Википедија

Abu Sufjan ibn Harb

Sahr ibn Harb (arap. صخر بن حرب‎), poznat kao Abu Sufjan (560–650),[1] bio je vođa Kurejšija iz Meke, najmoćnijeg plemena predislamske Arabije. Bio je snažan protivnik Muhameda, proroka islama, ali je zatim prihvatio islam i postao ratnik a kasnije i učestvovao u borbi tokom ranih muslimanskih osvajanja.

Abu Sufjan ibn Harb
أبو سفيان بن حرب
Datum rođenja560.
Mesto rođenjaMeka(današnja Saudijska Arabija)
Datum smrti650.
Mesto smrtiMedina(današnja Saudijska Arabija)
 Rašidunski kalifat

Sahr-ova majka, Safia, bila je tetka sa očeve strane Majmuna bint el Harit, koja se udala za Muhameda.

Biografija uredi

Život i porodica uredi

Abu Sufjan je bio sin Harb ibn Umaja. Bio je vođa Banu Abd-Šams klana iz plemena Kurejšija, što ga je učinilo jednim od najmoćnijih u Meki. Abu Sufjanov brat Musab bio je među nekoliko muslimana koji su migrirali u Abisiniju kako bi izbegli progon u Meki.

Vojni sukob sa Muhamedom uredi

Nakon što su se Muhamed i drugi muslimani 622. preselili u Medinu, Kurejšiti su zaplenili stvari koje su ovi ostavili za sobom. Godine 624, Abu Sufjan je bio imenovan za vođu velikog trgovačkog karavana koji je nosio bogatstvo robe Kurejšija u Siriju radi trgovine. Karavan su pratile snage od oko 40 do 50 vojnika. Muhamed je saznao da će karavan prolaziti blizu Medine na putu za Siriju i organizovao muslimanske snage od 300 ljudi da ga presretnu.

Muslimanski kontingent nije uspeo de presrestne karavan. Stigli su nakon što je karavan već prošao pored Medine. Abu Sufjan je saznao za plan muslimana od izviđača koje je rasporedio, i kao odgovor, poslao je glasnika u Meku da objedini Kurejšije na oružje protiv Muslimana. Muslimani su na kraju angažovali ovu mekansku vojsku, snage od oko 1000 ljudi, na ravnicama Badra nekoliko dana nakon što nisu uspeli da presrestnu karavan. Ovaj sukob, Bitka kod Badra, na kraju je doveo do muslimanske pobede. Smrt većine lidera Kurejšija u borbi nije samo ostavila Abu Sufjana kao vođu Meke, već je i označila ispunjenje Kur'anskog proročanstva u suri Ar-Rum 2-4.[2]

Abu Sufjan je bio vojni vođa u kasnijim Mekanskim kampanjama protiv Medine, uključujući i bitku za Uhud u 625 i bitku kod Rova u 627, ali on nije mogao postići konačnu pobedu. Na kraju su se dve strane saglasile sa primirjem, Ugovorom iz Hudajbija 628. godine, koji je omogućio muslimanima hodočašće ka Kabi.

Muslimansko osvajanje Meke uredi

Kada su saveznici Kurejšina prekršili primirje 630. godine, Muhamed je krenuo u oslobađanje Meke od nemuslimanske vlasti. Abu Sufjan, videći da je ravnoteža nagnuta u korist Muhameda i da Kurejci nisu bili dovoljno jaki da ometaju muslimane da osvoje grad, otputovali su u Medinu, pokušavajući obnoviti ugovor. Nije postignut dogovor između dve strane i Abu Sufjan se vratio u Meku praznih ruku. Ovi napori su na kraju osigurali da se osvajanje odigralo bez bitke ili krvoprolića.

Abu Sufjan je putovao između Meke i Medine, još uvek pokušavajući da postigne dogovor. Prema izvorima, on je pronašao pomoć u Muhamedovom stricu, El Abas ibn Abd el Mutalibu, iako neki naučnici smatraju da su istoričari koji pišu pod vlašću el Abasovih potomaka, vladara Abasidskog kalifata, u preterivali sa Abasovom ulogom i umanjujući ulogu Abu Sufjana, neprijatelja Abasa koji se smatra pretkom Abasida.[3]

Kasniji život uredi

Nakon osvajanja Meke, Abu Sufjan se borio kao jedan od Muhamedovih zapovednika u narednim ratovima. Tokom opsade Taifa, izgubio je oko. Kada je Muhamed umro 632, Abu Sufjan je bio zadužen za Nadžran.[4]

Abu Sufjan se takođe borio u bici kod Jarmuka 636. godine, u kojoj je izgubio drugo oko. On je igrao veoma važnu ulogu u ratu kao šef štaba (نقيب) muslimanske vojske. Borio se pod komandom svog sina, Jazida ibn Abi Sufjana.[5][6]

Abu Sufjan je umro u dobi od 90 godina u Medini.

