Jovan Jakov Paleolog
Jovan Jakov Paleolog (ital. Giovanni Giacomo Paleologo) (23. mart 1395 — 12. mart 1445. godine) je bio markgrof Monferata od 1418. do 1445. godine.
Jovan Jakov Paleolog | |
|---|---|
| Datum rođenja | 23. mart 1395. |
| Mesto rođenja | Trino |
| Datum smrti | 12. mart 1445. (49 god.) |
| Mesto smrti | Kazale Monferato |
| Supružnik | Jovana Savoja |
| Roditelji | Theodore II, Marquess of Montferrat Jeanne of Bar |
Rođen je u Trinu, u Pijemontu, bio je sin i savladar od 1404. godine, markgrofa Teodora II od Monferata. Njegova majka je bila Džoana od Bara,[1]ćerka Roberta od Bara i Marije od Francuske, vojvotkinje od Bara. Godine 1412. oženio se Jovanom Savojskom, sestrom vojvode Amadea VIII.[2]
Posle očeve smrti 1418. godine, Jovan Jakov je postavljen zak markiza od cara Sigismunda. Istakao se nekim briljantnim vojnim pohodom u oblasti Apenina; takođe je povećao svoj prestiž brakom između svoje sestre Sofije i pretposlednjeg vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa.
Ekspanzija markgrofa Jovana Jakova, međutim, podstakla je reakciju grofa od Savoje i vojvode Filipa Marije Viskontija od Milana. Godine 1431. potpisali su savez sa ciljem uništenja države Monferat. Markiz Jovan Jakov je stoga bio primoran da zatraži podršku Francuske. Godine 1432. ipak je poražen i tražio je mir, ustupajući nekoliko teritorija Savoji, ali je zadržao vlast nad Monferatom, iako sa statusom savojskog vazala.
Međutim, kada je vojvoda Amadeo VIII od njega zatražio plaćanje ratnih troškova, markiz Jovan Jakov se pobunio; ali, nakon što je opsednut u Kivasu, bio je primoran da se pokori. Njegova država i njegov prestiž su bili slomljeni, i on je ponovo morao da se proglasi vazalom Savoje.
Markgrof Jovan Jakov Paleolog je umro u Kazale Monferatu 1445. godine, nasledio ga je sin Jovan IV.
Brak i deca
urediMarkgrof Jovan Jakov se 26. aprila 1411. godine, oženio Jovanom Savojskom (1395–1460. godine), ćerkom Amadea VII, grofa od Savoje i Bone od Berija. Njihova deca su bila:
- Jovan IV (1413–1464. godine), markiz od Monferata 1445–1464. godine;
- Amadea (1418–1440. godine), udata za Jovana II de Poatje-Luzinjana, kralja Kipra;
- Izabela (oko 1419–1475. godine); udata za Ludovika I del Vasta, markiza od Saluca;
- Vilijam VIII (1422–1483. godine), markiz od Monferata 1464–1483. godine;[3]
- Bonifacije III (1424–1494. godine), markiz od Monferata 1483–1494. godine;
- Teodor (1425–1481. godine), kardinal.
Reference
uredi- ^ de Ganay 1913, p. 254.
- ^ Djurić 2009, str. 345
- ^ Soler 2017, str. 829
Literatura
uredi- Djurić, Ivan (2009). Il Crepuscolo Di Bisanzio: I tempi di Giovanni VIII Paleologo (in Italian). Donzelli Editore.
- de Ganay, Marianne Constrance (1913). Les bienheureuses dominicaines: (1190-1577) ; d'après des documents inédits (in French). Librairie academique Perrin et Cie.
- Soler, Abel (2017). L’Europa cavalleresca i la ficció literària: La cort napolitana d’Alfons el Magnanim: el context de Curial e Guelfa (in Spanish). Vol. III. Publicacions de la Universitat de Valencia.
