Azovski pohod

Azovski pohod (rus. Азо́вские похо́ды) je bio ruski vojni pohod Petra Velikog protiv Turaka, sa željom da Rusija izađe na Azovsko i Crno more. Pohod je bio deo rusko-turskih ratova 1686-1700. godine. Nakon poraza u Krimskom pohodu ovaj put vojska je transportovana rekama, a ne dalekim stepama. Glavna meta je bila turska tvrđava Azov sa oko 7.000 vojnika.

Prvi pohod

Prvi pohod je počeo u jesen 1695. godine godine kada je ruski car Petar Veliki po reci Don poslao vojsku (31.000 vojnika i 170 topova) prema Azovskom moru. Sva oprema je otpremana po Donu iz grada Voronježa. Nakon dva neuspešna napada 5. i 25. septembra i opsade sa mora Rusi se povlače 1. oktobra. Drugi deo vojske (120.000 vojnika uglavnom konjanice) pod komandom Borisa Šeremetijeva uputio se prema donjem Dnjepru, gde su zauzeli dve tvrđave, ali nisu bili u stanju da zadrže osvojeno, tako je i taj deo povučen a donji deo Dnjepra je postao, prema sporazumu u Carigradu iz 1700. godine, demilitarizirana zona.

Drugi pohod

Krajem iste godine, 1695, počele su pripreme za drugi pohod. Do jeseni 1696. car Petar je snovao Azovsku flotu. Konjanica pod knezom Šeremetijevim (70.000 vojnika) je ponovo posslana u donji Dnjepr. Između 23—26. aprila krenula je vojska pod komandom Alekseja Šejna prema Azovu, a mornarica (29 brodova) pod Petrom Velikim 3. maja se uputila po rekama Don i Voronež. Dana 27. maja mornarica stiže pred Azov kojeg blokira sa mora. A dana 14. juna dolazi do borbe sa osmanskom mornaricom gde Turci pretrpljavaju poraz. Nakon opsade i bombardovanja sa mora, turska tvrđava Azov se predaje 19. jula.

Posledice

Nakon uspeha Rusi su videli značajnost mornarice u boju. Dana 20. oktobra 1696. godine ruska Duma osniva Rusku kraljevsku mornaricu, a prva mornarička baza se podiže 12. septembra 1698. Danas je ta baza ruski grad Taganrog, koji ima tu godišnjicu u grbu grada.

Literatura

Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.