Džentlmen

Reč džentlmen (engl. gentleman) označava čoveka koji je lepo vaspitan, ima lepe manire i pristojno ponašanje.[1] Ova reč koristila se, pre svega, za ljude koji su se ponašali u skladu sa određenim pravilima i koji su poštovali bonton. Kada želimo da opišemo džentlmena, odnosno njegovo ponašanje, možemo da koristimo reč gospodin.

Pojam džentlmenUredi

Pojam džentlmen koristio se za označavanje pripadnosti plemstvu i višoj klasi, i podrazumevao je posedovanje određenog kodeksa ponašanja. Plemići su imali dosta povlastica jer su od rođenja bili na visokom položaju, ali baš zbog toga imali su dosta obaveza i odgovornosti, jer su morali da dokažu da nisu samo plemeniti po poreklu, već i po ponašanju i ophođenju prema drugim ljudima. Za njih je, kao posebne, istaknute pojedince važio stroži standard lepog ponašanja. Morali su da pokažu plemenitost svog porekla, i da dokažu da su zaslužno bolji od drugih. Njih su morale da krase osobine kao što su: ljubaznost, pristojnost, poštovanje drugih ljudi, lepo ophođenje prema drugima, a takođe pored duhovnog i mentalnog, morali su da vode računa i o svom fizčkom izgledu.[2] Morali su da imaju posebno vaspitanje, da se ističu od drugih svojim znanjem, umećem i lepotom.[3]

Jedan od mnogih filozofa koji su se bavili pitanjima o vaspitanju bio je Džon Lok. Isticao je kako čovek treba da se ponaša, kao i veliki uticaj vaspitanja.

Biografija Džona LokaUredi

Džon Lok je rođen 1632 godine, a umro je 1704 godine.[4][5] Završio je školu najpre u Vesminsteru (1646—1653), a zatim na Oksfordu (1653—1657) gde je po završetku studija ostao kao asistent za grčki jezik i retoriku, a kasnije za moralnu filozofiju.[6] Džon Lok je bio svestrana ličnost, proslavio se uglavnom kao filozofski pisac. Svoje radove počeo je da obajavljuje u 57-oj godini života. Njegova najpoznatija dela su: Misli o vaspitanju, Dve rasparave o građanskoj vladi, Pismo o toleranciji i dr.[7] Umro je u selu kraj Londona, gde je mirno proživeo poslednjih 13 godina svog života.

Misli o vaspitanjuUredi

Džon Lok počinje Misli o vaspitanju citatom: U zdravom telu, zdrav duh. Ova misao ističe značaj zdravlja i obrazovanje duha. On navodi da je briga o zdravlju uslov za ljudski rad i sreću. Tvrdi da su razlike u ponašanju rezultat vaspitanja. Razum mora voditi čoveka u rešavanju svih životnih problema. Deca se moraju vaspitavati još dok su mala, jer tada su najpogodnija za razvoj pravilnih moralnih vrednosti. Džentlmen kod Loka neće imati poroke ako roditelji na vreme uoče štetnost poroka i blagovremeno ih odstrane. Odnosno, roditelji su mnogo zaslužni za to kakva će im deca biti, jer u koliko ih vaspitavaju pravilno oni će biti dobri ljudi, pošteni i pravedni, i u njihovom životu neće biti mesta za poroke. On, takođe, ističe važnost discipline u obrazovanju duha, jer samo onaj čovek koji je disciplinovan moći će da savlada svoje želje i pobude, uvek će razumno da postupa, najpre će razmisli o posledicama, pa tek onda raditi onako kako je najbolje za njega. Ovakav čovek vredeće mnogo, i nikada neće biti u opasnosti, jer on u sebi nosi dobro utemeljen kodeks ponašanja i zna šta je ispravno, pravilno i dobro za njega.[8]

ReferenceUredi

  1. ^ „definition of gentleman in English”. Oxford Dictionaries. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  2. ^ Phillips 1911, str. 604.
  3. ^ Keen 2002, str. 9.
  4. ^ Hirschmann 2008, str. 79.
  5. ^ Korab-Karpowicz, W. Julian (2010). On the history of political philosophy : from Thucydides to Locke. New York: Global Scholarly Publications. ISBN 9781592671137. OCLC 790359228. 
  6. ^ Sharma 2006, str. 440.
  7. ^ Lok, Džon (1950). Misli o vaspitanju. Beograd. 
  8. ^ Lok, Džon (1950). Misli o vaspitanju. Beograd. 

Dalje čitanjeUredi

Spoljašnje vezeUredi