Jovan Zonara
Jovan Zonara bio je vizantijski hroničar i teolog.
Život uredi
Živeo je u 12. veku. Rođen je u Carigradu i potiče iz ugledne porodice. U vreme imperatora Aleksija Komnina (1081 - 1118) nalazio se na visokim državnim položajima načelnika odreda telohranitelja i glavnog sekretara Carstva. Izgubivši ženu i dete, Zonara je napustio dvor i primio je monaški zavet. Po svedočanstvima koji su sačuvana u nekim rukopisima, podvizavao se u manastiru svete Glikirije, koji se nalazio na ostrvu Propontidi. Tu se Zonara posvetio literarnom radu.[1]
Dela uredi
- Opšta hronika - Ovo je njegovo glavno istorijsko delo nazvano Izvodi iz istorije. Hronika je napisana u 18 knjiga od stvaranja sveta do stupanja na presto Aleksija I Komnina. Prvih 6 knjiga sadrži opis biblijske istorije, sledećih 6 rimske, a ostale predstavljaju događaje iz vizantijske istorije. Veći deo hronike nastao je prostim prepričavanjem poznatih izvora (npr. Josifa Flavija, Diona Kasija), ali prvorazredni značaj imaju delovi hronike o 3. i 4. veku, pošto su korišćeni izvori danas izgubljeni, kao i o vladavini Aleksija I Komnina.[2]
- Fotijev nomokanon - Tumačio je kanone ovog nomokanona, druge redakcije.
- Drugi radovi - Kao teolog Zonara je pisao komentare na dela Crkvenih otaca, interpretirao je pesme Grigorija Nazijanskog, žitija i spis o apostolskim kanonima.
Metod uredi
U 4. veku kanoni su prikupljani u zbornike po vremenu nastanka. Zonara je to promenio. Na prvom mestu su kanoni po značaju crkvenog autoriteta koji ih je doneo, a potom po vremenu nastanka. Na prvom mestu su kanoni svetih apostola i vaseljenskih sabora. Na drugom mestu su kanoni pomesnih sabora i, na trećem mestu, kanoni svetih otaca.[1]
Pre teksta kanona Zonara je doneo kratku istoriju sabora, opisao je uslove crkvenog života u tom vremenu i koliko su se ti uslovi promenili u 12. veku. Kada je nailazio na protivrečnost u kanonima, Zonara se vodio sledećim principima:
- Kasniji kanon ukida raniji kanon o istom predmetu.
- Apostolski kanon je važniji od saborskog kanona.
- Kanon vaseljenskog sabora ima veću važnost i prednost od kanona pomesnog sabora.
- Kanon sabora je pretežniji od kanona svetih otaca.
- Kad kanoni nisu međusobno saglasni, važi onaj koji je blaži.
U nauci je sporno ko je pre pisao komentare: Aristin ili Zonara. D. Demidov dolazi do zaključka da je Aristin stariji komentator od Zonare.[3] Nesporno je da su njihova tumačenja samostalna i nezavisna jedna od drugih, o čemu svedoče i tumačenja kanona kada se uporede. Zonarina tumačenja su opširnija od Aristinovih.[1]
Za razliku od Aristina, Zonara se često upuštao u polemiku protiv učenja Rimokatoličke crkve. Zonara nije pisao o odnosu kanona prema državnim zakonima. Bio je veoma objektivan i praktičan. Zbog toga su kasniji dobri kanonski zbornici nazivani jednostavno Zonara. Zonara je težio da po svaku cenu dođe do istine. Prilikom tumačenja kanona, Zonara često odstupa od svog neposrednog zadatka kao kanonologa i oštro izobličava nepoštovanje kanona, iskvarenost ćudi njegovih savremenika i protivrečnost narodnih običaja naspram učenja i duha hrišćanstva. Sergije Troicki za Zonaru piše: „Ne plaši se velikih ljudi”.[4] Pod „velikim ljudima” Troicki podrazumeva careve, patrijarhe i mitropolite.
Tako u tumačenju 7. neokesarijskog kanona, koji zabranjuje svešteniku da učestvuje u bračnoj gozbi drugobračnog, Zonara je pisao: „To je samo na papiru, a mi smo videli da su patrijarh i neki mitropoliti veselili se na gozbi drugobračnog cara”.[5] Pretpostavlja se da zbog svoga stava, Zonara nikada nije bio izabran za episkopa.[6]
Reference uredi
- ^ a b v Perić, Dimšo. Crkveno pravo. str. 49.
- ^ O. V. Tvorogov. „Эlektronnыe publikacii”.
- ^ D. Demidovъ (1888). Harakter i značenie tolkovaniй na kanoničeskiй kodeks grečeskoй cerkvi Aristina, Zonarы i Valьsomona. Moskva. str. 74.
- ^ Troicki, Sergije. Crkveno pravo. str. 111.
- ^ Pravila svяatihъ pomestnыh soborovъ, vыpuskъ pervый. Moskva. 1880. str. 85.
- ^ Perić, Dimšo. Crkveno Pravo. str. 51.