Википедија

Јука

Juka (Yucca sp.) je rod drvenastih, zimzelenih biljaka, uglavnom poreklom iz Severne Amerike.[a] Odomaćeno ime za vrste ovog roda kod nas je drvo života.

Juka
Yucca gloriosa
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Liliopsida
Red:
Asparagales
Porodica:
Asparagaceae
Rod:
Yucca
Binomno ime
Yucca
Vrste

Vidi tekst

Sinonimi

Clistoyucca (Engelm.) Trel.
Samuela Trel.
Sarcoyucca (Engelm.) Linding.[1]

Rasprostranjenost i uslovi staništa uredi

Vrste roda juka su poreklom iz suvih područja Severne, Južne i Centralne Amerike i sa Kariba. Prilagodljive su i mogu rasti u područjima sa različitim klimatskim i ekološkim uslovima, uključujući i pustinje, prerije, obalske peskove, pa sve do umerenog klimatskog pojasa.[2] Pojedine vrste mogu podneti kratkotrajne niske temperature i do -25°C, ponekad i niže. Otporne su na sušu i skromnih zahteva prema kvalitetu zemljišta.[3]

Opis roda uredi

Juke su drvenaste, zimzelene vrste niskog drveća i žbunja. U rodu ima oko 50 vrsta koje rastu u prirodi i veoma veliki broj različitih hibrida, formi i varijeteta.[3][4]

Vrste roda Juka odlikuju se podzemnim stablima − rizomima. Nadzemno stablo je dobro odrvenelo, nerazgranato ili slabo razgranato. Neke vrste razvijenog stabla mogu porasti i do 10 m, dok kod nekih nadzemno stablo uopšte ne postoji, već se iznad zemlje javlja samo lisna rozeta. Kora debla je ispucala, crvenkasto smeđe boje.[5] Listovi su nalik maču − najčešće kruti, uski, veoma dugi (kod nekih vrsta i do 1 m), sa čvrstim i oštrim šiljkom na vrhu. Raspoređeni su spiralno oko stabla. Celog su oboda, ređe sitno nazubljeni. Kod nekih vrsta obod se ljušti u dugim, končastim, uvijenim nitima.[3]

Cvetovi su dosta krupni, zvonasti, viseći, dugi najčešće 4-7 cm. Rastu u piramidalnim ili jajolikim, metličastim cvastima. Cvetni omotač sastavljen je od 6 slobodnih ili pri osnovi sraslih izduženih listića bledožute boje. Tučak je podcvetan, a prašnika je 6. Plodovi su duguljasto−jajaste čaure zašiljenog vrha, suve ili mesnate, duge i do 10 cm.[3]

Mnoge vrste Juka ne cvetaju svake godine, već se za njihovo cvetanje moraju steći određeni uslovi, pojedine cvetaju i dva puta godišnje, dok neke vrste cvetaju samo jednom u životu, a posle toga umiru.[2] Za oprašivanje cvetova neophodno je prisustvo jukinih moljaca (Pronuba yucasella). Ukoliko oni izostanu, cvetovi se ne mogu oprašiti. To je razlog zašto su sve vrste juka koje rastu u Evropi sterilne − nedostaje prirodni oprašivači. Zato se mogu oprašivati veštačkim putem, ali i vegetativno − reznicama iz stabla i korena i izdancima.[5][3]

Oprašivanje uredi

Formiranje semena kod svih vrsta iz roda Yucca zavisi od prisustva specifične vrste leptira − jukinog moljca (Tegeticula yucasella i slične vrste) sa kojim biljka živi u simbiozi. Noću cvetovi juke ispuštaju jak miris, koji privlači ženku moljca. Ona ulazi u cvetnu čašicu i od polena obrazuje kuglice koje mogu biti i do 3 puta veće od njene glave. Ženka odnosi polen do sledećeg cveta, gde polaže jaja u nezreli plodnik. Zatim na žig tučka odlaže polen, kako bi bila sigurna da će se formirati seme kojim će se njeno novoizleglo potomstvo hraniti. Larve odrastaju pre nego što uspeju da pojedu svo seme, tako da se drži oko 60−80%, što je sasvim dovoljno za reprodukciju biljne vrste.[6]

  •  
    Vrsta sa visokim, razgranatim stablom − Yucca filifera, Egzotični vrt (Exotic Garden) u Monaku
  •  
    Vrsta bez stabla u cvetu − Yucca flaccida, Kraljevska botanička bašta (Royal Botanic Garden) u Madridu
  •  
    Cvetna metlica vrste Yucca filamentosa u gradskom parku u Nišu
  •  
    Suve čaure vrste Yucca glauca
  •  
    Mesnate čaure vrste Yucca aloifolia

Vrste uredi

Употреба uredi

Јуке су веома декоративне врсте, нарочито за време цветања. Зато се често користе у хортикултури, појединачно или у групи на травњацима. Добро успевају и у жардињерама. У нашем поднебљу на отвореном се веома често гаји и добро успева врста Yucca filamentosa. Неке врсте подесне су и за везивање песковитих терена, јер им коренов систем продире дубоко у земљу.[3] Многе врсте јука гаје се и као собне, лисно декоративне, саксијске биљке. Као собна биљка најчешће се може срести врста Yucca aloifolia и њени варијетети.[7]

Поједине врсте гаје се и као индустријске, јер дају влакно цењено у текстилној индустрији.[3] Листови се користе за израду корпи. Корење неких врста богато је сапонинима, па се од њега може справљати шампон за прање косе, а домородачко становништво некада је користило плодове и семе неких врста за храну и у народној медицини.[2]

Види још uredi

Напомене uredi

  1. ^ Латинско име Yucca погрешно је примењено за овај род. Заправо представља народни назив за једну врсту латиноамеричке биљке јестивих кртола, познатију као маниока или касава (Manihot esculenta или Manihot utilissima)

Референце uredi

  1. ^ „Yucca L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 19. 1. 2010. Архивирано из оригинала 30. 5. 2010. г. Приступљено 7. 6. 2010. 
  2. ^ а б в „Yucca biljke”. Bilje. Архивирано из оригинала 16. 09. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2016. 
  3. ^ а б в г д ђ е Vukićević 1996, стр. 742−745
  4. ^ а б „Yucca L., Sp. Pl.: 319 (1753).”. World Checklist of Selected Plant Families. Kew - Royal Botanic Gardens. Приступљено 2. 12. 2016. 
  5. ^ а б Lanzara 1982, стр. 266
  6. ^ „ADAM’S NEEDLE” (PDF). Plant Guide. USDA / NRCS. Приступљено 3. 12. 2016. 
  7. ^ Zelenko 1984, стр. 290−291

Литература uredi

Спољашње везе uredi

 
Викиврсте имају више информација о чланку Јука.
 
Јука на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јука&oldid=27673878”