Jovan bez Zemlje

Jovan bez Zemlje (engl. John; 24. decembar 1166 — 19. oktobar 1216) je bio engleski kralj (1199—1216), nasledivši svog brata Ričarda I. Nadimak „bez zemlje“ (engl. Lackland, franc. Sans Terre) je dobio zato što od oca nije dobio zemlju na upravu sve do smrti svoje starije braće, ali i zbog gubitaka teritorija u Francuskoj. Vladavina Jovana bez Zemlje tradicionalno se opisuje kao najveća katastrofa, jer je počela porazom. Izgubio je Normandiju u toku prvih pet godina vlasti. Završio je sa građanskim ratom u samoj Engleskoj. Učinio je Englesku papinim feudom 1213. i tako rešio spor sa papom. Pod pritiskom engleskih barona je potpisao Veliku povelju slobode kojom se ograničavaju kraljevska prava. Nasledio ga je sin Henri III.

Jovan bez Zemlje
Jovan bez Zemlje iz Istorija Engleske (1200—1250)
Lični podaci
Datum rođenja	(1166-12-24)24. decembar 1166.
Mesto rođenja	Oksford, Engleska
Datum smrti	19. oktobar 1216.(1216-10-19) (49 god.)
Mesto smrti	Njuark, Engleska
Porodica
Supružnik	Izabela Glosterska, Izabela Angolemeska
Potomstvo	Henri III Plantagenet, Ričard Kornvolski, Džoana od Engleske, kraljica Škotske, Izabela Engleska, Eleonora od Lestera, Joan, Lady of Wales, Richard FitzRoy, Oliver fitz Regis
Roditelji	Henri II Plantagenet Eleonora od Akvitanije
Dinastija	Plantagenet
Kralj Engleske
Period	27. maj 1199 − 19. oktobar 1216.
Prethodnik	Ričard I Lavlje Srce
Naslednik	Henri III Plantagenet

U engleskoj narodnoj književnosti kralj Jovan bez Zemlje je neprijatelj Robina Huda.

Detinjstvo i mladost

Bio je peti sin Henrija II i Eleonore Akvitanske. Jovan bez Zemlje je bio očev miljenik, ali pošto je bio najmlađi sin nije mogao očekivati nasleđe. Sva njegova braća su sudelovala u pobuni protiv oca. Njegova majka Eleonora je pomagala pobunu sinova protiv oca, pa je utamničena 1173, kad je Jovan bio mali dečak.

Jovan bez Zemlje i sam kasnije učestvuje u zaverama jednog brata protiv drugoga, ponekad u savezu sa jednima, a ponekad i protiv svih. Tokom 1184. i Ričard Lavljeg Srca i Jovan su polagali pravo na Akvitaniju. Jovan je postao vladar Irske 1185, ali Irci su ga mrzeli, pa je napustio Irsku za osam meseci. Njegov brat Ričard Lavljeg Srca postaje kralj 1189. godine.

Odsustvo Ričarda

Kada je Ričard Lavljeg Srca otišao da učestvuje u Trećem krstaškom ratu Jovan je pokušao da svrgne biskupa od Elija, koga je Ričard postavio kao regenta tokom njegovog odsustva. Dok se vraćao iz krstaškog rata Ričard Lavlje Srce je zarobljen kod nemačkog cara Henrika VI. Henrik VI je tražio ogroman otkup da bi pustio Ričarda. Jovan je navodno poslao pismo u kome je tražio od Henrika da drži Ričarda što duže. Konačno su Ričardovi sledbenici platili ogroman otkup, jer su se bojali da bi Jovan bez Zemlje bio užasan kralj. Kad se vratio 1194. u Englesku, Ričard je oprostio Jovanu i imenovao ga naslednikom.

Druga grupa istoričara smatra da Jovan nije pokušao da svrgne Ričarda, nego da je želeo da oporavi zemlju nakon Ričardovih preteranih poreza korišćenih za finansiranje krstaškog rata. Moguće je da su monasi ocrnili Jovana, jer nije učestvovao u krstaškom pohodu.

Svađa sa Arturom

Kada je umro Ričard Lavljeg Srca Jovan je odmah priznat kao kralj. Jovanov nećak Artur Bretanjski je bio sin Jovanovog brata Žofrua Bretanjskog. Artur Bretanjski se borio sa Jovanom bez Zemlje za tron. Artur dobija podršku francuskog kralja Filipa II Avgusta.

U rat se meša plemstvo Poatua i pozivaju francuskog kralja, jer nad pojedinim teritorijama u Francuskoj engleski kralj je bio vazal francuskog kralja. Francuski kralj Filip II Avgust je pozvao Jovana bez Zemlje da dođe na francuski dvor i odgovori na optužbe protiv njega. Pošto to Jovan nije učinio francuski kralj proglašava te teritorije kraljevskim teritorijama i oduzima ih Jovanu bez Zemlje. Filip II Avgust proglašava sve teritorije sem Gaskonje kao oduzete, pa napada Normandiju.

Filip II Avgust dodeljuje Arturu Bretanjskom sve teritorije (sem Normandije) koje je pre držao Jovan bez Zemlje. Kralj Francuske je tada dobio Normandiju, Anžu, Men i Turen. Jovan je 1203. naredio svim brodogradilištima da naprave bar jedan brod, dok su neka brodogradilišta kao Portsmut bila odgovorna za više brodova. Portsmut je postao glavna luka mornarice. Do kraja 1204. imao je 45 velikih brodova i otada je pravio 4 nova broda svake godine. Stvorio je i admiralitet od 4 admirala, koji su bili odgovorni za različite delove nove mornarice. Stvorio je i prvi veliki transportni brod. Velika unapređenja su napravljena u dizajnu brodova, Jovan bez Zemlje se zato ponekad smatra osnivačem moderne kraljevske mornarice.

Jovan udaje svoju ćerku za velškog princa u nameri da izbegne nevolje kod kuće, dok se bori da povrati francuske teritorije. Artur Bretanjski je pokušao da kidnapuje Eleonoru Akvitansku, ali uspešno je zarobljen, pa je zatočen u Ruanu.

Bordo

Jovan je 1203. oslobodio glavnog poreza na izvoz građane i trgovce Bordoa. Zbog toga regioni Bordo, Bajon i Daks podupiru Jovana protiv francuskog kralja. Po prvi put gaskonjskim trgovcima daje otvoren pristup engleskom tržištu vina. Tokom 1204. iste povlastice daje i La Rošelu i Puatu.

Svađa sa papom

Kada je umro nadbiskup Kenterberija 13. jula 1205. Jovan bez Zemlje ušao je u spor sa papom Inoćentijem III. Kenterberijski monasi su tvrdili da jedino oni imaju pravo da biraju novog nadbiskupa. Engleski biskupi i kralj imali su svoj interes da izaberu svog kandidata za to važno mesto. Pošto se spor nije mogao rešiti monasi tajno biraju jednoga među njima za nadbiskupa. Kralj Jovan je nametnuo drugo glasanje na kome se bira njegov kandidat. Oba kandidata su otišla u Rim, a papa je poništio oba izbora i izabrao svoga kandidata. Papa Inoćentije III je time zanemario pravo kralja da bira vlastite vazale. Englesko plemstvo i biskupi su podržavali stajalište kralja Jovana bez Zemlje i odbili su papinog kandidata za nadbiskupa.

Jovan bez Zemlje je proterao kenterberijske monahe 1207, a papa je stavio zabranu vršenja crkvenih službi u Engleskoj. Jovan je na to oduzeo sve crkvene posede, jer su odbili da vrše vazalnu službu. Pobožni u Engleskoj su tako ostali bez crkvi. Papa je uočio da dugi period bez crkvenih službi može voditi gubitku vere, pa daje dozvolu 1209. nekim crkvama da daju službu iza zatvorenih vrata. Dok je ta zabrana bila za mnoge teret nije dovela do pobune protiv kralja.

Novembra 1209. Jovan je bio ekskomuniciran, a 1213. sklapa sporazum sa papom, po kome Engleska postaje gotovo papin vazal.

Svađa sa baronima

Ugušio je pobunu u Velsu 1211. i pomirio se sa papom, pa se okrenuo ponovo situaciji u Francuskoj. Jovan bez Zemlje se udružio sa nemačkim carem Otonom IV, i grofom Flandrije Ferdinandom Portugalskim. Zajedničkim nastupom koalicionih snaga sukobili su se sa francuskim kraljem u bici kod Buvina 1214. godine. Francuska je ostvarila odlučnu pobedu u toj prvoj bici između više nacija u Evropi. Jovan bez Zemlje je posle toga bio prinuđen da prihvati nepovoljan mir, a Francuska se nastavila da se širi.

Poraz u Francuskoj okrenuo je plemstvo protiv njega, pa se sastao sa vođama pobune blizu Londona i 15. juna 1215. je potpisao Veliku povelju slobode (lat. Magna Carta). Pošto je potpisao pod prinudom papa mu je dao odobrenje da može prekršiti reč. Zbog odbijanja da prizna ono što je potpisao usledio je građanski rat u Engleskoj zvan Prvi baronski rat (1215—1217). Pobunjeni baroni su pozvali u pomoć francuskog kralja. Ponudili su krunu Luju VIII, sinu francuskog kralja Filipa Avgusta. Francuska vojska se iskrcala u Engleskoj 1216. i umarširala je u London. Luj VIII je nakratko postao nekrunisani kralj Engleske. Bio je zauzeo oko pola Engleske i bio je priznat od plemstva.

Smrt

Dok se povlačio ispred francuske invazije Jovan bez Zemlje je prolazio kroz močvarno područje i izgubio je najvrednije blago, uključujući krunske dragulje. To ga je toliko pogodilo da mu se narušilo zdravlje i podlegao je dizenteriji 18. ili 19. oktobra 1216. godine. Postoje i brojne priče da je otrovan. Nasledio ga je devetogodišnji sin Henri III. Iako je Luj VIII nastavio da polaže pravo da bude kralj Engleske, baroni su priznali novog kralja, a Luja VIII su prisilili i da potpiše s njima 1217. sporazum da odustaje od krune.

Porodično stablo

16. Fulk IV Anžujski

8. Fulk I Jerusalimski

17. Bertrada od Monforta

4. Žofrua Plantagenet, grof Anžua

18. Eli I

9. Ermengarda Anžujska

19. Matilda of Château-du-Loir

2. Henri II Plantagenet

20. Vilijam Osvajač

10. Henri I

21. Matilda Flandrijska

5. Matilda od Engleske

22. Malkolm III Škotski

11. Matilda od Škotske

23. Margareta Škotska

1. Jovan bez Zemlje

24. Vilijam VIII Akvitanski

12. Vilijam IX Akvitanski

25. Hildegarda Burgundska

6. Vilijam X Akvitanski

26. Vilijam IV Tuluski

13. Filipa Tuluska

27. Emma of Mortain

3. Eleonora od Akvitanije

28. Boson II de Châtellerault

14. Amori I, vikont od Šatlroa

29. Alienor de Thouars

7. Enora od Šatlroa

30. Barthelemy de L'Isle Bouchard

15. Dangerosa od Lil Bušara

31. Gerberge de Blaison

Literatura

• Encyclopedia Britannica. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd. 
• Aberth, John (2003). A Knight at the Movies: Medieval History on Film. London: Routledge. ISBN 978-0-415-93886-0. .
• Barlow, Frank (1999). The Feudal Kingdom of England, 1042–1216. Harlow, UK: Pearson Education. ISBN 0-582-38117-7. .
• Barrett, Nick. (2007) "The Revenues of King John and Philip Augustus Revisited," in Church (ed) 2007.
• Bartlett, Robert (2000). England Under the Norman and Angevin Kings: 1075–1225. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-822741-8. .
• Bevington, David. (2002) "Literature and the theatre," in Loewenstein and Mueller (eds) 2002.
• Bolton, J. K. (2007) "English Economy in the Early Thirteenth Century," in Church (ed) 2007.
• Bradbury, Jim (1998). Philip Augustus, King of France 1180–1223. London: Longman. ISBN 978-0-582-06058-6. .
• Bradbury, Jim. (2007) "Philip Augustus and King John: Personality and History," in Church (ed) 2007.
• Brown, Reginald Allen (1989). Rochester Castle: Kent. London: English Heritage. ISBN 978-1-85074-129-9. .
• Carpenter, David (1996). The Reign of Henry III. London: Hambledon Press. ISBN 978-1-85285-137-8. .
• Carpenter, David (2004). Struggle for Mastery: The Penguin History of Britain 1066–1284. London: Penguin. ISBN 978-0-14-014824-4. .
• Church, Stephen D. (1999). The Household Knights of King John. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55319-3. .
• Church, Stephen D., ur. (2007). King John: New Interpretations. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-85115-947-8. .
• Church, Stephen (2015). King John: England, Magna Carta and the Making of a Tyrant. London: Macmillan. ISBN 978-0-230-77245-8. .
• Churchill, Winston (1956). A History of the English-speaking Peoples: The age of revolution. Cassell. ISBN 9780396040088.  Churchill, Winston. (1958). https://books.google.com/books?id=OJzHQwAACAAJ&dq=History+of+the+English-Speaking+Peoples,+Volume+1.&hl=en&ei=_hUqTcHuCsOxhQfE45zvCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CD8Q6AEwBQ A History of the English-Speaking Peoples, Volume 1.] London: Cassell. OCLC 634802587.
• Coss, Peter. (2002) "From Feudalism to Bastard Feudalism," in Fryde, Monnet and Oexle (eds) (2002).
• Curren-Aquino, Deborah T. (1989a) "Introduction: King John Resurgent," in Curren-Aquino (ed) 1989b.
• Curren-Aquino, Deborah T., ur. (1989b). King John: New Perspectives. Cranbury, US: University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-337-0. .
• D'Amassa, Don (2009). Encyclopedia of Adventure Fiction: the Essential Reference to the Great Works and Writers of Adventure Fiction. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-7573-7. .
• Danziger, Danny and John Gillingham (2003). 1215: The Year of the Magna Carta. London: Coronet Books. ISBN 978-0-7432-5778-7. .
• Duffy, Sean. (2007) "John and Ireland: the Origins of England's Irish Problem," in Church (ed) 2007.
• Duncan, A. A. M. (2007) "John King of England and the King of the Scots," in Church (ed) 2007.
• Dyer, Christopher (2009). Making a Living in the Middle Ages: The People of Britain, 850–1520. London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10191-1. .
• Elliott, Andrew B. R (2011). Remaking the Middle Ages: The Methods of Cinema and History in Portraying the Medieval World. Jefferson, US: McFarland. ISBN 978-0-7864-4624-7. .
• Fryde, E. B., D. E. Greenway, S. Porter and I. Roy, ur. (1996). Handbook of British Chronology, third edition. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-56350-X. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza).
• Fryde, Natalie; Pierre Monnet; Oto Oexle, ur. (2002). Die Gegenwart des Feudalismus. Göttingen, Germany: Vandenhoeck and Ruprecht. ISBN 978-3-525-35391-2. 
• Fryde, Natalie. (2007) "King John and the Empire," in Church (ed) 2007.
• Galbraith, V. H. (1945) "Good and Bad Kings in English History," History 30, 119–32.
• Gillingham, John (1994). Richard Coeur de Lion: Kingship, Chivalry, and War in the Twelfth Century. London: Hambledon Press. ISBN 978-1-85285-084-5. .
• Gillingham, John. The Angevin Empire. (2nd edition) London, UK: Hodder Arnold. 2001. ISBN 0-340-74115-5..
• Gillingham, John. (2007) "Historians without Hindsight: Coggshall, Diceto and Howden on the Early Years of John's Reign," in Church (ed) 2007.
• Given-Wilson, Chris (1996). An Illustrated History of Late Medieval England. Manchester: Manchester University Press. ISBN 0-7190-4152-X. .
• Harper-Bill. (2007) "John and the Church of Rome," in Church (ed) 2007.
• Harris, Jesse W. (1940) John Bale, a study in the minor literature of the Reformation. Urbana, US: Illinois Studies in Language and Literature.
• Hodgett, Gerald (2006). A Social and Economic History of Medieval Europe. Abingdon, UK: Routledge. ISBN 978-0-415-37707-2. .
• Holt,, James Clarke. The Northerners: A Study in the Reign of King John. Oxford: Oxford University Press. OCLC 862444. 
• Holt,, James Clarke (1963). King John. London: Historical Association. OCLC 639752123. .
• Holt, James Clarke. (1984) "The Loss of Normandy and Royal Finance," in Holt and Gillingham (eds) 1984.
• Holt, James Clarke and John Gillingham, ur. (1984). War and Government in the Middle Ages: Essays in Honour of J. O. Prestwich. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-0-389-20475-6. .
• Hunnisett, R. F. (1961). The Medieval Coroner. Cambridge: Cambridge University Press. OCLC 408381. .
• Huscroft, Richard (2005). Ruling England, 1042–1217. Harlow, UK: Pearson. ISBN 0-582-84882-2. .
• Inwood, Stephen (1998). A History of London. London: Macmillan. ISBN 978-0-7867-0613-6. .
• Johnson, Hugh (1989). Vintage: The Story of Wine. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-68702-6. .
• Jordan, William Chester. (1991) "Isabelle d'Angoulême, by the Grace of God, Queen," in Revue belge de philologie et histoire, 69, 821–852.
• Lachaud, Frédérique, Jean sans Terre, Paris, Perrin. 2018. ISBN 978-2-262-06481-5..
• Lawler, John and Gail Gates Lawler (2000). A Short Historical Introduction to the Law of Real Property. Washington DC: Beard Books. ISBN 978-1-58798-032-9. .
• Lloyd, Alan. (1972) The Maligned Monarch: a Life of King John of England. Garden City, US: Doubleday. OCLC 482542.
• Loewenstein, David and Janel M. Mueller., ur. (2002). The Cambridge History of Early Modern English Literature. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63156-3. .
• Maley, Willy. (2010) "'And bloody England into England gone': Empire, Monarchy, and Nation in King John," in Maley and Tudeau-Clayton (eds) 2010.
• Maley, Willy and Margaret Tudeau-Clayton., ur. (2010). This England, That Shakespeare: New Angles on Englishness and the Bard. Farnham, UK: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-6602-8. .
• Mason, Emma (2008). King Rufus: The Life and Murder of William II of England. Stroud, UK: The History Press. ISBN 978-0-7524-4635-6. .
• McEachern, Claire. (2002) "Literature and national identity," in Loewenstein and Mueller (eds) 2002.
• McLynn, Frank (2007). Lionheart and Lackland: King Richard, King John and the Wars of Conquest. London: Vintage Books. ISBN 978-0-7126-9417-9. .
• Morris, Marc (2015). King John: Treachery and Tyranny in Medieval England : The Road to Magna Carta. Pegasus Books. ISBN 9781605988856.  Morris, Marc. (2015) https://books.google.com/books?id=tOgdrgEACAAJ&dq King John: Treachery and Tyranny in Medieval England: The Road to Magna Carta.] New York: Pegasus Books.
• Moss, V. D. (2007) "The Norman Exchequer Rolls of King John," in Church (ed) 2007.
• Norgate, Kate. (1887) England Under the Angevin Kings, vol. 2. London: Macmillan. OCLC 373944.
• Norgate, Kate (1902). John Lackland. Macmillan. ISBN 9780722222539.  Norgate, Kate. (1902) https://books.google.com/books?id=_rlWAAAAMAAJ&q=norgate+%22king+john%22+london&dq=norgate+%22king+john%22+london&hl=en&ei=oggqTY74K6aAhAff0s3rAQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA John Lackland.] London: Macmillan. OCLC 1374257.
• Poole, Stephen (1993). From Domesday Book to Magna Carta 1087–1216. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-285287-6. .
• Potter, Lois (1998). Playing Robin Hood: the Legend as Performance in Five Centuries. Cranbury, US: University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-663-0. .
• Power, Daniel. (2007) "King John and the Norman Aristocracy," in Church (ed) 2007.
• Ramsay, James Henry. (1903) The Angevin Empire. London: Sonnenschein. OCLC 2919309.
• Richardson, Douglas (2004). Plantagenet Ancestry: a Study in Colonial and Medieval Families. Salt Lake City: Genealogical Publishing. ISBN 978-0-8063-1750-2. .
• Rowlands, Ifor W. (2007) "King John and Wales," in Church (ed) 2007.
• Scott, Walter (1998). Ivanhoe. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0573-6. .
• Seel, Graham E. (2012). King John: An Underrated King. London: Anthem Press. ISBN 978-0-8572-8518-8. .
• Stenton, Doris Mary (1976). English Society in the Early Middle Ages (1066–1307). Harmondsworth, UK: Penguin. ISBN 0-14-020252-8. .
• Tulloch, Graham. (1988) "Historical Notes," in Scott (1998).
• Turner, Ralph V. (2009). King John: England's Evil King?. Stroud, UK: History Press. ISBN 978-0-7524-4850-3. .
• Vincent, Nicholas. (2007) "Isabella of Angoulême: John's Jezebel," in Church (ed) 2007.
• Warren, W. Lewis (1991). King John. London: Methuen. ISBN 0-413-45520-3. .