Википедија

Jaroslav Hašek

Jaroslav Hašek (češ. Jaroslav Hašek; Prag, 30. april 1883 — Lipnjice na Sazavi, 3. januar 1923) bio je češki pisac koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom „Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu“. Roman preveden na mnoge jezike, po njemu snimljeno više filmova, a adaptiran i za pozorište.

Jaroslav Hašek
Jaroslav Hašek, češki pisac
Lični podaci
Datum rođenja(1883-04-30)30. april 1883.
Mesto rođenjaPraško Novo Mesto, Austrougarska
Datum smrti3. januar 1923.(1923-01-03) (39 god.)
Mesto smrtiLipnjice na Sazavi, Čehoslovačka
Književni rad
Najvažnija dela„Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu“

Mladost uredi

Rođen je kao prvo dete Josefa, gimnazijskog profesora matematike i fizike, i Katerine (r. Jarešova). Josefov otac je bio seljak i pisac, učesnik praške revolucije 1848. Jaroslav je pohađao osnovnu školu i gimnaziju u Pragu gde je ujedno služio, od četvtrog razreda osnovne škole, u crkvi Ivana Krstitelja pomažući svešteniku prilikom liturgije. Prvi i drugi razred gimnazije je završio odličnim uspehom. Otac Jaroslavov, Josef je umro kad je Jaroslavu bilo 13 godina. Godine 1898, kada je u Pragu bilo uvedeno ratno stanje, Jaroslav je pocepao proglas o ratnom stanju što su vlasti protumačile kao izdajnički akt pa je tako Jaroslav morao da napusti gimnaziju u 15. godini i da radi kao apotekarski pomoćnik kod Ferdinanda Kokoške. U periodu 1899—1902. studira i završava Češku trgovačku akademiju u Pragu, gde je ujedno naučio i ruski jezik. Po završetku studija se zaposlio kao pripravnik u "Slavija" banci oktobra 1902. godine. U proleće 1903. napušta banku i putuje Slovačkom. Njegova majka zahteva da se vrati nazad u banku na posao, što je on i učinio ali ga banka nije htela primiti nazad na posao.

Pisac, anarhist i revolucionar uredi

Godine 1903. luta Balkanom i objavljuje svoj prvi literarni rad (basne). Od 1904. godine posvećuje se radu u anarhističkom pokretu Severne Bohemije. U gradiću Lom radi kao urednik i administrator anarhističkog lista Omladina. Ovaj list, iste godine, finansijski propada, a Jaroslav putuje u Nemačku. U leto 1905, zajedno sa svojim prijateljima akademskim slikarom Jaroslavom Kubinom i članom baleta Češkog kraljevskog narodnog pozorišta Františekom Vagnerom, polazi na promotivni put do Istre, pri čemu promoviše svoju Partiju za umeren progres u okviru zakona. Sve do 1907, Hašek je živeo kao boem, pišući članke na socijalne teme i satire koje je objavljivao u anarhističkim listovima (Nova omladina, Komuna). Godine 1906. je upoznao Jarmilu Majer, kojom se oženio 1910. Od 1909. do 1911. piše članke u kojima izvrgava ruglu političare, političke partije i njihovu štampu, koje objavljuje u listu Galerija karikatura. Februara 1911. je pao u tešku psihičku krizu i pokušao da izvrši samoubistvo, skačući sa Karlovog mosta u Pragu.

U periodu maj-juli 1911. piše kratke priče o dobrom vojaku Švejku i objavljuje ih u časopisima Karikature i Dobra kopa da bi 1912. objavio knjigu Dobri vojak Švejk i druge čudne dogodovštine. U periodu od 1912—1914. živeo je kod prijatelja, pisao humoreske i bavio se kabareom. U februaru 1915. je bio regrutovan i poslan na ruski front u Galiciji, gde je u septembru iste godine pao u rusko zarobljeništvo. Iz zarobljeničkog logora prelazi u dobrovoljačku jedinicu Čehoslovački legionari 1916. i bori se na strani Rusije protiv Austro-Ugarske i Nemačke. Radi kao glavni urednik lista Čehoslovačka u Kijevu gde je iste 1916. objavio prevod svoga Dobrog vojaka Švejka na ruskom jeziku.

