Википедија

Džo Koker

Džon Robert Koker (engl. John Robert Cocker; Šefild, 20. maj 1944 — Kroford, 22. decembar 2014) bio je britanski bluz i rok pevač. Većina njegovih najpoznatijih singlova bile su obrade pesama drugih izvođača, mada je komponovao i niz sopstvenih pesama za većinu svojih albuma, često u saradnji sa partnerom kantautorom Krisom Stejntonom.[1][2][3]

Džo Koker
Džo Koker 2003. godine
Lični podaci
Ime po rođenjuDžon Robert Koker
Datum rođenja(1944-05-20)20. maj 1944.
Mesto rođenjaŠefild, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti22. decembar 2014.(2014-12-22) (70 god.)
Mesto smrtiKroford, SAD
ZanimanjePevač, kompozitor
Muzički rad
Aktivni period1961—2014.
ŽanrBluz, rok, bluz rok, belački soul
Instrumentvokal, harmonika, gitara, bubnjevi
Ostalo
Veb-sajtwww.cocker.com

Godine 1993, Koker je nominovan za Brit nagradu za najboljeg britanskog muškarca. Nagrađen je bronzanom plaketom Šefildske legende u svom rodnom gradu 2007. godine, a sledeće godine dobio je OBE za zasluge u muzici.[4][5] Koker je bio na 97. mestu na listi 100 najvećih pevača Rolingstonsa.[6]

Muzičku karijeru je započeo sa 15 godina u rodnom Šefildu nastupajući u bendu The Avengers pod umetničkim imenom Vens Arnold[7]. Zatim je sarađivao s bendovima Big Blues i The Grease Band. Godine 1969. gostovao je u TV-emisiji Šou Eda Salivana. Bio je poznat po svom jakom, hrapavom glasu, spazmatičnim pokretima tela na bini (što je u stvari bilo savršeno dirigovanje) i konačnim verzijama popularnih pesama.

Koker 1969.

Prvi veliki hit bila mu je With a Little Help from My Friends iz 1969. Radilo se o obradi pesme Bitlsa na kojoj je solo gitaru svirao Džimi Pejdž. Iste godine nastupio je na festivalu u Vudstoku. Uspešna mu je bila i obrada kompozicije Bitlsa She Came In Through the Bathroom Window, a najveći hit iz tog perioda bila je kompozicija The Letter sa albuma Mad Dogs and Englishmen.

Početkom sedamdesetih karijeru mu usporavaju problemi s drogom i alkoholom, ali je osamdesetih i devedesetih obnovio karijeru snimivši kompozicije Up where We Belong (duet sa Dženifer Barns iz filma Oficir i džentlmen, nagrađena Oskarom), You are So Beautiful (obrada pesme Brusa Fišera i Bilija Prestona), When The Night Comes (kompozicija Brajana Adamsa, Džima Volansa i Dajane Voren), N'oubliez Jamais (njegova vlastita kompozicija), Unchain my heart (obrada pesme Bobija Šarpa).

Preminuo je 22. decembra 2014. u svom domu u Krofordu (Kolorado, SAD) od raka pluća u 71. godini života.

Biografija uredi

Rani život (1944—1960) uredi

 
Ploča Šefildske legende u Kokerovom rodnom gradu Šefildu u Engleskoj

Koker je rođen 20. maja 1944. u ulici Tasker Road 38, Kruks, Šefild. Bio je najmlađi sin državnog službenika, Harolda Normana Kokera (1907—2001), koji je u vreme rođenja njegovog sina služio kao avijatičar u Kraljevskom vazduhoplovstvu, i Medž (rođena Li).[8] Prema različitim porodičnim pričama, Koker je dobio nadimak Džo ili igrajući igru iz detinjstva pod nazivom „Kauboj Džo“, ili od lokalnog čistača prozora po imenu Džo.

