Agogika
Izraz agogika (franc. agogique, engl. agogics)[1] potiče iz grčkog jezika i znači voditi.[2]
To su neznatne promene, tj. odstupanja od datog tempa koje nastaju za vreme izvođenja muzičkog dela (kompozicije), u cilju što izražajnijeg i živopisnijeg izlaganja muzičkog sadržaja. Drugim rečima, vrši se ubrzanje ili usporenje, tj. skraćenje ili produženje nekih nota ili taktova, da bi potom usledio princip nadoknade ili poravnanja-ravnoteže muzičkog sadržaja.
Znači, onoliko koliko je nekom delu notnog teksta oduzeto od datog tempa (ubrzano ili zadržano), toliko treba u narednom delu da se vrati-nadoknadi radi uspostavljanja ravnoteže unutar komada.
Agogičke promene su obično usaglašene sa dinamičkim promenama ili ih prate.
Agogiku[3] primenjuju interpretatori (izvođači: vokalni i instrumentalni solisti i dirigenti) u svojim interpretacijama muzičkih dela.
Agogika muzičkom delu udahnjuje život. Muzičko izvođaštvo bez nje zvučalo bi monotono i mašinski, ličilo bi na muziku robota ili računara.
Najčešće agogičke oznakeUredi
Za postepeno ubrzavanje:
- accelerando (читај: ачелерандо) скраћено accel. - ubrzavajući
- stringendo (читај: стринђендо) скраћено string. - užurbano, ubrzano
- più stretto - okretnije, življe
- più mosso - okretnije, življe
Za postepeno usporavanje:
- ritardando скраћено ritard. - zatežući, kasneći
- ritenuto скраћено rit. - zadržavajući
- rallentando скраћено rall. - usporavajući
- allargrando - postepeno sve šire
- meno mosso - manje okretno
Gornjim oznakama često se dodaju bliže odrednica:
- più - više
- meno - manje
- poco а poco - malo-pomalo
- ma non troppo - ne previše
- molto assai - naglo, vrlo
ReferenceUredi
- ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012)[nepouzdan izvor?]
- ^ R. Lazić - V. Peričić, osnovi teorije muzike[nepouzdan izvor?]