Википедија

Adaptacija na klimatske promene

Adaptacija na klimatske promene je proces prilagođavanja trenutnom ili očekivanom globalnom zagrevanju i njihovim efektima.[1][2] To je jedan od načina da se odgovori na klimatske promene, zajedno sa njihovim ublažavanjem.[3] Za ljude, prilagođavanje ima za cilj ublažavanje ili izbegavanje štete i iskorišćavanje prilika; za prirodne sisteme ljudi mogu da intervenišu kako bi pomogli u prilagođavanju.[1] Bez ublažavanja, samo prilagođavanje ne može sprečiti rizik od ozbiljnih, široko rasprostranjenih i nepovratnih uticaja.[4]

Dijagram koji objašnjava veze između rizika, ublažavanja opasnosti, elastičnosti i prilagođavanja.

Adaptacija na klimatske promene može biti postupna (akcije kojima je glavni cilj održavanje suštine i integriteta sistema) ili transformaciona (akcije koje menjaju osnovne atribute sistema kao odgovor na klimatske promene i njihove uticaje).[5]

Potreba za prilagođavanjem varira od mesta do mesta, u zavisnosti od osetljivosti i ranjivosti na uticaje životne sredine.[6][7] Adaptacija je posebno važna u zemljama u razvoju, jer su te zemlje najosetljivije na klimatske promene[8] i snose najveći teret efekata globalnog zagrevanja.[9] Ljudski adaptivni kapaciteti su neravnomerno raspoređeni u različitim regionima i stanovništvu, a zemlje u razvoju uglavnom imaju manje kapaciteta za prilagođavanje.[10] Adaptivni kapaciteti usko su povezani sa društvenim i privrednim razvojem.[11] Ekonomski troškovi prilagođavanja na klimatske promene verovatno će iznositi milijarde dolara godišnje tokom sledećih nekoliko decenija, mada je tačan iznos potrebnog novca nepoznat.[12]

Izazov prilagođavanja raste sa veličinom i stopom klimatskih promena. Čak i najefikasnije ublažavanje klimatskih promena[13] smanjenjem gasova staklene bašte ili pojačanim uklanjanjem ovih gasova iz atmosfere (kroz ponore ugljenika)[14] ne bi sprečilo dalje uticaje klimatskih promena, čineći potrebu za prilagođavanjem neizbežnom.[15] Pariški klimatski sporazum zahteva od zemalja da održavaju porast globalne temperature ovog veka na manje od 2 °C iznad predindustrijskog nivoa i da nastave sa naporima da ograniče porast temperature na 1,5 °C.[16] Čak i ako se emisije zaustave relativno brzo, globalno zagrevanje i njegovi efekti trajaće mnogo godina zbog inertnosti klimatskog sistema, pa je nužna adaptacija.[17]