Kokerov glavni muzički uticaj tokom odrastanja bili su Rej Čarls i Loni Donegan. Kokerovo prvo iskustvo sa pevanjem u javnosti bilo je sa 12 godina kada ga je njegov stariji brat Viktor pozvao na binu da peva tokom nastupa njegove skifl grupe. Godine 1960, zajedno sa tri prijatelja, Koker je osnovao svoju prvu grupu, Kavalirse. Za prvi nastup grupe u omladinskom klubu, morali su da plate pre ulaska. Kavalirsi su se na kraju razišli nakon godinu dana, a Koker je napustio školu da bi postao pripravnik za montažu gasnih instalacija radeći za firmu Ist Midlands gasni odbor, kasnije Britanska gasna korporacija, dok je istovremeno nastavio karijeru u muzici.[9]

Koker nije u srodstvu sa kolegom muzičarem rođenim u Šefildu, Džarvisom Kokerom, uprkos glasinama o tome (posebno u Australiji, gde je Džarvisa Kokerov otac, radio voditelj Mak Koker, dozvolio slušaocima da veruju da je on Džoov brat),[10][11] iako je Džo bio prijatelj porodice i čak je čuvao decu za Džarvisa kada je bio beba.[12]

Rana karijera (1961—1966) uredi

Godine 1961, pod umetničkim imenom Vens Arnold, Koker je nastavio karijeru sa novom grupom Vens Arnold i Osvetnici.[13] Ime je bilo kombinacija Vinsa Evereta, lika Elvisa Prislija u Jailhouse Rock (koji je Koker pogrešno čuo kao Vens), i kantri pevača Edija Arnolda.[14] Grupa je uglavnom svirala u pabovima Šefilda,[13] izvodeći obrade pesama Čaka Berija i Reja Čarlsa. Koker je razvio interesovanje za bluz muziku i tražio je snimke Džona Li Hukera, Mudi Votersa, Lajtnin Hopkinsa i Haulina Volfa.[15] Godine 1963, rezervisali su svoju prvu značajnu predstavu kada su podržavali Rolingstonse u Šefildskoj gradskoj kući.[16]

Godine 1964, Koker je potpisao ugovor o snimanju kao solo umetnik sa Dekom i objavio svoj prvi singl, obradu pesme Bitlsa "I'll Cry Instead" (sa Big Džimom Salivanom i Džimijem Pejdžom koji sviraju gitare). Uprkos ekstenzivnoj promociji kojum je Dek hvalio njegovu mladost i korene iz radničke klase, ploča je propala i njegov ugovor o snimanju sa Dekom je istekao krajem 1964. godine.[17] Nakon što je Koker snimio singl, napustio je svoje umetničko ime i osnovao novu grupu, Džo Koker's Bluz Bend. Postoji samo jedan poznati snimak bluz benda Džoa Kokera na EP-u koji je izdao The Sheffield College tokom Rag nedelje pod nazivom Rag Goes Mad at the Mojo.[18]

Grisi Bend (1966—1969) uredi

Godine 1966, nakon jednogodišnje pauze u muzici, Koker se udružio sa Krisom Stejntonom, kojeg je upoznao nekoliko godina ranije, da bi osnovao Grisi Bend.[13] Grupa Grisi Bend je dobila ime po tome što je Koker pročitao intervju sa džez klavijaturistom Džimijem Smitom, gde je Smit pozitivno opisao drugog muzičara da „ima mnogo masti“. Kao i Osvetnici, Kokerova grupa je uglavnom svirala u pabovima u i oko Šefilda. Grisi Bend je privukao pažnju Denija Kordela, producenta Prokol Haruma, Mudi Bluza i Gordži Fejma. Koker je snimio singl „Mardžorine”" bez Grisi Benda za Kordela u londonskom studiju. Zatim se preselio u London sa Krisom Stejntonom, a Grisi Bend je raspušten. Kordel je Kokeru postavio rezidenciju u Marki klubu u Londonu, a formiran je „novi” Grisi Bend sa Stejntonom i klavijaturistom Tomijem Ejrom.[19] Godine 1968, Koker je postigao komercijalni uspeh sa prearanžmanom pesme „With a Little Help from My Friends”, još jedne obrade Bitlsa, koja je mnogo godina kasnije korišćena kao početna tema za The Wonder Years. Na snimku se pojavljuje kao glavna gitara Džimi Pejdž, bubnjar B. Dž. Vilson, prateći vokali Sju i Sani i Tomi Ejr na orguljama. Singl je ostao među prvih deset na UK Singles listi trinaest nedelja pre nego što je na kraju stigao do broja jedan, 9. novembra 1968. godine.[20] Takođe je dostigao 68. mesto na američkim listama.[21]

