Ljubodrag Simonović

српски филозоф и аутор, бивши кошаркаш

Ljubodrag Simonović (Vrnjačka Banja, 1. januar 1949), poznat i pod nadimkom Duci, srpski je filozof, teoretičar sporta, književnik i književni kritičar kao i bivši jugoslovenski košarkaš. Izrazito je kritičan prema kapitalizmu i savremenom olimpizmu.[2]

Ljubodrag Simonović
Simonović u Ljubljani, 2011. godine
Lični podaci
Puno imeLjubodrag Simonović
Datum rođenja(1949-01-01)1. januar 1949.(75 god.)
Mesto rođenjaVrnjačka Banja, NR Srbija, FNR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija
Religijaateista[1]
ObrazovanjeJedanaesta beogradska gimnazija
Pravni fakultet
Filozofski fakultet
Filozofski rad
Epohasavremena filozofija
Regijamarksistički humanizam
Interesovanjakritička teorija, antikapitalizam, antiglobalizam
Idejekriticizam prema kapitalizmu, globalizmu, profesionalnom sportu i olimpizmu
Uticaji odBerđajev, Dostojevski, Đurić, Engels, Furije, From, Hegel, Hajdeger, Lenjin, S. Marković, M. Marković, Marks, Njegoš, Panekuk, Pelagić, Ruso, Tucović
Uticao naRadovan Nastić, Ivan Ergić
Ljubodrag Simonović
Lični podaci
Nadimak Duci
Visina 1,96 m
Masa 85 kg
Informacije o karijeri
Pro karijera 1965—1982
Pozicija bek
Seniorska karijera
Godine Klub
1965—1967 Sloga Kraljevo
1967—1976 Crvena zvezda
1976—1978 Bamberg
1978—1982 Lifam Stara Pazova
Reprezentativna karijera
 Jugoslavija
Nagrade

Tokom igračke karijere najviše je vremena proveo u Crvenoj zvezdi. Sa njom osvojio je dva nacionalna prvenstva, tri kupa i jedan Kup pobednika kupova. Više puta je bio deo evropske selekcije koja je okupljala najbolje evropske košarkaše. Kasnije je igrao i u nemačkoj Bundesligi za Bamberg. U dresu reprezentaciju SFR Jugoslavije odigrao je 109 mečeva i osvojio je Svetsko prvenstvo 1970. godine. Bio je učesnik Letnjih olimpijskih igara u Minhenu 1972. Na Olimpijadi, selekcija Jugoslavije je bila poražena od Portorika rezultatom 74 : 79. Otkriveno je da su se dvojica portorikanskih košarkaša dopingovala pre utakmice. Međutim, uprkos tome, Međunarodni olimpijski komitet odlučio je da se konačan rezultat prizna. U znak protesta zbog zataškavanja afere s dopingom, Simonović je, za razliku od ostatka jugoslovenske reprezentacije, napustio Igre, nakon čega je bio izbačen iz nacionalnog tima.[1][2]

Školovanje je završio u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Pravnom, a doktorirao na Filozofskom fakultetu. Napisao je i objavio više knjiga.[3]

Igračka karijera

uredi

Klupska karijera

uredi

Košarkašku karijeru počeo je u kraljevačkoj Slogi, a prvotimac je postao već sa trinaest godina. Sa sedamnaest godina starosti postao je reprezentativac Jugoslavije. U Crvenoj zvezdi igrao je od 1967. do 1976. i u tom periodu je sa Zvezdom osvojio dve titule i tri nacionalna Kupa. U sezoni 1973/1974 u Kupu kupova bio je najbolji strelac tima sa 21,2 poena po utakmici. Bio je član legendarne generacije Crvene zvezde zajedno sa Draganom Kapičićem i Zoranom Slavnićem.

I kada se sa Mokom Slavnićem nije slagao po nekim životnim stavovima u košarci, na terenu su bili odličan tandem. U vreme kada su zajedno igrali (1967–1976) Zvezda je bila: državni prvak SFRJ dva puta, vicešampion SFRJ dva puta, pobednik kupa SFRJ tri puta, pobednik Kupa kupova jednom a finalista Kupa kupova dva puta.[traži se izvor]

Od 1976. igrao je u Nemačkoj i bio je vodeći strelac tima. Pred kraj karijere igrao je u Staroj Pazovi. Od košarke se oprostio zbog bolesti (stalnog krvarenja u plućima).[1]

Reprezentacija

uredi

Godine 1970. sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio titulu svetskog prvaka, a proglašen je i za najboljeg igrača sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 107 utakmica i postigao je 1018 poena i sa njom osvojio šest zlatnih i dve srebrne medalje. Za reprezentaciju Evrope nastupao je sedam puta.

Na Olimpijskim igrama 1972. izbačen je iz reprezentacije. Nakon što je reprezentacija Portorika pobedila reprezentaciju Jugoslaviju, na doping kontroli je utvrđeno da su dva igrača Portorika koristila nedozvoljene supstance. Nakon što su saznali za to, jugoslovenski igrači su odlučili da bojkotuju dalje takmičenje ukoliko se utakmica ne poništi. Utakmica je ipak registrovana postignutim rezultatom, a iz jugoslovenskog državnog vrha je stiglo naređenje da se takmičenje nastavi. Simonović je ostao dosledan dogovoru i zbog toga je isključen iz reprezentacije.

Ostalo

uredi

Posle završene XI beogradske gimnazije, postao je magistar pravnih nauka i doktor filozofije, a napisao je i više knjiga.

Simonović je saradnik i počasni član Urbanog književnog kruga (Kanada).[4][5]

Takođe je saradnik i počasni član političkog udruženja građana Komunisti Republike Srbije.[6] U nekoliko navrata naučno je analizirao komunizam, dela Karla Marksa i drugih poznatih komunista. U svojim političkim stavovima zalaže se za nacionalni komunizam kao politički pokret koji kombinuje elemente nacionalizma i komunizam.

Oženjen je Snežanom Milutinović. Takođe ima i dva sina i ćerku iz prethodnih brakova sa Svetlanom Đurić i Milicom Arežinom.[1]

  • „Pobuna robota” (Beograd, 1981)
  • „Profesionalizam i(li) socijalizam” (Beograd, 1985)
  • „Olimpijska podvala” (Nikšić, 1988)
  • „Sport-kapitalizam-destrukcija” (Beograd, 1995)
  • „Filozofski aspekti modernog olimpizma” (Beograd, 2001)
  • „Novi svet je moguć” (Beograd, 2005)
  • „Priče iz rupe” (Beograd, 2008)
  • „Ustaj radniče” (Beograd, 2010)
  • „Poslednja revolucija” (Beograd, 2013)
  • „Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma” (Beograd, 2019)
  • „Svemirska odiseja čovečanstva” (Beograd, 2024)

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Moj pas je živeo bolje od mene”. Politika. 28. 2. 2010. Pristupljeno 22. 2. 2012. 
  2. ^ a b Simonović, Ljubodrag Duci. „O meni”. Ljubodrag Duci Simonović - blog. Pristupljeno 20. 1. 2019. 
  3. ^ „Izdanja”. Ljubodrag Duci Simonović. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  4. ^ „Saradnici Urbanog književnog kruga”. Arhivirano iz originala 20. 03. 2014. g. Pristupljeno 14. 07. 2013. 
  5. ^ „Počasni članovi Urbanog književnog kruga”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2022. g. Pristupljeno 14. 07. 2013. 
  6. ^ Članak Ljubodraga Ducija Simonovića za sajt Komunista Srbije

Spoljašnje veze

uredi