Justin Filozof
Justin Filozof (ili Justin Mučenik)(105 - 165) je ranohrišćanski filozof, teolog i mučenik. Bio je antički obrazovan, na sadržajima platonizma i stoicizma.
Život uredi
Rođen je oko 105. godine u Flavijevom Neapolju (Flavia Neapolis, ranije Sihem, danas Nablus), u Samari, Palestina. Justinov otac Priscus je imao latinsko ime, a deda Bahus grčko.[1] Justin je kao mladić došao u Rim iz Male Azije da studira filozofiju i da spozna krajnju istinu.
U ranijoj fazi svog filozofskog istraživanja, Justin se bio „predao“ učitelju stoiku, u nadi da prevaziđe „obično“ ljudsko stanovište. Stoici su obećavali da čovek, ako proučava prirodu, može naučiti kako da svoj život, svaki događaj, prepreku ili okolnost, stavi u univerzalni kontekst, čime čoveku omogućava pristup u božansku sferu. Justin kaže da ga je obeshrabrilo što je njegov učitelj retko govorio o božanskoj sferi i sprečavao pitanja o tom predmetu. Zato je Justin prešao drugom učitelju, filozofu peripatetičaru. Posle nekoliko dana, kada je njegov učitelj zatražio platu za časove, Justin je, zgađen, prekinuo studije, zaključivši da „taj čovek uopšte nije filozof“. Ali, nije se predavao. Otišao je učitelju pitagorejcu, koji se ponudio da Justina nauči fizičkoj i mentalnoj disciplini koja će mu dušu uskladiti sa božanskom sferom. Kada je čuo da mora savladati astronomiju, matematiku i muziku pre nego što počne da „shvata šta čini život srećnim“, Justin je napustio i tog učitelja. Nakon silne potrage, Justin je najzad poverovao da je našao pravi put u učenju jednog sjajnog platoničara. Već je, kako kaže, učinio veliki korak ka prosvetljenju. Verovao je da će uskoro moći da uzdigne svoj duh i shvati božansko.[2] Ali, uskoro će se desiti nešto što će promeniti njegov život.
Preobraćenje uredi
Justin je jednog dana otišao sa prijateljima u amfiteatar da posmatra gladijatorske borbe, održavane u čast carskih rođendana. Bio je zaprepašćen kad je usred arene ugledao grupu osuđenika koje su vodili divljim zverima. Smirena hrabrost kojoj su ovi ljudi čekali surovo javno pogubljenje zapanjila ga je, pogotovo kad je doznao da su to nepismeni ljudi, hrišćani, koje je rimski senator Takit nazvao „klasom ljudi omrznutom zbog sujeverja“. Justin je bio duboko potresen, jer je video kako skupina neobrazovanih ljudi postiže vrhunsko dostignuće dostupno filozofu. Ovo dostignuće jeste, po mišljenju Platona i stoika Zenona, čovekova sposobnost da smireno prihvati smrt. Dok je posmatrao, Justin je shvatio da prisustvuje natprirodnom događaju, čudu; i da su ti ljudi na neki način pronašli veliki, nepoznati izvor moći. Kao što je Justin saznao kasnije, njihovo zapanjujuće samopouzdanje je proisticalo iz ubeđenja da njihova muka i smrt ubrzavaju Božju pobedu nad snagama zla, ovaploćenim u rimskom sudu koji im je izrekao presudu, i takođe, u gledaocima kao što je sam Justin.[2]
Nešto kasnije, šetajući poljem blizu mora, Justin je neočekivano naišao na starca koji je bio član dotične zajednice. Najpre je starac pitao Justina o njegovim studijama filozofije, ali umesto da bude zadivljen, kao što je Justin očekivao, starac mu je uputio izazov rekavši da mu filozofija nikad neće doneti prosvetljenje. Starac je tim pitanjem pogodio suštinu, jer Justin od filozofije nije tražio samo intelektualno razumevanje sveta. Razgovarajući sa starcem, Justin je uvideo da je naišao na proces čiju dubinu intelekt ne može shvatiti. Prema starčevim tvrdnjama, čovek mora primiti božanski duh, silu daleko veću od naše razumske moći, silu koja „osvetljava duh“. Stari hrišćanin je doveo u pitanje njegovu glavnu premisu – da ljudski duh može spoznati Boga sopstvenom snagom. Starac je izrazio Justinovu najveću bojazan: da on gubi vreme, da ljudski duh, bez obzira na obrazovanje i kapacitet, ne može dostići svoj cilj, ne može sam spoznati Boga.[2]
Posle žučne rasprave sa starcem i velike unutrašnje borbe, Justin uviđa da su hrišćani pronašli pristup ogromnoj, božanskoj sili, uvek prisutnoj, sili koju su na zemlju doneli hrišćanski obredi kao što je, pre svega, krštenje. Pre nego što je otišao, starac je mladiću naložio:
- „Da se moliš, iznad svega, da ti vratnice svetlosti budu otvorene; jer to učenje ne mogu svi shvatiti i razumeti, već samo čovek kome su Bog i njegov Hrist podarili mudrost.“[3]
Justin nikada više nije video starca, ali je kasnije zapisao:
„Odmah se u mojoj duši upalio plamen, i obuze me ljubav prema prorocima i ljudima koji su prijatelji Hrista; i dok su mi njegove reči odzvanjale u glavi, uvideo sam da je jedino ta filozofija pouzdana i korisna.“[3]
Uspostavljajući vezu sa drugim „prijateljima Hristovim“, Justin je i sam zatražio da postane kandidat za obred krštenja. Prešao je u hrišćanstvo u Efesu. Takođe je nastavio da podučava filozofiji, posebno u Rimu, gde je nastojao da pomoću filozofije Hristu privede obrazovane pagane.
