Jagodići od Krnjače

Jagodići od Krnjače (mađ. Jagodics de Kernecs) bili su srpska plemićka porodica.

Jagodić
DržavaAustrijsko carstvo
PosjediKrnjača
Vladavina1824.
Nacionalnostsrpsko
Dvorac Jagodić

Poreklo uredi

Profesor Jovan Erdeljanović u knjizi „Srbi u Banatu“ pišući o pančevačkim porodicama zabeležio je o Jagodićima sledeće: „Jagodići, spahije, imali su ogroman spahiluk u „K(e)rnjači iz Vršca"; Jagodića je bilo petoro braće - jedan je bio abadžija u Pančevu, a jedan najpre sapundžija, pa posle trgovac, kao i ostala tri; svi su došli u Pančevo iz nekog banatskog sela (možda iz Kanaka?), pa su od njih nastali pančevački Jagodići (Jovan Jagodić u Kanaku, spahija, od ovih je pančevačkih); Jagodići su bili najpre abadžije i stara pančevačka familija, a Jovanovići su bili alvadžije, opet stari Pančevci, pa su se obe obogatile i postale spahijske (kupile plemstvo): Jagodići su imali Krnjaču, a Jovanovići Poganješ kod Temišvara."[1]

Plemstvo uredi

Spasoje Jagodić, pančevački trgovac, dobio je plemićku povelju sa predikatom „Kernecsai“ 17. septembra 1824. g. plemstvo je proglašeno u Krašovskoj županiji 16. juna 1825. g. Predikat „od Krnjače“ izveden je od imanja koje su Jagodići kupili još 1819. g., a koje se nalazi u Karaš-severinskoj županiji (danas u Rumuniji).

Porodica uredi

Petar Jagodić bio je sin Spasoja Jagodića. Rođen je 1800. g. u Pančevu. Osnovnu školu završio je u Pančevu. U Požunu našao se kao student 1819–1820. g. na prvoj godini filozofije. Završio je studije prava i položio advokatsku zakletvu 1826. g. Godine 1829. pominje se kao asesor i predsednik Krašovske županije. Učestvovao je na Narodno-crkvenom saboru 1842. u Sremskim Karlovcima kada je za mitropolita izabran Josif Rajačić. Bio je član Matice srpske, bavio se i književnošću. Na imanju kod Konaka podigao je 1835. g. spahijski dvorac. Petar Jagodić umro je nakon 1886. g. Imao je sina, Bogumila Jagodića, kojem je izdata potvrda plemstva 1897. g.[2]

Pavle Jagodić, sin Spasoja Jagodića, bio je carski savetnik i poslanik. Rođen je 1813. g. u Pančevu, umro je 22. januara 1895. g. na dobru Krnjača. Pavle Jagodić je sa suprugom Reginom Lazarević imao kćer Mariju (*23. avgusta 1843. Krnjača, †20. februara 1918. Beč). Marija Jagodić udala se 18. oktobra 1871. u Beču za Mariju Nepomuka Karla Ferdinanda (*Neuhübl 14. avgust 1819, †Sedlnitz, Mähren 27. mart 1897), grofa "Vetter von der Lilie". U ovom braku rođena je kći Melanija Adrijena Sofija (*22. oktobra 1872. Plzenj, †11. maja 1930. Beč). Melanija je sklopila brak 21. aprila 1906. u Beču sa Fridrihom Edvardom, grofom Elcom (†1930. Beč).

Konstantin Jagodić, advokat i trgovac, pominje se u Pančevu u periodu 1837–1868. g.

Poslednji član porodice u Pančevu bila je Jovanka pl. Jagodić, koja je umrla 1962. g.

Posedi uredi

Jagodići su imali posede kod mesta Konak, u Banatu, kao i u Krnjači (u današnjoj Rumuniji). Na imanju kod Konaka, Petar Jagodić podigao je 1835. g. kaštel, koji će ostati u vlasništvu njegovih potomaka sve do Drugog svetskog rata. Podignut je u duhu poljskih dvoraca sa velikim parkovima. Park ispred dvorca bio je uređen u francuskom stilu, dok je park u dubini imanja bio uređen u engleskom stilu i prelazio je u šumu Koprivića. Porodica Jagodić imala je svoje posede i u Pančevu i vezana je za istoriju ovog grada. Na pančevačkom pravoslavnom groblju, može se videti njihova porodična grobnica.

Portreti uredi

Konstantin Danil, slikar, uradio je desetak portreta članova porodice Jagodić. Portreti su se čuvali na dobrima Jagodića, u kaštelu kod Konaka, kao i na dobru Krnjača. Ovi portreti, rađeni tehnikom ulja na platnu, mogu se videti u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

Galerija uredi

Zanimljivosti uredi

Miloš Crnjanski u jednom svom napisu iz Vojvodine 1923. pominje Jocu Jagodića, kome su nakon agrarne reforme "oduzeli zemlju i glavu su mu razbili" i "stoku... oterali". Mali dvorac je bio zapušten; Jagodić je bio amaterski arheolog, pa je imao "dva velika ormana, prepuna neolitskih iskopina".[3]

U svojoj knjizi Kao i sva ravnica, Nenad Čanak prvu priču posvećuje Jagodićima. Na samom početku priče je i fotografija na kojoj su Jovan Jagodić i njegov brat u lovu. Na osnovu ove priče Đorđe Milosavljević napisao je scenario za TV seriju Sva ta ravnica.

Reference uredi

  1. ^ Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu, Matica srpska - Prometej, 1992, 194 str.
  2. ^ Srpski biografski rečnik, Odabrane biografije (I-IV tom), Matica srpska
  3. ^ "Politika", 24. okt. 1923, str. 2

Literatura uredi

  • Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu, Matica srpska, Novi Sad 1992
  • Dragomir M. Acović, Heraldika i Srbi, Zavod za udžbenike, Beograd 2008
  • Nagy Iván, Magyarország családai czímerekkel és nemzékrendi táblákkal. I-XII. Pest, 1857-1868
  • Srpski biografski rečnik, Odabrane biografije (I-IV tom), Matica srpska
  • Srpski biografski rečnik, tom IV (I-Ka)

Spoljašnje veze uredi