Ada (rečno ostrvo)
Ada ili rečno ostrvo je akumulativni fluvijalni oblik, koji nastaje u koritima ravničarskih i nizijskih reka. Ovakva ostrva su brojna na ravničarskim rekama, naročito u donjem toku Save i Dunava.
Postanak i tipovi rečna ostrva uredi
Reke u svom donjem delu toka imaju sasvim mali pad i veliku količinu transportovanog materijala, koji se usled smanjivanja brzine kretanja vode taloži u vidu podvodnog spruda. Taj sprud postepeno vremenom raste, prilikom svakog povodnja njegova visina se uvećava do trenutka kada se nakon povlačenja visoke vode podvodni sprud pojavi iznad površine reke u vidu ostrva od peska, šljunka i mulja.
Osnovni uzrok stvaranja ada je smanjena brzina kretanja vode u rečnom koritu. Uzroci smanjivanja brzine kretanja vode mogu biti različiti. Smanjenje brzine kretanja vode može biti uzrokovano pojavom stenovite prečage u rečnom koritu. Kao posledica uspora rečnog toka javiće se taloženje nanosnog materijala. Meandriranje reke takođe može uticati na smanjenje brzine kretanja vode a samim tim i na stvaranje ada. Ade mogu postati i na sastavcima velikih reka koje se spajaju pod veliki uglom. Spajanje reka pod velikim uglom izaziva uspor vode i taloženje transportovanog materijala. Tipski primer ada nastalih na poslednje naveden način jesu Veliko i Malo Ratno ostrvo na stavi Save i Dunava.
Stvaranje ada može biti relativno brzo, kao i njihovo nestajanje. Ada, uzvodno od ušća Kolubare u Savu, narasla je do dužine od 1 km i širine od 100 m za nepunih 18 godina. Ona nije predstavljana na topografskim kartama. Ada u Dunavu, kod Beograda, stvorena za vreme za vreme visokog vodostaja u proleće 1965. godine nestala je već sledeće godine. Bila je dugačka nekoliko stotina metara.
Brojni su primeri ada na rekama koje protiču kroz Republiku Srbiju. Najveća ada u Savi je Ada Ciganlija koja zahvata površinu od 310 ha. U koritu Dunava najveće ade su Čakljanac sa površinom od 350 ha slede je Forkontumac, Štefanec, Starčevo itd.
Ade su izdužene u pravcu oticanja reke. Male su relativne visine i obrasla su ritskom vegetacijom. Relativna visine ade Ciganlije iznosi 3 m. Ade utiču na morfologiju rečnih korita i izazivaju skretanje i račvanje rečnih tokova. [1]
Rečna ostrva se mogu podeliti na dve grupe:
- ostrva nastala akumulacijom nanosa (akumulativna) i
- ostrva nastala odvajanjem poloja (polojna).
Reference uredi
- ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.