Učenje uredi
Justin je predavao retoriku. Napisao je više apologija hrišćana koje je uputio caru Hadrijanu.
"Nije pravedno osuđivati hrišćane radi samog imena, a ne saslušati njihove razloge. Hrišćani nisu ateisti: oni poštuju Boga Oca, Sina i Svetoga Duha. Država nema razloga za strah od njih. Hristovo carstvo nije od ovoga sveta. Rim nema boljih podanika od hrišćana. Pogledajte na promenu njihovog karaktera i života, otkad su napustili obožavanje lažnih bogova i demona. Oni redovno plaćaju poreze, daju siromasima, klone se kletvi i vole sve ljude."
— Prva apologija
Od njegovih mnogobrojnih grčkih spisa sačuvana su dva:
- Prva apologija
- Dijalog sa Judejcem Trifonom, u kome, opisuje svoje preobraćanje u hrišćanstvo.
Justin filozofiju vidi kao „najdragoceniji dar Božji“ koji čoveka ponovo vodi Bogu. On smatra da je grčka filozofija priprema za hrišćanstvo, stoga nije neistinita već samo nepotpuna. Stvaranje sveta, pa i rođenje Isusa od Boga, objašnjava u neoplatonskom smislu. Napisao je dve apologije u kojima se služi Platonovim pojmovima (Demijurg), ali i novoplatoničarskim pojmovima (emanacija). On dokazuje da hrišćanske istine i filozofija imaju isti izvor – božanski logos. Sokratov logos, koji je Grcima saopštio istinu, isti je onaj koji je prosvetlio i varvare, zadobivši telesni oblik čoveka, Isusa Hrista. Tako on mnoge grčke filozofe (Heraklita i Sokrata, na primer) ubraja u hrišćane. Sokrata doživljava kao prethodnicu Isusa, budući da je i on bio žrtva za istinu i da je, kao i hrišćani, u početku bio proglašen za ateistu. Ipak, filozofima pretpostavlja proroke koji su iznad svakog dokaza „dostojni svedoci istine“, a njihove reči „jedina pouzdana i korisna filozofija“. Znanje o bogu, ili istinska filozofija, može da se postigne samo otkrovenjem.
Justin je zbog antičke obrazovanosti nosio naziv „paganina u hrišćanskom odelu“. Svojim nastojanjem da hrišćanstvo objasni pomoću grčke filozofije, Justin je prethodnik aleksandrijskih teologa.
Smrt uredi
Justin je uhapšen oko 165. godine u Rimu za vreme progona hrišćana od strane cara Marka Aurelija. On je s nekolicinom hrišćana doveden Rustiku, rimskom prefektu. Jedan izveštaj iz crkvene istorije čuva uspomenu na taj sudski proces.[1]
- Sudija: „Smesta da ste iskazali poštovanje bogovima i potčinili se caru!"
- Justin: „Poštujući Hrista, nikome ne činimo zlo."
- Sudija: „Koje je vaše glavno versko načelo, jadniče?"
- Justin: „Mi verujemo u jednoga Boga i Isusa Hrista, Njegovoga Sina."
- Sudija: „Gde se okupljate?"
- Justin: „Gde ko odabere i može. Hrišćanski Bog nije ograničen prostorom."
- Sudija: „A gde obavljate bogosluženje?"
- Justin: „Kod nekog Martina, kod Timiotinskog kupališta. A ako bi neko došao k meni, ja bih mu saopštavao istine hrišćanske vere."
- Sudija: „Nisi li ti onda hrišćanin?"
- Justin: „Da."
- Sudija: „Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?"
- Justin: „Ne mislimo nego znamo."
- Sudija: „Naređujem vam, da prinesete žrtvu rimskim bogovima!"
- Justin: „Ali ni jedna časna osoba ne prelazi iz pobožnosti u bezbožnost."
- Sudija: „Ako ne poslušate, bićete nemilosrdno kažnjeni!"
- Justin: „Učini šta hoćeš. Mi smo hrišćani i ne prinosimo žrtve idolima."
Više ih nisu saslušavali. Rustik je izrekao uobičajenu kaznu mučenja i odsecanja glave. Nakon toga, Justin i njegovi prijatelji odvedeni su u mučeničku smrt. Zajedno sa Justinom, pogubljeni su i Hariton, Harita, Evelpist, Jeraks, Peon, Valerijan i Just.
Navodi uredi
Literatura uredi
- Justin Filozof: Razgovor s Judejcem Trifonom, „Istočnik“, 13/95
- Filozofski rečnik
- Milan Tasić, Filosofija
- Rečnik filozofskih pojmova
- Rade Nešković, Srednjovekovna filozofija
- Volfgang Buhvald, Pisci Filozofi Teolozi
- Viljem Riz, Rečnik filozofija i religija
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: srpski) Sveti mučenik Justin Filozof (Nikolaj Velimirović)
- (jezik: srpski) Sveti Justin Mučenik (Jovan Majendorf)
- (jezik: hrvatski) Justin mučenik (James C. Hefley)
- (jezik: hrvatski) Sveti Justin, filozof i mučenik
- (jezik: srpski) Justin Filosof, Apologija prva
- Justin Filosof, Razgovor s Judejcem Trifonom kritičko izdanje Philippe Robichon
- (jezik: srpski) Justin Filosof, Razgovor s Judejcem Trifonom
- (jezik: srpski) Justin Filosof, Fragment o vaskrsenju