Википедија

Javanski jezik

Javanski je jezik javanskog naroda iz centralnih i istočnih delova ostrva Java u Indoneziji.[1][2] Takođe postoji deo govornika javanskog na severnoj obali zapadne Jave. To je maternji jezik više od 98 miliona ljudi (više od 30% stanovnika Indonezije).[3]

javanski jezik
Reč Jawa napisana javanskim pismom
Govori se u Indonezija
 Surinam
 Nova Kaledonija
Regionjugoistočna Azija i dijaspora
Broj govornika
82 miliona (2007) (nedostaje datum)
latinica (javanski alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u
 Indonezija
Reguliše-
Jezički kodovi
ISO 639-1jv
ISO 639-2jav
ISO 639-3Razno:
jav – javanski
jvn – karipski javanski
jas – novokaledonski javanski
osi – osing
tes – tengereze
kaw – kavi
Rasprostranjenost javanskog jezika
Regija većinskog javanskog jezika (tamnozeleno) i regija manjinskog javanskog jezika (svetlozeleno)

Javanski je deo austronezijske familije jezika, a srodan je malajskom, sundanskom, madurskom i balijskom.[4] Najveći broj govornika javanskog govori indonežanski kao zvanični jezik. Postoje zajednice Javanaca u Maleziji koji koriste javanski jezik, a potomci Javanaca koji žive na Surinamu takođe koriste varijantu javanskog jezika.[5]

Zajedno sa indonežanskim, javanski je službeni jezik u posebnom regionu Jogjakarta, Indonezija.[6]

Klasifikacija uredi

Javanski je deo malajsko-polinezijskog ogranka austronezijske porodice jezika, iako je teško odrediti njegovu preciznu vezu sa drugim malajsko-polinezijskim jezicima. Koristeći leksikostatistički metod, Isidor Dien je javanski klasifikovao kao deo „javo-sumatranski hesion“, koji takođe uključuje sundanski i „malajski“ jezik.[a][7][8] Ova grupaciju lingvista Berndt Notofer takođe naziva „malajo-javanskom“, što je prvi pokušaj da je rekonstruiše na osnovu samo četiri jezika sa najboljim svedočenjem u to vreme (javanski, sundanski, madurski i malajski).[9]

Malajo-javanski je bio kritikovan i odbačen od strane raznih lingvista.[10][11] Aleksandar Adelar ne uključuje javanski u svoju predloženu malajo-sumbavan grupaciju (koja takođe pokriva malajski, sundanski i madurski jezik).[11][12] Robert Blast takođe ne uključuje Javance u podgrupu Velikog severnog Bornea, koju predlaže kao alternativu malajo-sumbavanskoj grupaciji. Međutim, Blast takođe izražava mogućnost da su jezici Velikog severnog Bornea blisko povezani sa mnogim drugim zapadnim indonežanskim jezicima, uključujući javanski.[13] Blastovu sugestiju je dalje razradio Aleksandar Smit, koji uključuje Javance u zapadnoindonežansku grupu (koja takođe uključuje GNB i nekoliko drugih podgrupa), koju Smit smatra jednom od Malajo-polinežanskih primarnih ogranaka.[14]

Istorija uredi

Generalno, istorija javanskog jezika se može podeliti u dve različite faze: 1) starojavanski i 2) novojavanski.[12][15]

Stari javanski uredi

Glavni članak: Kavi jezik

Najraniji potvrđeni oblik starog javanskog može se naći na natpisu [[[Sukabumi inscription|Sukabumi]], koji datira iz 804. godine.[16] Između 9. i 15. veka, ovaj oblik Javanskog je cvetao na ostrvu Java. Stari javanski se obično piše u obliku stihova. Ovaj jezički varijetet se takođe naziva kavi ili 'pesnički, poetski', iako bi se ovaj termin mogao koristiti i za označavanje arhaičnih elemenata novojavanske književnosti.[12] Sistem pisanja koji se koristi za pisanje starojavanskog je potomak palavskog pisma iz Indije.[17] Skoro polovina celokupnog rečnika pronađenog u starojavanskoj literaturi su pozajmljene reči na sanskritu, iako je stari javanski takođe pozajmio termine iz drugih jezika u pomorskoj jugoistočnoj Aziji.[12][17]

Oblik starog javanskog koji se nalazi u nekoliko tekstova od 14. veka nadalje (uglavnom napisan na Baliju) ponekad se naziva „srednjejavanski“. Stari i srednjojavanski pisani oblici nisu bili široko korišćeni u Javi od ranog 16. veka. Međutim, starojavanska dela i poetska tradicija i dalje se čuvaju na Baliju je pod uticajem Jave, a jedan varijetet se takođe koristi u verske svrhe.[12][18]

Geografska rasprostranjenost uredi

 
Reč „java” napisan na javanskom pismu

Jezik se koristi u centralnom i istočnom delu ostrva Java, kao i na severnoj obali zapadne Jave. U Mandui, Baliju, Lomboku i Sunda regionu zapadne Jave. Korišćen je i kao zvaničan jezik u Južnoj Sumatri dok Holanđani nisu došli krajem 18. veka.

