Akademija

установа високог образовања, истраживања или хонорарног чланства
Atinska škola, Rafaelova freska (1509/1510) idealizovane Akademije.

Akademija (grč. Ἀκαδημία) ustanova je visokog obrazovanja, istraživanja ili honorarnog članstva.

Naziv[1] je nastao od Platonove filozofske škole „Akademije“, koja je osnovana na dva kilometra severozapadno od atinskog Akropolisa oko 387. p. n. e.[2] To mesto je predstavljalo svetilište grčke boginje mudrosti, Atine.

Platonova AkademijaUredi

O Platonovoj Akademiji je veoma malo poznato.

Sigurno je to da je Platon sa Akademijom hteo da osnuje jedno obrazovanje, koje je filozofsko, ali isto tako pažnju posvećuje pitanjima i problemima koji danas spadaju u delokrug prirodnih nauka i posebno matematike.

Osnivanje Akademije je Platonov odgovor na negativno iskustvo sa atinskom politikom. Platon nije postao političar, nego je izabrao jedan drugi put kojim bi lakše uticao na društvo, putem odgajanja i obrazovanja omladine. Nije mali broj njegovih učenika kasnije postalo politički aktivno.

Na prostoru tog velikog parka nalazila se jedna Gimnazija, jedna vrsta ondašnje sportske škole u kojoj su se mladići atinskog gornjeg staleža sastajali, zajedno trenirali i organizovali razna takmičenja. U toj Gimnaziji su se održavala predavanja i to u tri osnovna smera: Gramatika, Sport i Muzika.

Sokrat je redovno posećivao Gimnaziju i nije slučajno to što u skoro svim Platonovim dijalozima Sokrat diskutuje sa mladima i da se baš to odigrava u jednoj gimnaziji. Nakon njegovog prvog putovanja na Siciliju, predavao je prvo u gimnaziji u parku „Akademija“ (u to vreme Sicilija je bila Grčka pokrajina). Kasnije Platon kupuje jedan komad zemlje pored Akademije, gde je sagradio skroman stan za stanovanje i nekoliko prostorija za predavanje i tako osniva svoju sopstvenu školu, koja kasnije postaje vrlo poznata pod imenom Platonova Akademija.

NeoplatonizamUredi

Za vreme hrišćanske ere, na grčke filozofe se gledalo kao na pagane i protivnike hrišćanstva. Vizantijski car Justinijan je zatvorio Platonovu Akademiju 529. godine, što se često uzima kao kraj antike. Preostali članovi Akademije su potražili utočište u Sasanidskom carstvu kod kralja Hozroja I, prenoseći dragocene spise u njegovu prestonicu Ktesifon. Akademija u egzilu, kao važna neoplatonistička škola, je nastavila da postoji najmanje do 10. veka, doprinoseći očuvanju grčke nauke i filozofije u okviru islama.

ReferenceUredi

  1. ^ "akademija - academe". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  2. ^ „Plato: The Academy”. Internet Encyclopedia of Philosophy.