Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Nacionalna hokejaška liga

Nacionalna hokejaška liga (NHL) (engl. National Hockey League—NHL; fr. Ligue nationale de hockey—LNH) profesionalna je organizacija u hokeju na ledu koju trenutno čini 30 klubova, od kojih je 7 iz Kanade i 23 iz SAD. Sedište lige je u Njujorku (SAD). NHL liga se smatra najjačom profesionalnom hokejaškom ligom na svetu, i jednom od najvećih profesionalnih sportskih asocijacija na teritoriji Angloamerike. Ekipa koja osvoji prvenstvo tradicionalno dobija trofej Stenli kupa koji je najstariji sportski trofej koji se dodeljuje u profesionalnom sportu na teritoriji Severne Amerike.

Liga je osnovana 26. novembra 1917. godine u Montrealu kao naslednik Nacionalne hokejaške asocijacije (NHA) koja je osnovana 8 godina ranije. Od početna 4 tima koliko se takmičilo 1917. godine, liga je iz godine u godinu napredovala i širila se do 30 franšiza koliko je danas aktivno u takmičenju. Tokom sezone 2008/09. zabeleženi su najveći prihodi u istoriji lige, od sponzora, TV prava i prodatih ulaznica za mečeve.

Ceo članak

Dobar članak

Milutin Milanković

Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879 — Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer i popularizator nauke.

Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/1927, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953. itd.

Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.

Ceo članak

Izabrani spisak

Generalni sekretar Komunističke partije (SSSR)

Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza bio je vođa Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Od 1924. do raspada Saveza 1991. godine, nosilac funkcije je bio prepoznat kao lider Sovjetskog Saveza. Zvanično, generalni sekretar je isključivo direktno kontrolisao Komunističku partiju. Međutim, pošto je partija imala monopol na političku vlast, generalni sekretar je defakto imao izvršnu kontrolu nad sovjetskom vladom. Zbog težine funkcije koja je oblikovala spoljnu i unutrašnju politiku države i primat nad sovjetskom Komunističkom partijom, to je bila defakto najviša funkcija u Sovjetskom Savezu.

Generalni sekretar je predsedavao sastancima Izvršnog komiteta ili Političkog biroa (Politbiro), tela koje je činilo 15–30 članova. Sastajao se po potrebi nedeljno ili par puta mesečno. Predsedavao je i Centralnim komitetom, organom veličine oko stotinu do dve hiljade članova. Zasedao je par puta godišnje. Predsedavao je takođe i kongresima, koji su se održavali, praktično po potrebi, u periodu od četiri do pet godina. U zavisnosti od složenosti odluke koju je trebalo doneti donosio ju je sam ili na sastancima odgovarajućih organa.

Ceo članak

Nedavni događaji

Vesti

8. decembar — Sirijski pobunjenici su zauzeli Damask i proglasili pobedu nad snagama lojalnim predsedniku Asadu, koji je napustio Damask u pravcu Rusije, gde je narednog dana dobio politički azil.
8. decembar — Na konzistoriju u bazilici Sv. Petra u Vatikanu, papa Franja je dodelio titulu kardinala beogradskom nadbiskupu Laslu Nemetu, čime je on postao prvi kardinal Katoličke crkve iz Srbije.
3. decembar — Predsednik Južne Koreje Jun Sukjol proglasio ratno stanje u državi. Skupština ga je jednoglasno oborila glasovima svih 190 prisutnih od ukupno 300 poslanika.
29. novembar — U Donjim Varagama kod Zubinog Potoka, eksplozija je oštetila kanal Ibar—Lepenac, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja područja Kosova. Vlasti u Prištini su okarekterisale incident kao teroristički napad Srbije i uhapsili nekoliko Srba iz Zubinog Potoka.
28. novembar — Snage sirijske opozicije pod vođstvom Tahrir el Šama i Abu Muhamad el Džulanija su ušle u Alep u prvoj ofanzivi nakon primirja iz 2020.
26. novembar — Izrael i Liban su pristali na primirje od 60 dana čime bi bila obustavljena trenutna neprijateljstva.
21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.

Na današnji dan

13. decembar

1570 — Mirom u Ščećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.
1806 — Srpski ustanici u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Beogradsku tvrđavu.
1937 — Japanske trupe okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće ušlo u istoriju kao „silovanje Nankinga”.
1939 — U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice „Ekseter”, „Ajaks” i „Ahil” (na slici) kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod „Graf Špe”.
1981 — General Vojćeh Jaruzelski zaveo vanredno stanje u Poljskoj, zabranjen rad nezavisnog sindikata „Solidarnost”, a na hiljade sindikalnih aktivista pritvoreno.
2002 — Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija donela odluku o proširenju Unije za 10 država, a to su Poljska, Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta, 1. maja 2004.
2003 — Američki vojnici su tokom operacije Crvena zora pronašli i zarobili bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je Češka zemlja u kojoj se popije najviše piva (na slici) po glavi stanovnika?
… da je svaka trobojna mačka ženka?
… da Finsku zovu „zemlja hiljadu jezera”?
… da je Brus Li bio toliko brz da su filmovi morali biti usporeni kako bi se videli njegovi pokreti?
… da ljudi nisu jedine životinje koje sanjaju?
… da je Frankenštajnovo čudovište vegetarijanac?
… da su medicinske greške glavni uzrok smrti?

Izabrana slika

Altajske planine, Jezero Šavlo, Republika Altaj, Rusija

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 698.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 395.507 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 2.644 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana