Johan fon Herbek
Johan Riter fon Herbek (nem. Johann Ritter von Herbeck, 25. decembar 1831 – 28. oktobar 1877) je bio austrijski muzičar, dirigent i kompozitor, rođen u Beču, najpoznatiji po tome što je predvodio premijeru „Nedovršene“ simfonije Franca Šuberta.
Johan fon Herbek | |
|---|---|
 Johan fon Herbek na litografiji Karla Lancedelija (oko 1850. godine). | |
| Datum rođenja | 25. decembar 1831. |
| Mesto rođenja | Beč |
| Datum smrti | 28. oktobar 1877. (45 god.) |
| Mesto smrti | Beč |
Bio je praktično samoobrazovani muzičar, ali je napornim radom brzo napredovao od mesta horista do profesora na Bečkom konzervatorijumu. Od 1859. do 1870. i ponovo od 1873. do 1877. dirigovao je koncertima Društva prijatelja muzike, koji su pod njegovim energičnim rukovodstvom postali događaji od najveće važnosti. Godine 1866. postavljen je za glavnog dvorskog kapelja, a od 1871. do 1875. bio je direktor Carske opere, dajući ostavku zbog intriga i smetnji koje nije mogao da trpi.[1]
Bio je veliki pobornik muzike Franca Šuberta i dirigovao je premijerom njegove „Nedovršene” simfonije 1865. Godine 1867. dirigovao je prva tri stava Bramsovog Nemačkog rekvijema . Dirigovao je i bečkom premijerom Vagnerove opere Majstori pevači iz Nirnberga.[2] Bio je prilično uticajan u lokalnom muzičkom životu tokom većeg dela svoje karijere. Bio je odgovoran za imenovanje Antona Bruknera u Beču i bio je jedan od njegovih najvatrenijih pristalica. Hektor Berlioz ga je opisao kao prvoklasnog dirigenta.[2]
Napisao je mnogo odličnih deonica i neke instrumentale. Njegova orkestarska muzika je uključivala Tancmomente (deonice za ples koje je Franc List aranžirao za solo klavir, S. 492), Umetnikov put (nem. Künstlerfahrt), Simfonijske varijacije i nekoliko simfonija, među njima i Simfoniju u de-molu sa orguljama (br. 4, njegov opus 20, objavljen 1878. posthumno[3]). Napisao je i Gudački kvartet u F, op. 9, a razna druga dela su ostala u rukopisu.[1] Jedno od njegovih najomiljenijih dela je Pueri Konćinite, božićni motet za dečački hor i solo glas. 1866. napisao je Veliku misu za hor, orgulje i orkestar, koju su snimili Minhenski filharmonijski hor i Filharmonija Festiva kojom je dirigovao Gerd Šaler.[4] [5]
Godine 1874, tri godine pre smrti, Herbek je postavljen na treći rang Gvozdene krune, čime je uzdignut do viteškog zvanja, i od tada je bio „Johann Riter fon Herbek“.[1] [2] Njegov sin Ludvig napisao je memoare svog oca 1885.[1]
Literatura uredi
- E. Hanslik, Svita (E. Hanslick,Suite (Zwei Wiener Kapellmeister), Vienna, 1884)
- David Even, Enciklopedija koncertne muzike (David Ewen, Encyclopedia of Concert Music. New York; Hill and Wang, 1959).
Izvori uredi
- ^ a b v g Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954
- ^ a b v Embellishments Arhivirano 2011-05-25 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Hofmeisters Monatsberichte”. Leipzig: Friedrich Hofmeister. februar 1878. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- ^ Pizzicato (germ.)
- ^ Prestocassical
Spoljašnje veze uredi
- Free scores by Johan fon Herbek in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
- Johan fon Herbek (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