Po izbijanju Oktobarske revolucije, Čehoslovački legionari se protive revoluciji, dok Hašek vidi revoluciju kao mogućnost socijalnog i nacionalnog oslobođenja. U februaru 1918. postaje vojnik Crvene armije i objavljuje svoje članke u komunističkom listu Pionir. U martu iste godine postaje član Komunističke partije Rusije. Od aprila do juna 1918. deluje među Čehoslovačkim legionarima kao agent Crvene armije, gde pokušava da vrbuje Čehe i Slovake da pređu na stranu Crvene armije. Preki sud Čehoslovačkih legionara izdaje naredbu da se Hašek uhapsi, nakon čega Hašek beži crvenoarmejcima u Simbirsk septembra 1918. godine. U decembru 1918. radi u političkom odelenju Pete armije i postaje pomoćnik armijskog komandira Bulgume. Od 1919. do 1920. godine vršio je razne dužnosti u Crvenoj armiji i Komunističkoj partiji, pri čemu je bio urednik raznih listova u Ufi, Krasnojarsku i drugim ruskim gradovima. U maju 1920. se oženio Aleksandrom Grigorjevnom Ljvovnom.

Povratak u Čehoslovačku uredi

Decembra 1920. se vraća u Čehoslovačku sa idejom da radi na osnivanju Komunističke partije Čehoslovačke. Sve do februara 1920. Hašek je boravio u karantinu u gradu Pardubice. Komunistički pokret je bio ugušen u Čehoslovačkoj, a Hašek je bio u opasnosti od sudskog gonjenja zbog bigamije i zabranjene političke aktinosti. U periodu januar-mart 1921. godine objavljuje u Tribuni ciklus propovetki Komandir grada Bulgume i izdaje prvi put roman Dobri vojak Švejk u svetskom ratu. Ovo izdanje Dobrog vojaka prodaje kolporterski zajedno sa njegovim prijateljem Sauerom. U julu 1921. godine izdavač A. Sink izdaje Dobrog vojaka a Hašek piše drugi deo Dobrog vojaka. U augustu 1921. se preseljava u Lipnjice na Sazavi gde do januara 1922. godine piše treći deo Dobrog vojaka. Iste godine publikuje knjigu propovedaka Dobri vojak Švejk pre svetskog rata i druge čudne dogodovštine i knjigu Mirovna konferencija i druge humoreske.

Smrt uredi

U decembru 1922. Hašeku se pogoršava zdravlje kao posledica boemskog života, boravka u zarobljeništvu i teškog života i rada u Crvenoj armiji. Godine 1923. 3. januara u 8 sati ujutro, Jaroslav Hašek umire od srčanog udara.

Vaclav Menger, češki glumac i blizak prijatelj Jaroslava Hašeka, je napisao da je Jaroslav živeo život manje od 40 godina, život prepun bede, lošeg ponašanja, fizičke i duševne patnje. I pored svega Jaroslav je bio čovek ogromne duhovne snage, stoprocentni optimist, pun humora i natprirodne bezbrižnosti sa kojom se kockao u svojoj duši a i na račun zdravlja i svega materijalnog.

Nejasnoće i zanimljivosti uredi

U češkoj i slovačkoj javnosti Jaroslav Hašek smatra se boemom. Kao autor, Hašek je bio vrlo produktivan. Njegova dela pokazuju da je imao opsežno (možda pomalo nesistematsko) humanističko obrazovanje. U rodnu Čehoslovačku poslat je da organizuje komunistički pokret, što takođe podupire tezu da su ga u sovjetskoj Rusiji morali doživljavati kao odgovornu osobu i sposobnog organizatora. Predmet rasprave i nagađanja je kako se Hašek ponašao u Crvenoj armiji, posebno u vreme kada je bio poverenik, a time i u određenom smislu neograničeni vladar Bugulma. Prema nekim izvorima, Hašek je bio u bliskom kontaktu s Lavom Trockim u Rusiji i podržavao je njegove ideje i koncepte. Hašekovi najbliži saradnici u Rusiji Nikolaj Ivanovič Kočkurov i Vladimir Jakovlevič Zazubrin postali su žrtve staljinističke represije.[1]

