (Дросопхила меланогастер). 1. Шта треба знати и имати за организовање експерименталног укрштања два соја винске мушице. Биолошки лист, . 20 (7): 108—111.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  4. ^ Хаџиселимовић Р. (1972): 2. Експериментално дихибридно укрштање два соја винске мушице. Биолошки лист, . 20 (8): 122—125.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  5. ^ а б „Винегар Флиес, Дросопхила специес, Фамилy: Дросопхилидае”. Департмент оф Ентомологy, Цоллеге оф Агрицултурал Сциенцес, Пеннсyлваниа Стате Университy. 2017. Приступљено 20. 7. 2017. 
  6. ^ „Нобел Призес”. 
  7. ^ а б Санг, Јамес Х. (23. 6. 2001). „Дросопхила меланогастер: Тхе Фруит Флy”. Ур.: Ериц C. Р. Рееве. Енцyцлопедиа оф генетицс. УСА: Фитзроy Деарборн Публисхерс, I. стр. 157. ИСБН 978-1-884964-34-3. Приступљено 1. 7. 2009. 
  8. ^ Маркоw ТА (јун 2015). „Тхе сецрет ливес оф Дросопхила флиес”. еЛифе (на језику: енглески). 4. ПМЦ 4454838  . ПМИД 26041333. дои:10.7554/еЛифе.06793. 
  9. ^ Кекић V., Хаџиселимовић Р., Шмит Ж. (1985): Фаунистичко-еколошка истраживања воћних мушица (Дросопхила) људских насеља у Босни и Херцеговини (Југославија). Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, 24: 137-151.
  10. ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е., Павловић Б. (1971): Варијабилност величине тијела Дросопхила меланогастер у природним популацијама Босне и Херцеговине. Генетика, . 3 (1): 157—166.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Винска мушица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vinska_mušica&oldid=27673743”