Википедија

Adrast

Ukoliko ste tražili druge ličnosti iz grčke mitologije, pogledajte članak Adrast (mitologija).

Adrast (grč. Ἄδραστος) je u grčkoj mitologiji bio kralj Argosa.

Etimologija uredi

Njegovo ime ima značenje „onaj koji stoji na svom tlu“.[1]

Mitologija uredi

Bio je sin Talaja i Eurinome, Lisimahe ili Lisijanase. Sa Amfitejom je imao decu; Argiju, Dejpilu, Egijaleju, Egijaleja, Kijanipa i Hiponoja.[2] U vreme Adrastove vladavine, Argom, odnosno oblašću Argolide, vladalo je tri kralja, od kojih je jedan bio sam Adrast. Ovakvo stanje je nastalo kada je kralj Pret (Danajin stric) dao trećinu kraljevstva Melampodu jer je izlečio njegove kćerke, Pretide, od ludila. Melampod je podelio kraljevstvo sa svojim bratom Bijantom, tako da su njih dvojica vladala nad dve trećine, a ostatkom je vladao Alektor, koji je pripadao Pretovoj porodici. Kasnije, na presto su stupili njihovi naslednici; Ifid (Alektorov sin), Amfijaraj (Melampodov potomak) i Adrast, Bijantov unuk.[3] Tri porodice su najpre vladale složno, ali je vremenom došlo do sukoba. Tako je Amfijaraj ubio Adrastovog oca ili brata Pronakta, zbog čega je ovaj bio prinuđen da pobegne u Sikion kod svog dede Poliba. Polib nije imao dece, pa mu je ustupio presto. Međutim, kasnije se Adrast ipak vratio na Argos, izmirio sa Amfijarajem i čak mu dao ruku svoje sestre Erifile.[4]

Adrast je udao dve svoje kćerke za izgnanike; Argiju za Tebanca Polinika, a Dejpilu za Tideja iz Kalidonije. Zetovi su mu obećali da će povratiti svoje rodne zemlje i on je podigao svoju armiju protiv Tebe. Tako je započeo rat sedmorice protiv Tebe, koji je samo on preživeo zahvaljujući svom konju.[5] Njegovi budući zetovi su stigli u isto vreme, tokom noći u njegovu palatu. Oni su tada otpočeli međusobnu tuču, te probudili Adrasta, koji ih je razdvojio. Neki su govorili da ih je Adrast tada uporedio sa divljim zverima, ili zato što su se tukli poput životinja ili zato što su se tukli oko kreveta. Međutim, prema drugim autorima, Adrast je zapravo video dekoracije na njihovim štitovima; oslikane vepra i lava. Tada se prisetio proročanstva prema kome će se njegove kćerke udati baš za te životinje. Budući da je Adrast verovao u proročanstva, ovo je protivmačio tako da su njih dvojica upravo te zveri. Prema Statiju, Adrast je tada srećno uskliknuo kako su bogovi odista dobri, jer je ovo shvatio kao poklon od njih.[6] Prema Euripidu, Adrastu je zamereno što je kćerke dao dvojici nepoznatih stranaca, na šta ukazuju i Tezejeve reči koje mu je uputio nakon rata „sedmorice“. Međutim, makar Tidej nije mogao da bude potpuni stranac, jer je njegov stric Kapanej bio sin Adrastove sestre Astinome.[7] Izgnanici nisu pokazali nameru da provedu miran život u Argu. Umesto toga, pokazali su želju da se vrate u svoje domovine, ali je to moralo da se ostvari nasiljem, s obzirom na njihove statuse tamo. I Adrast je bio ambiciozan čovek, te podržao namere svojih zetova i odlučio da prvo pomogne Poliniku. Međutim, zanimljivo je da Adrast, koji je verovao u znamenja, za ovaj poduhvat nije konsultovao proročište.[8] Čak, Amfijaraj, koji je imao vidovnjačke moći i koji nije želeo da pođe u rat, upozorio je Adrasta da će se tragično završiti po sve učesnike, ali to Adrasta nije odvratilo. On je pozvao druge dve porodice u rat i one su se odazvale, dobrovoljno ili uz podmićivanje.[4]