Javanski koristi latinicu, javansko pismo i arapsko pismo.[19]

Prema broju ljudi koji govore javanski jezik kao maternji, javanski je deseti na svetu i najveći bez statusa zvaničnog jezika. Koriste ga ili razumeju oko 80 miliona ljudi. Do 45% Indonežana su Javanskog porekla i žive u oblastima gde je javanski dominantan. Pet od šest predsednika Indonezije od 1945. godine su javanskog porekla. Zbog toga ne čudi da je javanski jezik umnogome uticao na razvoj indonežanskog.

Postoje tri glavna dijalekata: centralni javanski, istočni javanski i zapadni javanski.

Napomene uredi

  1. ^ Dyen's "Malayic" differs from the modern established concept of "Malayic" (introduced by Alexander Adelaar). Dyen's Malayic includes Madurese, Acehnese, and Malayan (=Malayic in the modern sense).

Reference uredi

  1. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
  2. ^ „Javanese”. Merriam-Webster. Pristupljeno 1. 2. 2022. 
  3. ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia - Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 978-979-064-417-5. Arhivirano iz originala 2017-07-10. g. 
  4. ^ „Javanese language”. britannica.com. Encyclopedia Britannica. 2010. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  5. ^ Akhyari Hananto (8. 12. 2017). „121 Years of Javanese People in New Caledonia”. Seasia: Good News from Southeast Asia. 
  6. ^ Peraturan Daerah Daerah Istimewa Yogyakarta Nomor 2 Tahun 2021 tentang Pemeliharaan dan Pengembangan Bahasa, Sastra, dan Aksara Jawa, 2021 (na Indonežanski)
  7. ^ Dyen 1965, str. 26.
  8. ^ Nothofer 2009, str. 560.
  9. ^ Nothofer 1975, str. 1.
  10. ^ Blust 1981.
  11. ^ a b Adelaar 2005, str. 357, 385.
  12. ^ a b v g d Ogloblin 2005, str. 590.
  13. ^ Blust 2010, str. 97.
  14. ^ Smith 2017, str. 443, 453–454.
  15. ^ Wedhawati et al. 2006, str. 1.
  16. ^ Wedhawati et al., str. 2.
  17. ^ a b Wedhawati et al. 2006, str. 2.
  18. ^ Wedhawati et al. 2006, str. 8.
  19. ^ Van der Molen (1983:VII-VIII).