Porodica uredi

Žene i deca uredi

  1. Safija (Sufaja) bint Abil As.
    1. Ramla (Um Habiba). Prvo se udala za Ubajd Alah ibn Džahš-a, sa kojim je imala ćerku, po imenu Habiba bint Ubajd Alah. Nakon smrti Ubajd Alaha, ona se udala za Muhameda.
    2. Umajna. Ona se prvo udala za Huvajtib ibn Abduluza, s kojom je imala jednog sina, Abu Sufjana ibn Huvajtiba. Njen drugi muž je bio Safvan ibn Umaja, sa kojim je imala jednog sina, Abdurahmana ibn Safvana.[7]
  2. Zajnab bint Navfal od Kinana.[8]
    1. Jazid.
  3. Hind bint Utaba.
    1. Hanzala (ubijen u bici kod Badra). Hind označava Hanzala kao svoje "prvorođeno" dete.[9]
    2. Muavija I.
    3. Džuvairija. Njen prvi muž je bio As Sajib ibn Abi Hubaiš. Njen drugi muž je bio Abdurahman ibn El Harit.[10]

Ostala deca sa prostitutkama.[11]

    1. Um Hakam. Udala se za Abdulaha ibn Utman el Takifi kija, sa kojim je imala jednog sina, Abdurahman ibn El Hakama.[10]
    2. Utba. Za njega se kaže da je rođen "u vreme Poslanika", tj. Nakon 610. [12] Imao je sina po imenu Valid.
  2. Safija bint Abi Amr ibn' Umaja.
    1. Amr (zarobljen u Bici kod Badra).[13]
    2. Hind. Udala se za El Harit ibn Navfala, sa kojom je imala šestoro dece: Abdulah, Muhamed Stariji, Rabia, Abdurahman, Ramla i Um Az Zubajr.[10]
    3. Sahra. Udala se za Sajid ibn El Ahnasa i navodno je imala decu.[10]
  3. Lubaba bint Abi'l As.
    1. Majmuna (Amina). Udala se za Urvu ibn Masude Takafija i rodila mu barem jednog sina, Davuda.[14] Njen drugi muž je bio El Mugira ibn Šuba el Takafi.[10]
  4. Atika bint Abi Uzajhir[15] iz plemena Davs.[16]
    1. Anbasa.[11]
  5. Umajma bint Saad.[17]

Druga deca: Harit,[18] El Fara,[19] Aza.[20]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ One-Evil. „Influential People - Abi Sufyan ibn Harb”. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 25. 6. 2015. 
  2. ^ Mirza Bashir-ud Din Mahmud Ahmad, Life of Muhammad, Islam International Publications 2003, p. 46-47.
  3. ^ Glubb 2001, str. 304–310
  4. ^ Abu Al-Abbas Ahmad Bin Jaber Al-Baladhuri, The people of the Islamic State (translated by Philip Khuri Hitti), p. 107.
  5. ^ Ali ibn al-Athir, [[The Complete Hist]
  6. ^ „Abu Sufyan Ibn Harb: An Eye Now or an Eye in Heaven?”. Francisco Burzi. Arhivirano iz originala 4. 2. 2012. g. Pristupljeno 6. 10. 2012. 
  7. ^ Ibn Saad, Tabaqat vol. 8. Translated by Bewley, A. (1995). The Women of Madina, p. 169. London: Ta-Ha Publishers.
  8. ^ Ibn Hajar. Al-Isaba vol. 6 p. 658 #9271.
  9. ^ Ibn Ishaq/Guillaume, pp. 313, 337, 385.
  10. ^ a b v g d Ibn Saad/Bewley vol. 8 p. 169.
  11. ^ a b Tabari/Morony p. 220.
  12. ^ Ibn Hajar. Al-Isaba vol. 5 p. 60 #6248.
  13. ^ Ibn Ishaq, Sirat Rasulallah. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad, p. 313. Oxford: Oxford University Press.
  14. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 589.
  15. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 189.
  16. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari. Tarikh al-Rusul wa'l-Muluk. Translated by Morony, M. G. (1987). Volume 18: Between Civil Wars: The Caliphate of Mu'awiyah, p. 220. Albany: State University of New York Press.
  17. ^ Muhammad ibn Umar al-Waqidi, Kitab al-Maghazi. Translated by Faizer, R., Ismail, A., & Tayob, A. (2011). The Life of Muhammad. Oxford: Routledge.
  18. ^ Nasa'i vol. 2 #1814.
  19. ^ Ibn Ishaq/Guillaume p. 214.
  20. ^ Muslim 8:3413.

Literatura uredi

  • Glubb, John (2001). The Life and Times of Muhammad. Cooper Square Press. str. 304—310. ISBN 978-0-8154-1176-5. 

Spoljašnje veze uredi

 
Abu Sufjan ibn Harb na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абу_Суфјан_ибн_Харб&oldid=27675221”