Kada je sakupio vojsku, Adrast je prema Statijevim navodima, već bio na prelazu od sredovečnog čoveka do starca. U Nemeji, gde je vojska zastala kako bi uzela zalihe vode, uspostavio je prvi put nemejske igre, gde je uprkos svojim godinama pobedio u jahanju konja, što je zapravo bilo više zbog toga što je jahao božanskog konja Ariona,[9] koga je bio dobio od Herakla.[1] Igre su napravljene u čast malog princa Ofelta, koga je ujela otrovna zmija, jer ga je njegova dadilja Hipsipila ostavila kako bi vojnicima pokazala gde je izvor. Nakon tih igara, armija je otišla na Kiteron (planinu između Beotije i Atike) gde je Tidej bio poslat kao izaslanik u Tebu kako bi poručio Eteoklu da preda presto Poliniku, kako se i ranije dogovorio sa bratom. Dogovor je bio da se na prestolu smenjuju svake godine. Pošto ovo izaslanstvo nije urodilo plodom, napali su Tebu tako da po jedan komandant opseda po jednu od ukupno sedam kapija tog grada.[9] U ratu koji je usledio, svi su izginuli osim Adrasta. Preživeo je zato što se napokon dozvao pameti i pobegao ostavljajući logor, vojsku i svoje zetove. Iako je diskutabilno da li je u pitanju bila mudrost ili kukavičluk, sve je ionako bilo izgubljeno. Međutim, bez obzira što ga je božanski konj odneo iz te klanice, prema Euripidovim rečima, Adrast je nakon toga žalio zato što i sam nije izgubio život.[10]

Nakon rata koji se završio u korist Tebanaca, presto je ipak ostalo upražnjeno, jer je i kralj izgubio život, a i njegov brat, pa je Kreont postavljen za regenta i zaštitnika prestolonaslednika Laodamanta, Eteoklevog sina. Međutim, od prvog dana stupanja na dužnost, Kreont je sišao sa uma. Tako je izdao proklamaciju, protivnu svakog ljudskom i božanskom zakonu, da se tela poginulih (ne samo Argivaca, već i Tebanaca) sa polja kraj tebanskih zidina, ne smeju sahraniti. Međutim, Adrast nije mogao da reaguje, jer je ovaj rat uništio njegovu borbenu silu. Zato je otišao u Atinu i molio kralja Tezeja da posreduje.[11] Tezej je ukazao Adrastu na sve njegove greške i gde je tu njegova odgovornost, ali, prema Euripidu, Adrast mu je odgovorio da nije došao kako bi to slušao, već radi pomoći. U molbi su se pridružile i argivske žene, a podršku im je pružila i Tezejeva majka Etra.[12] Tezej je napao Tebu, pokorio je, kaznio Kreonta i dozvolio porodicama poginulih da uzmu tela. Međutim, Tebanci nisu priznavali da su ratovali protiv Tezeja, već da su dobrovoljno predali tela mrtvih da se sahrane. Prema jednoj priči, zahvaljujući svom govorničkom daru, Adrast je uspeo da nagovori Kreonta da ipak popusti u svojoj nameri.[4][13]

Nakon deset godina, Adrast je ponovo napao Tebu, ovaj put sa sinovima junaka koji su izginuli prošli put (koji su se zvali Epigoni). Ova vojska je bila manje brojna nego prethodna, ali su predznaci ovaj put bili povoljni. Prorok Tiresija je predskazao da će Epigoni uspeti u svojoj nameri tek kada Adrast umre. Kada je Adrastov sin Egijalej izgubio život u borbi, Adrast je umro od bola i tada je Teba bila osvojena. Postoji i priča prema kojoj je samovoljno skočio u vatru kako bi se proročanstvo ispunilo.[4]

Kult uredi

Adrast je poštovan u više grčkih gradova. U Argu je ispred Dionisovog hrama prikazivana njegova kuća. U Kolonu, blizu Atine je postojalo svetilište njemu posvećeno, a njegov kult je posvedočen i u Megari, gde je prema jednoj verziji priče i umro. Njegov grob je prikazivan na trgu u Sikionu.[4] U Sikionu su ga slavili zato što mu je deda Polib ustupio presto tog grada i opevali u tragedijama. Međutim, šeststo godina nakon Adrastove smrti, u vreme koje se vrednuje kao istorijsko, kada je Klisten došao na vlast, njegova pozicija je oslabila. Klisten nije voleo argivski uticaj i rešio je da ukine takmičenja pesnika koji su opevali tragičnu sudbinu junaka. Umesto toga, obnovio je pevanje u čast Dionisa. Takođe je želeo da izmesti junakov grob koji se nalazio na pijačnom trgu u njegovom gradu, ali se nije usuđivao da to učini bez potvrde autoriteta. Zato je zatražio savet delfskog proročišta. Međutim, prema Herodotu, nije dobio za njega zadovoljavajući odgovor. Pošto nije mogao na taj način da poništi uticaj Argivaca, Klisten je uveo kult Melanipa koji je umro braneći Tebu. Takođe, promenio je nazive plemena.[14]

Izvori uredi

  1. ^ a b Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Family
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Three kingdoms of Argos
  4. ^ a b v g d Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Arrival of the two exiles
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Not a complete unknown
  8. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Adrastus 1's fateful promise
  9. ^ a b Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; The Nemean games
  10. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; The SEVEN dead & Adrastus 1 survives
  11. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Creon 2 seizes power
  12. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Meaningless lecture & The Argive women intervene
  13. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Theseus attacks Thebes
  14. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adrastus1; Adrastus 1 fought against after death
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адраст&oldid=26805706”