Predmet špekulacija je i Hašekova misteriozna misija u Mongoliji koju je verovatno organizovao u sovjetskoj službi. Pavel Gan tvrdi da je tamo bio u kontaktu s kineskim revolucionarom Čenom Čanhajem]] i nameravao je s njim ode u Kinu, te je u tu svrhu verovatno naučio kineski jezik.[1]

Prema mnogim svedočenjima, Hašek se vratio u Češku protiv svoje volje. Međutim, prema drugim izvorima, on je de facto pobegao iz Rusije zbog sumnje na represiju. Šura je navodno rekla Gustavu Janouču: „Počeli su da tajno prikupljaju materijale protiv njega. Jaroslavčík je to saznao. Zbog toga je želio da ode. Nije želio de ide na vojni sud.”[1]

Ne baš dobro poznat aspekt Hašekove biografije je da se nakon povratka u domovinu našao u nekoj vrsti izolacije. Sa svih strana osećao se nepoželjnim. Nakon napuštanja komunističke politike, Stanislav Kostka Neuman nazvao ga je „izdajnikom proleterske revolucije”. Za pesnika Karla Tomana, on je opet bio „izdajnik nacije”. Bilo je još sličnih neprijateljskih reakcija. Hašekov odlazak u Lipnice, gde je tada napisao Švejka, motiviran je neprijateljskom atmosferom koju je zatekao u Pragu.[2]

Dela uredi

U početku je uglavnom pisao putopise i humoreske koje je objavljivao u časopisima. Većinu svojih dela napisao je u praškim kafanama. Temelj njegove proze bila su njegova stvarna iskustva, koja zbunjuju čitaoce, jer nije uvek jasno šta je istina, a što samo pesničko preterivanje.

Hašek je mrzeo pretvaranje, sentimentalnost, ironično reagirajući na društvene stihove. Sledeća tipična determinanta njegovih dela je otpor moralnim i književnim ustaljenim formama.

Njegovo daleko najpoznatije delo, četverodelni humoristični roman Doživljaji dobrog vojnika Švejka, preveden je na 58 jezika, nekoliko puta sniman i dramatizovan. Ovo je najvažnije Hašekovo delo s prikladnim ilustracijama Josefa Lade. Nije imao vremena da dovrši ovo delo, 4. deo za njega je napisao Karel Vaněk, koji se, međutim, distancirao od izvorne ideje dela. Nastavak romana izašao je 1921. godine, ali je bio široko kritikovan (Viktor Dik, Jaroslav Durič, F. X. Šalda itd.). Ivan Olbračt je među prvima pohvalio Hašekovo delo: „To je jedna od najboljih knjiga ikada napisanih u Češkoj, Švejk je sasvim nova vrsta u svetskoj književnosti, ekvivalentna Don Kihotu, Hamletu, Faustu, Oblomovu, Karamazovu”, napisao je tada Olbračt. Pozitivne kritike uputili su i Karel Čapek, Josef Čapek, Julius Fučík i Vítezslav Nezval, koji su Hašekovo delo povezivali s dadaizmom.[3] Rasprave o vrednosti dela vodile su se i kasnije. Filozof Karel Kosík u romanu je video „izraz apsurda otuđenog sveta”, estetičar Jan Grosman povezao je Švejka s egzistencijalizmom, teoretičar književnosti Jindrič Čalupecki lik Švejka opisao ga je kao „tragičnog barda evropskog nihilizma”, književnik Milan Kundera opisao je roman kao izraz „čiste iracionalnosti istorije”.[1] Švejk je dramatizovan nekoliko puta, sam Hašek izveo je prvu dramatizaciju na Revolucionarnoj scenu Emila Artura Longena, 1928. godine.

Pozorišna adaptacija Švejka u Drugom svetskom ratu nemačkog književnika Bertolda Brehta postigla je međunarodnu slavu.

