Jovan Kronštatski
Sveti Jovan Kronštatski (rus. Иоанн Кронштадтский; 1829—1908) je ruski pravoslavni svetitelj i pisac.
Jovan Kronštatski | |
|---|---|
 Sveti Jovan Kronštatski | |
| Datum rođenja | 19. oktobar 1829. |
| Mesto rođenja | Sura Ruska Imperija |
| Datum smrti | 20. decembar 1908. (79 god.) |
| Mesto smrti | Kronštat Ruska Imperija |
Biografija uredi
Rođen je 1829. godine u selu Sura u Arhangelskoj oblasti u Rusiji u siromašnoj porodici. Posle osnovne škole, završio je bogosloviju i upisao Duhovnu akademiju u Petrogradu. Ubrzo zatim umro mu je otac pa je preuzeo brigu o porodici. Po završetku studija, postao je sveštenik u crkvi Svetog apostola Andreja u Kronštatu, predgrađu Sankt Peterburga, gde su živeli fizički radnici, robijaši i pijanice. Matrona Moskovska ga je upoznala ovde.
Proveo je 53 godine kao sveštenik služeći Svetu Liturgiju svakoga dana. Predavao je veronauku u školi 32 godine, izgradio dom trudoljublja u Petrogradu za gladne i sirote, dom od 100 postelja za beskućnike, starački dom i dr.
Činio je sve što je mogao kako bi učvrstio veru svojih sunarodnika. Propovedao je, lečio, pomagao novcem... Postepeno je postao toliko omiljen, da je i imperatora Aleksandra III ispratio na onaj svet. Otac Jovan je do kraja života bio privržen autokratiji i konzervativnoj desnici. I pored sveg čovekoljublja nije štedeo oštre reči govoreći o neprijateljima pravoslavne vere.
Umro je 20. decembra 1908. godine. Kanonizovan je 1964. godine.
Kako piše u žitiju, smatrao je da žitelji bučne prestonice „ne poznaju bolje Hrista od divljaka u Patagoniji“.
Zajedno sa Svetim vladikom Nikolajem Velimirovićem, Sveti Jovan Šangajski je najzaslužniji za kanonizaciju Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavna crkva ga proslavlja 19. oktobra i 20. decembra po julijanskom kalendaru.
Autor je više knjiga i studija od kojih je najpoznatija „Misli o molitvi“.
Sveti Jovan Kronštatski je jasno i glasno rekao: “Nema mesta za slučajnost u Carstvu Svemogućeg Boga“.
| „ | Pažljivo je čitao molitve, na po nekoj reči osetio bi da mu se srce zagrejalo a u duši se razlio mir i radost, i posle bi se molio s osećanjem. Reči molitve je izgovorao s verom da ga Gospod gleda i sluša. A kad bi se za vreme molitve nešto podiglo u srcu, „uhvatio“ je to i zadržao se na tome - „stajao“ u tome. | ” |
| — Starac Tadej o svetom Jovanu Kronštatskom[1] | ||
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi
- Jovan Kronštatski - žitije (jezik: ruski)
