Džedef Re

Džedef Re (poznat i kao Džedefra, Redjedef ili Radjedef, 2566 – 2558) bio je staroegipatski faraon Četvrte dinastije, Keopsov sin i naslednik. Majka mu je verovatno bila jedna od Keopsovh nižerazrednih supruga. Oženio se polusestrom Hetepheres II. Druga žena bila je Khentetenka, sa kojom je imao sinove Setka, Baka, Herneta i kćerku Neferhetepes. Bio je prvi faraon koji je koristio kao kraljevsku titulu Sin Ra.

Sazidao je piramidu u Abu Ravašu, 8 km severno od Gize.

Kraljeva grobnicaUredi

Džedef Re je sagradio piramidu u blizini sela Abu Ravaš [1], koja se nalazi oko 10 km od grada Kaira, oko 8 km [2] severozapadno [3] od Gize [4], na stenovitim padinama [1], uspinjući se visoko nad Nilom. Vladareva piramida je najsevernije položena piramida u Egiptu [5]. Gradnja piramide se svršila brzo posle njenog otpočinjanja gradnje.[3] Njena osnova je imala oko 100 x 100 m[5] i ostaci piramide se uzdižu do 10 m. Jako loše stanje ostataka piramide se događa posle vađenja kamena u 19. veku, kada je otuda svakog dana u Kairo odnošen kamen na 300 deva[2]. Arheolozi sada dopuštaju teoriju da piramida nikada nije bila završena. Najnovija istraživanja dokazuju da je piramida bila završena, ali je velika količina piramide u 2. veku bila rastavljena. U boljem stanju se sačuvalo samo podzemlje piramide, ali pogrebna komora je zatrpana i nepristupna i smatra se da bi tu mogao da bude i vladarev sarkofag.[2]

Zbog toga što je u Abu Ravašu nađen veliki broj izlomljenih skulptura, smatralo se da je Redef Re došao na vlast i tron na ukor svoga brata Kadžaba i da je posle smrti bio zatrt.[1] Ova teorija je danas prevaziđena [1] Između fragmenata više od 20 skulptura je jedna ostala sama nedotaknuta koja je predstavljala vladara kao sfingu.[2] Osim toga se sačuvala još jedna skulptura koja je izrađena od crvenog kamena kremena, koja je izrađena u najvišem umetničkom kvalitetu.[2] Upotreba crvene boje je rezultovala sunčanim kultom kao i činjenicom da je crvena boja bliska tonu ljudskog tela.[6] Tu se u stvari radi o najstarijim vajarskim delima sfinga u Egiptu i nešto manje starije od Redef Reove sfinge u Gizi.[2]

ReferenceUredi

  1. ^ a b v g Verner, Bareš & Vachala 2007, str. 397
  2. ^ a b v g d đ Krejčí & Magdolen 2005, str. 285
  3. ^ a b Shaw 2003, str. 112
  4. ^ Krejčí & Magdolen 2005, str. 234
  5. ^ a b Zamarovský 2005, str. 262
  6. ^ Krejčí & Magdolen 2005, str. 286

LiteraturaUredi

Dodatna literaturaUredi

  • Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. стр. 50–51.
  • Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. стр. 112–113.
  • Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. стр. 52–53., 178.
  • Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
  • Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
  • Zahi Hawass (Hrsg.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 224–230.
  • Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. München: 1999. ISBN 978-3-572-01039-4. стр. 120–121.
  • Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. стр. 247–253.
  • Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. стр. 26, 38.f., 154, 156–159, 175, 188.
  • Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. London: 2004. ISBN 978-977-424-878-8. стр. 52–61.
  • Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. str. 243–289.
  • Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB).
  • Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
  • Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide : Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958

Spoljašnje vezeUredi


Prethodnik:
Keops
Egipatski faraon
Četvrta dinastija

Naslednik:
Kefren