Cilj održivog razvoja 13, postavljen 2015. godine, ima za cilj jačanje otpornosti i prilagodljivih kapaciteta zemalja na pitanja vezana za klimu.[18] Ovo prilagođavanje uključuje mnoga područja kao što su infrastruktura,[19] poljoprivreda[20] i obrazovanje. Pariški klimatski sporazum, usvojen iste godine, sadržao je nekoliko odredbi za prilagođavanje. Nastoji da promoviše ideju globalne odgovornosti, poboljša komunikaciju kroz komponentu adaptacije nacionalno utvrđenih doprinosa i uključuje sporazum da razvijene zemlje treba da pruže određenu finansijsku podršku i prenos tehnologije za promociju prilagođavanja u ranjivijim zemljama.[21] Neki naučnici su zabrinuti da bi programi prilagođavanja klime mogli ometati postojeće razvojne programe i tako dovesti do neželjenih posledica po ranjive grupe.[22] Ekonomski i socijalni troškovi klimatskih promena bili bi veoma visoki.[23]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b IPCC (2014). „Glossary” (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change. 
  2. ^ Grüneis, Heidelinde; Penker, Marianne; Höferl, Karl-Michael (2016-10-22). „The full spectrum of climate change adaptation: testing an analytical framework in Tyrolean mountain agriculture (Austria)”. SpringerPlus. 5 (1): 1848. ISSN 2193-1801. PMC 5075327  . PMID 27818886. doi:10.1186/s40064-016-3542-1  . 
  3. ^ „Responding to Climate Change”. NASA. 21. 12. 2020. Arhivirano iz originala 4. 1. 2021. g. 
  4. ^ IPCC AR5 SYR (2014). The Core Writing Team; Pachauri, R. K.; Meyer, L. A., ur. Climate Change 2014: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, Switzerland: IPCC. 
  5. ^ IPCC. „Adaptation needs and options” (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change. 
  6. ^ Green, Donna; Alexander, Lisa; Mclnnes, Kathy; Church, John; Nicholls, Neville; White, Neil (11. 12. 2009). „An assessment of climate change impacts and adaptation for the Torres Strait Islands, Australia”. Climatic Change. 102 (3–4): 405—433. ISSN 0165-0009. S2CID 39706162. doi:10.1007/s10584-009-9756-2. 
  7. ^ Sarkodie, Samuel Asumadu; Strezov, Vladimir (2019-03-15). „Economic, social and governance adaptation readiness for mitigation of climate change vulnerability: Evidence from 192 countries”. Science of the Total Environment (na jeziku: engleski). 656: 150—164. Bibcode:2019ScTEn.656..150S. ISSN 0048-9697. PMID 30504017. S2CID 56149895. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.11.349. 
  8. ^ Nations, United. „The Health Effects Of Global Warming: Developing Countries Are The Most Vulnerable”. United Nations (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-24. 
  9. ^ „Unprecedented Impacts of Climate Change Disproportionately Burdening Developing Countries, Delegate Stresses, as Second Committee Concludes General Debate | Meetings Coverage and Press Releases”. www.un.org. Pristupljeno 2019-12-12. 
  10. ^ Schneider, S.H., S. Semenov, A. Patwardhan, I. Burton, C.H.D. Magadza, M. Oppenheimer, A.B. Pittock, A. Rahman, J.B. Smith, A. Suarez and F. Yamin (2007). Executive summary. In (book chapter): Chapter 19: Assessing Key Vulnerabilities and the Risk from Climate Change. In: Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (M.L. Parry, O.F. Canziani, J.P. Palutikof, P.J. van der Linden and C.E. Hanson, Eds.). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Arhivirano iz originala 2. 5. 2010. g. Pristupljeno 6. 4. 2010. 
  11. ^ IPCC (2007). 4. Adaptation and mitigation options. In (book section): Summary for Policymakers. In: Climate Change 2007: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Core Writing Team, Pachauri, R.K and Reisinger, A. (eds.)). Print version: IPCC, Geneva, Switzerland. This version: IPCC website. ISBN 978-92-9169-122-7. Arhivirano iz originala 1. 5. 2010. g. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  12. ^ World Bank (2010). The Cost to Developing Countries of Adapting to Climate Change: New Methods and Estimates (PDF). World Bank. 
  13. ^ Verbruggen, A. (ed.) (2007). Glossary J-P. In (book section): Annex I. In: Climate Change 2007: Mitigation. Contribution of Working Group III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (B. Metz et al. (eds.)). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK, and New York, N.Y., U.S.A.. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88011-4. Arhivirano iz originala 3. 5. 2010. g. Pristupljeno 23. 4. 2010. 
  14. ^ [url=http://unfccc.int/essential_background/[mrtva veza] glossary/items/3666.php "UNFCCC Glossary of Climate Change Acronyms"]. Accessed 24 October 2010
  15. ^ Klein, R.J.T. (2007). Executive summary. In (book chapter): Inter-relationships between adaptation and mitigation. In: Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (M.L. Parry et al. Eds.). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK, and New York, N.Y., U.S.A.. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Arhivirano iz originala 21. 4. 2010. g. Pristupljeno 6. 4. 2010. 
  16. ^ „The Paris Agreement”. unfccc.int. Pristupljeno 2020-11-24. 
  17. ^ Farber, Daniel A. (2007). „Adapting to Climate Change: Who Should Pay?”. Journal of Land Use & Environmental Law. 23: 1. ISSN 1556-5068. S2CID 153945185. doi:10.2139/ssrn.980361. Arhivirano iz originala 15. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 04. 2021. 
  18. ^ Campbell, Bruce M.; Hansen, James; Rioux, Janie; Stirling, Clare M.; Twomlow, Stephen; (Lini) Wollenberg, Eva (2018). „Urgent action to combat climate change and its impacts (SDG 13): transforming agriculture and food systems”. Current Opinion in Environmental Sustainability. 34: 13—20. Bibcode:2018COES...34...13C. S2CID 158757940. doi:10.1016/j.cosust.2018.06.005. 
  19. ^ „The Varsity: Quantifying the climate crisis: how changes could impact road maintenance”. 10. 11. 2019. 
  20. ^ „The Guardian: Benefits to farmers of global heating outweighed by losses, says report”. The Guardian. 4. 9. 2019. 
  21. ^ Ngwadla, X; El-Bakri, S. (2016). The Global Goal for Adaptation under the Paris Agreement: Putting ideas into action. (PDF) (Izveštaj). London, UK: Climate and Development Knowledge Network. str. 11—17. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 04. 2021. g. Pristupljeno 20. 04. 2021. 
  22. ^ Misra, Manoj (29. 2. 2016). „Smallholder agriculture and climate change adaptation in Bangladesh: questioning the technological optimism”. Climate and Development. 9 (4): 337—347. ISSN 1756-5529. S2CID 155759853. doi:10.1080/17565529.2016.1145101. 
  23. ^ Opperman, Jeffrey J.; Galloway, Gerald E.; Fargione, Joseph; Mount, Jeffrey F.; Richter, Brian D.; Secchi, Silvia (11. 12. 2009). „Sustainable Floodplains Through Large-Scale Reconnection to Rivers”. Science. 326 (5959): 1487—1488. Bibcode:2009Sci...326.1487O. ISSN 0036-8075. PMID 20007887. S2CID 206522092. doi:10.1126/science.1178256. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Adaptacija na klimatske promene na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адаптација_на_климатске_промене&oldid=27819968”