Džihad

Džihad (arap. جهاد) označava sveti rat kod muslimana. Reč džihad znači napor koji je usmeren protiv zlih namjera i strasti. Reč dolazi iz korjena idžtihad, koji je jedan od principa prava.

„ Najbolji je džihad da se čovjek bori protiv svojih prohtjeva i svojih strasti. ” — Muhamed

Džihad, kao sveti rat, prema savremenom stavu sa zapada, protumačili su sunitski verski pravnici za vreme Omejada i Abasida sa širenjem Islama u Aziju i po Magrebu. Cilj svetog rata nije samo ekspanzija islama, već i uspostavljanje Božijeg zakona, reda i mira u svetu, te njegova odbrana (primer je odbrana od krstaša). U toj borbi smeju učestvovati samo odrasli muškarci a oni koji daju život u njoj postaju mučenici (šehidi) i idu u raj. Džihad je, pored namaza, najbolje delo, jer se čovek bori da Božija reč bude gornja, a reč nevernika donja i nije jedan od pet kanonskih stubova Islama osim kod nepravovernih Kardžita, kojima je Džihad šesti stub islama.

Pred početak džihada, nevernike je potrebno, u skladu sa Sunom, pozvati ka preobraženju, a to ne važi za ljudstvo knjige (Hrišćani i Jevreji) kojima je dozvoljeno da zadrže svoju veru i u miru i slobodi je praktikovati. U krajevima kao što su Afrika i Indija džihad je bio izgovor za pokolje, prema tvrdnjama nekih zapadnih istoričara.

Danas džihad iskorišćavaju razne verske sekte i udruženja. Za šiite džihad nije moguć dok se ne vrati dvanaesti imam.