Filmske adaptacije uredi

Prva filmska adaptacija, još uvek u eri nemog filma, datira iz 1926. godine, kada je Švejka ekranizovao Karel Lamač s Karelom Nolllom u glavnoj ulozi.[4] Film ima i drugi nastavak pod nazivom Švejk na frontu.[5] Još jednu filmsku adaptaciju napravio je Martin Frič 1931. godine, a ovaj put dobrog vojnika glumio je Saša Rašilov.[6] Međutim, film nije sačuvan u celini, zbog čega se retko prikazuje. Jiri Trnka snimio je lutkarski film o Švejku 1954. godine, a sve likove je pripovedao Jan Verič.

Druga lutkarska verzija, ovog puta Stanislava Latala, napravljena je 1986. Godine 2016. objavljeno je da će režiser Bohdan Slama napraviti novu filmsku adaptaciju s Pavelom Liškom u glavnoj ulozi Švejka. Švejk je privukao i strane filmske umetnike, 1960. Aksel fon Ambeser, na primer, snimio je film Der Brave Soldat Švejk u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.[7] Druga nemačka verzija datira iz 1972. godine, a zanimljivo je da je u pisanju scenarija sudelovao i rođeni Pražanin i Hašekov prijatelj Maks Brod.

Švejk je prilično popularan u Finskoj, te je 1967. napravljena desetodelna serija pod nazivom Kunnon sotamies Svejkin seikailuja. U poljskom televizijskom filmu Przigodi dobrego vojak Švejk iz 1999. godine, Švejka je igrao popularni Jerzi Stuhr.

Godine 2009. snimljen je britansko-ukrajinski animirani film Dobri vojnik Švejk, režisera Roberta Krombieja. Švejku je u češkoj verziji glas posudio Ladislav Potmešil. Iste godine su i Rusi snimili animiranu verziju Švejka.[8] Hašekove kratke priče poslužile su i kao tema za slovačku televiziju, od kojih su četiri, s prikazom Hašekovih iskustava s putovanja u Slovačku, snimljene pod naslovom Vukovi iz 1982.[9]

Zapaženost uredi

Ne samo u Češkoj, već i u inosranstvu, Jaroslava Hašeka doživljavaju kao genijalnog romanopisca koji je svetu dao jedan od najimpresivnijih satiričnih opisa događaja na bojnim poljima Prvog svetskog rata. U [[Rusija|Rusij]i] Hašek još uvek ima mnogo pristalica koji imaju čak i vlastitu organizaciju. U gradu Bugulma, Hašek ima vlastiti muzej, u Sankt Peterburgu i Moskvi, ulice su nazvane po njemu.

Jaroslavu Hašeku u praškom Žižkovu 2005. otkriven je spomenik kojeg je započeo Karel Nepraš, a dovršila njegova kćerka Karolina Neprašova.

Voz Evrocity koji vozi prema Pragu, Brnu, Bratislavi i Budimpešti nazvan je po Jaroslavu Hašeku. Broj voza je 275/274.

Reference uredi

  1. ^ a b v g Malevič, Oleg (1. 12. 2015). V perspektivě desetiletí (na jeziku: češki). Charles University in Prague, Karolinum Press. ISBN 978-80-246-2844-8. 
  2. ^ „Jaroslav Hašek”. Vltava (na jeziku: češki). 25. 6. 2019. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  3. ^ „Jaroslav Hašek: Osudy dobrého vojáka Švejka za světové války II. Na frontě”. Vltava (na jeziku: češki). Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  4. ^ Dobrý voják Švejk (1926) (na jeziku: češki), Pristupljeno 15. 1. 2021 
  5. ^ Švejk na frontě (1926) (na jeziku: češki), Pristupljeno 15. 1. 2021 
  6. ^ „Dobry vojak Švejk”. www.csfd.cz. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  7. ^ [www.fdb.cz/film/6603-dobry-vojak-svejk-der-brave-soldat-schwejk.html „Der Brave Soldat Schwejk”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). 
  8. ^ Depoyan, Manuk; Gazizov, Rinat; Zavalsky, Alexander (15. 11. 2012), The Good Soldier Shweik, Crombie Film, Pristupljeno 15. 1. 2021 
  9. ^ Vlci (TV film) (1982) (na jeziku: češki), Pristupljeno 15. 1. 2021 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јарослав_Хашек&oldid=27544425”