Literatura uredi

  • Adelaar, Karl Alexander (2005). „Malayo-Sumbawan”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 44 (2): 356—388. doi:10.1353/ol.2005.0027. 
  • Blust, Robert (1981). „The reconstruction of proto-Malayo-Javanic: an appreciation”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde. 137 (4): 456—459. JSTOR 27863392. doi:10.1163/22134379-90003492  . 
  • Blust, Robert (2010). „The Greater North Borneo Hypothesis”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 49 (1): 44—118. JSTOR 40783586. S2CID 145459318. doi:10.1353/ol.0.0060. 
  • Dyen, Isidore (1965). A lexicostatistical classification of the Austronesian languages. Baltimore: Waverly Press. 
  • Nothofer, Berndt (1975). The reconstruction of Proto-Malayo-Javanic . Verhandelingen van het Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde. 73. Den Haag: Martinus Nijhoff. ISBN 9024717728. 
  • Nothofer, Berndt (2009). „Javanese”. Ur.: Keith Brown; Sarah Ogilvie. Concise Encyclopedia of Languages of the World. Oxford: Elsevier. str. 560—561. ISBN 9780080877747. 
  • Ogloblin, Alexander K. (2005). „Javanese”. Ur.: K. Alexander Adelaar; Nikolaus Himmelmann. The Austronesian Languages of Asia and Madagascar. London dan New York: Routledge. str. 590—624. ISBN 9780700712861. 
  • Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. University of Hawai'i Press. 56 (2): 435—490. S2CID 149377092. doi:10.1353/ol.2017.0021. 
  • Horne, Elinor C. (1961). Beginning Javanese. New Haven: Yale University Press. 
  • van der Molen, W. (1993). Javaans schrift. Leiden: Vakgroep Talen en Culturen van Zuidoost-Azië en Oceanië. ISBN 90-73084-09-1. 
  • Wedhawati; Nurlina, W. E. S.; Setiyanto, E.; Sukesti, R.; et al. (2006). Tata bahasa Jawa mutakhir [A contemporary grammar of Javanese] (na jeziku: indonežanski). Yogyakarta: Kanisius. ISBN 9789792110371. 
  • Wurm, S. A.; Hattori, Shiro, ur. (1983). Language Atlas of the Pacific Area, Part II: (Insular South-east Asia). Canberra. 
  • Zoetmulder, P. J. (1982). Old Javanese–English Dictionary. 's-Gravenhage: Martinus Nijhoff. ISBN 90-247-6178-6. 
  • Errington, James Joseph (1991), Language and social change in Java : linguistic reflexes of modernization in a traditional royal polity, Ohio University, Center for International Studies, Pristupljeno 18. 2. 2013 
  • Errington, James Joseph (1998), Shifting languages : interaction and identity in Javanese Indonesia , Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-63448-9 
  • Horne, Elinor Clark (1963), Intermediate Javanese, Yale University Press, Pristupljeno 18. 2. 2013 
  • Horne, Elinor Clark (1974), Javanese-English dictionary, Yale University Press, ISBN 978-0-300-01689-5 
  • Keeler, Ward (1984), Javanese, a cultural approach, Ohio University Center for International Studies, ISBN 978-0-89680-121-9 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Wibisono, Singgih (2002), Javanese English dictionary, Periplus Editions (HK) ; North Clarendon, VT : Tuttle Pub, ISBN 978-0-7946-0000-6 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Monash University. Monash Asia Institute (2002), Javanese grammar for students (Rev. izd.), Monash Asia Institute, Monash University, ISBN 978-1-876924-12-6 
  • Robson, S. O. (Stuart Owen); Monash University. Centre of Southeast Asian Studies (1991), Patterns of variation in colloquial Javanese, Centre of Southeast Asian Studies, Monash University, ISBN 978-0-7326-0263-5 
  • Siegel, James T (1986), Solo in the new order : language and hierarchy in an Indonesian city, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00085-5 
  • Uhlenbeck, E. M; Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (Netherlands) (1964), A critical survey of studies on the languages of Java and Madura, Martinus Nijhoff, Pristupljeno 18. 2. 2013 
  • Uhlenbeck, E. M; Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (Netherlands) (1978), Studies in Javanese morphology, Martinus Nijhoff, ISBN 978-90-247-2162-7 
  • De Casparis, J. G (1975). Indonesian Palaeography: A History of Writing in Indonesia from the beginnings to c. AD 1500. Leiden/Köln: E. J. Brill. 
  • Florida, Nancy K. (1993). Javanese Literature in Surakarta Manuscripts: Introduction and Manuscripts of the Karaton Surakarta. Ithaca, N.Y.: Cornell University. ISBN 0-87727-603-X. 
  • Wilhelm von Humboldt (1836). Über die Kawi-Sprache [On the Kawi Language] (in German): Vol 1, Vol 2, Vol 3
  • Poerbatjaraka; Tardjan Hadiwidjaja (1952). Kepustakaan Djawa. Djakarta/Amsterdam: Djambatan. 
  • Avenir Stepanovich Teselkin (1972). Old Javanese (Kawi). Ithaca, N.Y.: Modern Indonesia Project, Southeast Asia Program, Cornell University. 
  • Teeuw, A.; Robson, S.O., ur. (2005). Bhomāntaka: the death of Bhoma. Bibliotheca Indonesica, 32. Leiden: KITLV Press. ISBN 90-6718-253-2. 
  • Uhlenbeck, E.M. (1964). A Critical Survey of Studies on the Languages of Java and Madura. The Hague: Martinus Nijhoff. 
  • Zurbuchen, Mary S. (1976). Introduction to Old Javanese Language and Literature: A Kawi Prose Anthology. Ann Arbor: University of Michigan.   
  • Zoetmulder, P.J.; Robson, S.O. (1995). Kamus Jawa Kuna–Indonesia. Prevod: Darusuprapta; Sumarti Suprayitna. Jakarta: Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde and Lembaga Ilmu Pengetahuan Indonesia and PT Gramedia Pustaka Utama. ISBN 979-605-347-0. 
  • 1992–1993, Bahasa parwa : tatabahasa Jawa Kuna: Yogyakarta: Gadjah Mada University Press. Bekerja sama dengan I.J. Poedjawijatna. Cetakan ulang dari edisi tahun 1954
  • Zoetmulder, P.J. (1950). De Taal van het Adiparwa (na jeziku: Indonesian). Bandung: Nix. 
  • Zoetmulder, P.J.; S.O. Robson (1982). Old Javanese – English Dictionary. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 90-247-6178-6. 
  • Zoetmulder, P.J. (1974). Kalangwan: A Survey of Old Javanese Literature (na jeziku: engleski). The Hague: Martinus Nijhoff. 

Spoljašnje veze uredi

 
Javanski jezik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јавански_језик&oldid=27603921”