Јудино уво
Judino uvo (лат. Auricularia auricula-judae) je šumska gljiva iz porodice Auriculariaceae. Ova gljiva upadljivo liči na uvo i grimizne je do tamnosmeđe boje, a može biti i crna. U narodu je još poznata i pod nazivom šumsko uvo.[1] Kinezi je nazivaju „uho drveta“ ili „stablovo uho“ (木耳) ili „uho crnog drveta“ (黑木耳). U Japanu je nazivaju „drvena meduza“ (キクラゲ)
| Judino uvo | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Auricularia auricula-judae (Fr.) J.Schröt.
| |
| Sinonimi | |
|
Sinonimi
| |
Opis uredi
Plodonosno telo može biti od 3 cm do 10 cm široko. Kod mladih primeraka je u obliku činijice, dok kasnije poprima oblik ušne školjke. Želatinozno je i lateralno pričvršćeno za supstrat pomoću kratke i zakržljale drške. Unutrašnja površina je valovita, naborana i glatka. Fertilna je i može se primetiti beličasti prah, koji predstavlja spore. Spoljašnja strana je mat, u smeđim do ljubičastim nijansama, baršunasta i sterilna. Često je žilasto nabrana. Meso je jako žilavo i jako tanko, njegova debljina iznosi sve 1 mm do 3 mm. Kod osušenih primeraka je tvrdo i lako lomljivo. Tokom sušnog perioda, plodonosna tela se skupljaju, a nakon prve kiše su u stanju da se rehidratišu i nastave da ispuštaju spore. [2] Spore su dimenzija 11-15 x 4-7 µm. Cilindričnog su oblika, glatke, hijaline (staklastog izgleda) i blago savijene, tako da izgledom podsećaju na kobasice. [3]
Upotreba uredi
Ova vrsta, kao i njoj srodne, se koristi u azijskom kulinarstvu već više od 1000 godina (obično osušena i samlevena u prah). Mogu se jesti sirove i prelivene rumom i medom, a poznato je i slatko od ovih gljiva. Ipak, najčešće se koristi kao dodatak supi, čorbi ili nekom kineskom jelu. Hranljiva vrednost potiče od značajnog sadržaja proteina, ugljenih hidrata i minerala kao što su kalcijum, fosfor i gvožđe. Ukus je blag, slatkast. Nema ni nekakav poseban miris.
Osim u kulinarstvu, koristi se i u kineskoj narodnoj medicini, kao lek za poboljšanje rada krvotoka, lečenje krvarenja iz hemoroida i materice, kod krvavih stolica i dizenterije. Navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i triglicerida, a koristi se i kao protivotrov kod trovanja drugim gljivama.[4] Za razliku od nekih drugih gljiva, lekovitost kod ove vrste nije naučno potvrđena. Zna se da se ne sme jesti u količini većoj od 150 g nedeljno (sveže) ili 15 g (sušene), jer može izazvati neželjene posledice. Iz istog razloga ne smeju ih jesti trudnice i dojilje.[5]
Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |
Ekologija uredi
Saprotrofna je ili parazitska vrsta na starim granama ili na stablima drveća koje odumiru. [6]
Rasprostranjenost i stanište uredi
Kosmopolitska je vrsta. Najčešće se može naći na stablu i granama zove (lat. Sambucus nigra). Ređe se može naći i na ostalom listopadnom drveću, poput javora, bresta ili bagrema. Plodonosi u grupama, tokom cele godine. [7]
Slične vrste uredi
Judino uvo poseduje veoma specifično plodonosno telo, koje nije karakteristično ni za jednu drugu gljivu koja raste na istom supstratu. Sličnom vrstom se može smatrati gljiva iz istoimenog roda, koja raste na istom drvetu, a to je škebmić gljiva (lat. Auricularia mesenterica). [8]
Galerija uredi
-
Judino uvo napadnuto plesnima -
Mlada plodonosna tela -
Judino uvo plodonosi u grupama -
Judino uvo na odumrlom deblu
.jpg)
Reference uredi
- ^ „Auricularia auricula-judae”. BioRaS. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 11. 2019.
- ^ „Auricularia auricula-judae”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 04. 11. 2019.
- ^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 04. 11. 2019.
- ^ „Treasurekeepers: Judino uvo”. Arhivirano iz originala 3. 6. 2008. g. Pristupljeno 25. 6. 2008.
- ^ Planeta: dr Aleksandar Krapež o gljivama
- ^ Auricularia auricula-judae, Jelly Ear fungus
- ^ Auricularia auricula-judae (Jelly ear) - Scottish Fungi
- ^ http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/basidiomycetes/auriculariales/auricularia-auricula-judae.php
Spoljašnje veze uredi
