Džedef Re
Džedef Re (poznat i kao Džedefra, Redjedef ili Radjedef, 2566 – 2558) bio je staroegipatski faraon Četvrte dinastije, Keopsov sin i naslednik. Majka mu je verovatno bila jedna od Keopsovh nižerazrednih supruga. Oženio se polusestrom Hetepheres II. Druga žena bila je Khentetenka, sa kojom je imao sinove Setka, Baka, Herneta i kćerku Neferhetepes. Bio je prvi faraon koji je koristio kao kraljevsku titulu Sin Ra.
| Džedef Re | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Džedef Reova statua | |||||
| Lični podaci | |||||
| Hijeroglifsko ime |
| ||||
| Sahranjen | Giza | ||||
| Porodica | |||||
| Supružnik | Hetepheres II | ||||
| Roditelji | Keops | ||||
| Vladavina | |||||
| Period vladavine | oko 2566. p. n. e. — 2558. p. n. e. (Četvrta dinastija) | ||||
| Prethodnik | Keops | ||||
| Naslednik | Kefren | ||||
Sazidao je piramidu u Abu Ravašu, 8 km severno od Gize.
Kraljeva grobnica uredi
Džedef Re je sagradio piramidu u blizini sela Abu Ravaš [1], koja se nalazi oko 10 km od grada Kaira, oko 8 km [2] severozapadno [3] od Gize [4], na stenovitim padinama [1], uspinjući se visoko nad Nilom. Vladareva piramida je najsevernije položena piramida u Egiptu [5]. Gradnja piramide se svršila brzo posle njenog otpočinjanja gradnje.[3] Njena osnova je imala oko 100 x 100 m[5] i ostaci piramide se uzdižu do 10 m. Jako loše stanje ostataka piramide se događa posle vađenja kamena u 19. veku, kada je otuda svakog dana u Kairo odnošen kamen na 300 deva[2]. Arheolozi sada dopuštaju teoriju da piramida nikada nije bila završena. Najnovija istraživanja dokazuju da je piramida bila završena, ali je velika količina piramide u 2. veku bila rastavljena. U boljem stanju se sačuvalo samo podzemlje piramide, ali pogrebna komora je zatrpana i nepristupna i smatra se da bi tu mogao da bude i vladarev sarkofag.[2]
Zbog toga što je u Abu Ravašu nađen veliki broj izlomljenih skulptura, smatralo se da je Redef Re došao na vlast i tron na ukor svoga brata Kadžaba i da je posle smrti bio zatrt.[1] Ova teorija je danas prevaziđena [1] Između fragmenata više od 20 skulptura je jedna ostala sama nedotaknuta koja je predstavljala vladara kao sfingu.[2] Osim toga se sačuvala još jedna skulptura koja je izrađena od crvenog kamena kremena, koja je izrađena u najvišem umetničkom kvalitetu.[2] Upotreba crvene boje je rezultovala sunčanim kultom kao i činjenicom da je crvena boja bliska tonu ljudskog tela.[6] Tu se u stvari radi o najstarijim vajarskim delima sfinga u Egiptu i nešto manje starije od Redef Reove sfinge u Gizi.[2]
Reference uredi
- ^ a b v g Verner, Bareš & Vachala 2007, str. 397
- ^ a b v g d đ Krejčí & Magdolen 2005, str. 285
- ^ a b Shaw 2003, str. 112
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, str. 234
- ^ a b Zamarovský 2005, str. 262
- ^ Krejčí & Magdolen 2005, str. 286
Literatura uredi
- Zamarovský, Vojtěch (2005). Bohové a králové starého Egypta. Brána. str. 262. ISBN 978-80-7243-267-7.
- Shaw, Ian (2003). Dějiny starověkého Egypta. Brno: Kapitola Stará říše. ISBN 978-80-7257-975-4.
- Krejčí, Jaromír; Magdolen, Dušan (2005). Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-251-3.
- Verner, Miroslav; Bareš, Ladislav; Vachala, Břetislav (2007). Encyklopedie starověkého Egypta. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-306-0.
Dodatna literatura uredi
- Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. str. 50–51.
- Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. str. 112–113.
- Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. str. 52–53., 178.
- Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
- Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
- Zahi Hawass (eds.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. str. 224–230.
- Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. . München. 1999. pp. 120–121. ISBN 978-3-572-01039-4.
- Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
- Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. str. 247–253.
- Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. str. 26, 38.f., 154, 156–159, 175, 188.
- Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. . London. 2004. pp. 52–61. ISBN 978-977-424-878-8.
- Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. str. 243–289.
- Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2013)).
- Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
- Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide: Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958
Spoljašnje veze uredi