Nova turnejska postava Kokerovog Grisi Benda predstavljala je Henri Makuloua na gitari, koji će nakratko svirati sa Makartnijevim Vingsom. Nakon turneje po Velikoj Britaniji sa the Who u jesen 1968.[22] i Džin Pitnijem i Marmalejd početkom zime 1969. godine, Grisi Bend je krenuo na svoju prvu turneju po SAD u proleće 1969. Kokerov album With a Little Help from My Friends je objavljen ubrzo nakon njihovog dolaska i dospeli na 35. mesto na američkim top listama, na kraju osvojivši zlato.[23]

Diskografija uredi

Reference uredi

  1. ^ „Joe Cocker: Formidable vocalist who triumphed at Woodstock and won a Grammy with 'Up Where We Belong<span style="padding-right:0.2em;">'” . The Independent. 23. 12. 2014. Arhivirano iz originala 9. 6. 2022. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  2. ^ „Joe Cocker dies aged 70”. ITV News. 22. 12. 2014. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  3. ^ Quillen, Matt (22. 12. 2014). „Musician Joe Cocker dies at age 70”. WLOX. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  4. ^ Brit Awards: Best British Male Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2014). Brit Awards. Retrieved 7 July 2012
  5. ^ „Rushdie and Eavis lead honours”. BBC News. 16. 7. 2007. Pristupljeno 27. 12. 2008. 
  6. ^ „100 Greatest Singers”. Rolling Stone. 27. 11. 2008. Arhivirano iz originala 29. 04. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2012. 
  7. ^ „"The Story-Part One:On the runway to fame" /”. cocker.com. Arhivirano iz originala 30. 07. 2008. g. Pristupljeno 30. 7. 2008. 
  8. ^ Leigh, Spencer (2018). „Cocker, John Robert [Joe] (1944–2014), singer”. Oxford Dictionary of National Biography. ISBN 978-0-19-861412-8. doi:10.1093/odnb/9780198614128.013.108196. 
  9. ^ Bean 2003, str. 6–9.
  10. ^ Barber, Lynn (10. 6. 2007). „Paris match”. The Guardian. London. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  11. ^ Hodgkinson, Will (19. 4. 2009). „Soundtrack of my life: Jarvis Cocker”. The Guardian. London. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  12. ^ „Ten Things You Never Knew About... Jarvis Cocker”. clashmusic.com. Pristupljeno 2. 10. 2018. 
  13. ^ a b v „The Story-Part One:On the runway to fame”. cocker.com. Arhivirano iz originala 30. 7. 2008. g. Pristupljeno 10. 12. 2008. 
  14. ^ Bean 2003, str. 16.
  15. ^ Hale, Don (2010). Sounds of the 60s. Don Hale. str. 33—. ISBN 978-1-907163-22-7. 
  16. ^ "Joe Cocker, Grammy Award-winning singer dies at age of 70". The Guardian. Retrieved 23 December 2014
  17. ^ Bean 2003, str. 28.
  18. ^ "Back in the Summer of Love, with a little help from my friends ..." Arhivirano 28 decembar 2014 na sajtu Wayback Machine. The Guardian. Retrieved 22 December 2014
  19. ^ Bean 2003, стр. 43–45.
  20. ^ Bean 2003, стр. 48–49.
  21. ^ Bean 2003, стр. 54.
  22. ^ Neill, Andrew; Kent, Matt (2005). Anyway Anyhow Anywhere. Sterling Publishing Company, Inc. стр. 146. ISBN 1-4027-2838-7. 
  23. ^ Bean 2003, стр. 54–55.

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Džo Koker na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џо_Кокер&oldid=27614642”