Википедија

Зграда БИГЗ-а

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија

Зграда БИГЗ-а у Београду је једно од најпознатијих архитектонских остварења југословенске модерне. Изграђена је као зграда Државне штампарије између 1934. и 1941. године[1] (темељи су освећени 27. новембра 1937.[2]), по пројекту архитекте Драгише Брашована у облику ћириличног слова П, налик на штампарску машину.[3] Тада четврта штампарија по величини у Европи, највећи објекат у Југославији, један од највећих на Балкану, с висином од 64 метра и 3,5 хектара корисне површине. Први пут је примењена техника да се темељ постави на плочи од армираног бетона, "јастуку" дебелом метар и по.[4]

Зграда Државне штампарије (данас Зграда БИГЗ-а) у Београду

Зграда Бигза се налази на Сењаку и доминира овим делом града и представља оријентир и референтну тачку.[5] У доба „златног социјализма“ БИГЗ је запошљавао скоро 3.000 људи. БИГЗ је 1990-их препуштен немару, да би се последњих неколико година у зграду, поред неколико фирми, уселио велики број младих уметника, дизајнера, архитеката, музичара и ди-џејева. Већински власник је Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ) које издаје простор у закуп. На 25.000 употребљивих метара квадратних (10.000 метара ходника) зграде налазе се штампарије, складишта, канцеларије, музички студији, ликовни атељеи, занатске и уметничке радионице, школа капуере, радио-станица, културни центар, циркус.[3] С обзиром да је зграда Бигза већ годинама стециште многих слободних уметника, сматра се неком врстом неформалног културног центра.

Зграда БИГЗ-а је посебно значајна за нову српску сцену. У згради Бигза вежба више стотина бендова међу којима су: Штреберси, ЏЏ, Бас и Стега, Метак За Зликовца, Аутопарк, Петрол, Репетитор, Синестезија, Тобија, Дамјан од Ресника, Болесна Штенад, Бриганд, Воx Попули, Дажд, С.А.Р.С. и многи други.[6][7] Музичари БИГЗ-а, организовани у удружење названо „Манекени Бигза“, организују низ манифестација, међу којима су Фестивалито и Бигз на Поветарцу.[8]

Емисија Инсајдер телевизије Б92 је истраживала о неправилностима приватизације БИГЗ-а. Наводи се да је земљиште величине један хектар, на којем се налази зграда БИГЗ-а, уступљено је без лицитације. БИГЗ је 2007. године, током приватизације, на аукцији продат фирми „Бета партнерс”, иза које стоји српски бизнисмен Петар Матић. Цена је била око три и по милиона евра. Да је држава зграду као грађевинско земљиште дала на лицитацију, град би зарадио вишеструко. Локација на којој се налази зграда БИГЗ-а је у првој градској зони, где је ар тада вредео скоро 90.000 евра. Тако би на аукцији један хектар земљишта овде потенцијално могао бити плаћен и девет милиона евра.[9]

Види још Уреди

Референце Уреди

  1. ^ Читати / Писати БИГЗ: Феноменологија зграде, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ "Време", 28. новембар 1937, пп. 7. дигитална.нб.рс (приступ. 28.11.2015)
  3. ^ а б Зграда Бигза – оживели колос на Сењаку, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ "Политика", 30. нов. 1939
  5. ^ Зграда БИГЗ-а није изгубила ништа од своје актуелности, Приступљено 4. 5. 2013.[непоуздан извор?]
  6. ^ Зграда је жива + Фестивалито! 2, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Бигз на Поветарцу, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Наставак манифестације Бигз на Поветарцу Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Инсајдер, понедељак 23.05.2011, Приступљено 4. 5. 2013.

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zgrada_BIGZ-a&oldid=25687037”