Avgust III od Poljske
Avgust III, takođe poznat i kao Avgust Fridrih, Avgust III Vetin (17. oktobar 1696 — 5. oktobar 1763) je bio poljski kralj (1733–1763) i izborni knez Saksonije (kao Fridrih Avgust II) u periodu nemira u Poljskoj.
| Avgust III | |
|---|---|
 Avgust III | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Avgust Vetin |
| Datum rođenja | 17. oktobar 1696. |
| Mesto rođenja | Drezden, Saksonija |
| Datum smrti | 5. oktobar 1763. (66 god.) |
| Mesto smrti | Drezden, Saksonija |
| Grob | Katedrala u Drezdenu |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Jozefa od Austrije |
| Potomstvo | Fridrih Kristijan, izbornik Saksonije, Marija Amalija Saksonska, Marija Ana Sofija od Saksonije, Franc Ksavijer od Saksonije, Marija Jozefa od Saksonije, Karl od Saksonije, vojvoda od Kurlandije, Marija Kristina od Saksonije, Albert Kazimir, vojvoda od Tešena, Klemens Venceslav od Saksonije, Marija Kunigunda od Saksonije, Marija Margareta od Saksonije, Marija Elizabeta od Saksonije |
| Roditelji | Avgust II Jaki Kristijana Eberhardina od Brandenburg-Bajrojta |
| Dinastija | Vetin |
| Kralj Poljske | |
| Period | 1733–1763 |
| Prethodnik | Stanislav Lešćinski |
| Naslednik | Stanislav II Avgust Ponjatovski |
| Izbornik Saksonije | |
| Period | 1733–1763 |
| Prethodnik | Avgust II Jaki |
| Naslednik | Fridrih Kristijan od Saksonije |
 | |
Biografija uredi
Rođen je u Drezdenu 17. oktobra 1696. godine. Bio je jedini legitimni sin Avgusta II Jakog, izbornika Saksonije i poljskog kralja. Pripadao je dinastiji Vetin. Pratio je očev primer i pristupio je rimokatoličkoj crkvi 1712. godine. Godine 1719. oženio je Mariju Žozefinu, ćerku svetorimskog cara Jozefa. Nakon očeve smrti (1733), postao je izbornik Saksonije. Za poljsku krunu se morao boriti u Ratu za poljsko nasleđe protiv Stanislava Lešćinskog. Obezbedio je podršku svetorimskog cara Karla VI prihvatajući pragmatičnu sankciju iz 1713. godine, dizajniranu da očuva integritet Habzburške monarhije. Stekao je i podršku ruske carice Ane, prihvatajući prava Rusije na Kurlandiju. Izabran je za poljskog kralja 5. oktobra 1733. godine. Stanislav je morao otići u progonstvo. Krunisan je u Krakovu 17. januara 1734. godine, a u Varšavi je priznat juna 1736. godine. Uzeo je učešća u Ratu za austrijsko nasleđe, stajući protiv Pruske (1742). Učestvovao je i u Sedmogodišnjem ratu, ponovo protiv Pruske (1756). Poslednje godine njegove vladavine obeležene su velikim uticajem porodica Čartorijski i Ponjatovski, kao i intervencijom ruske carice Katarine Velike u unutrašnja pitanja Poljske. Njegova vladavina produbila je anarhiju u Poljskoj i povećala njenu zavisnost od susednih država. Umro je u Drezdrenu 5. oktobra 1763. godine.
Potomstvo uredi
U Drezdenu 20. avgusta 1719. godine oženio je Mariju Jozefu od Austrije, najstariju ćerku Jozefa I. Imali su petnaestoro dece:
- Fridrih Avgust Franc Ksavijer (18. novembar 1720—22. januara 1721)
- Jozef Avgust Vilhelm Fridrih Franc Ksavijer Johan Nepomuk (24. oktobar 1721—14. mart 1728)
- Fridrih Kristijan od Saksonije (5. septembar 1722—17. decembar 1763), nasledio oca na prestolu Saksonije.
- Ćerka (umrla na rođenju, 23. jun 1723)
- Marija Amalija Saksonska (24. novembar 1724—27. septembar 1760), udata za Karla III Španskog (1738).
- Marija Margareta Saksonska (13. septembar 1727—1. februar 1734)
- Marija Ana Sofija Saksonska (29. avgust 1728—17. februar 1797), udata za Maksimilijana III Jozefa Bavarskog (1747).
- Franc Ksavijer Saksonski (25. avgust 1730—21. jun 1806), regent Saksonije (1763-1768).
- Marija Jozefa Saksonska (4. novembar 1731—13. mart 1767), udata za dofena Luja Francuskog, sina Luja XV (1747).
- Karl Kristijan Jozef Saksonski (13. jul 1733—16. jun 1796), vojvoda Kurlandije i Zemgale (1758-1763).
- Marija Kristina Ana Terezija Salomeja Eulalija Franciska Ksavijera (12. februar 1735 - 19. novembar 1782)
- Marija Elizabeta Saksonska (9. februar 1736—24. decembar 1818), umrla neudata.
- Albert Kazimir Avgust Saksonski (11. jul 1738—10. februar 1822), vojvoda Težena i guverner Austrijske Nizozemske (1781-1793).
- Klemens Venceslav Saksonski (28. septembar 1739—27. jul 1812), nadbiskup Trijera.
- Marija Kunigunda Saksonska (10. novembar 1740—8. april 1826), princeza Torna i Esena. Udata za Luja Filipa II Orleanskog, poznatijeg kao Filip Egalite.
