Википедија

Akvarijum Kragujevac

први јавни акваријум у Србији

Akvarijum Kragujevac, punog naziva Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda — akvarijum je prvi javni akvarijum u Srbiji. Organizaciona je celina pri  Institutu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Ima status naučno-istraživačkog, inovativnog, razvojnog i uslužnog centra iz oblasti primenjene hidroekologije.[1]

Akvarijum Kragujevac
Osnovano1. decembar 1999. god.; pre 24 godine (1999-12-01)
Ključni ljudidirektor
Lokacija
Kragujevac, Srbija
Koordinate44° 01′ 04″ S; 20° 54′ 22″ I / 44.0179136° S; 20.9062419° I / 44.0179136; 20.9062419
AdresaRadoja Domanovića 12
Veb-sajtАкваријум Крагујевац

Kragujevački akvarijum ima obrazovni značaj, kako u nastavi studenata biologije i ekologije, tako i za sve posetioce. Ovde je na jednom mestu prikazan veliki deo živog sveta kopnenih voda planete. On predstavlja i bazu za naučnoistraživački rad, pa se u njemu proučavaju različiti problemi sa aspekta toksikologije i ekofiziologije.[2] Osim toga otvoren je i za turističke posete i kao prirodna atrakcija uvršten je u turističku ponudu grada.[3]

Istorija uredi

Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda, odnosno Akvarijum Kragujevac otvoren je 1. decembra 1999. godine. Ideja o formiranju akvarijuma nastala je iz potrebe da se sve veći broj hidrobionata (organizama koji žive u vodi) mora aktivno štititi, gajiti i razmnožavati u strogo kontrolisanim veštačkim uslovima, a u Srbiji do tada nije bilo objekata za ex situ očuvanje akvatičnog biodiverziteta.[4]

Kapacitet i kolekcija uredi

Akvarijum Kragujevac zauzima površinu od oko 400 m2. Na ovom prostoru izloženo je više od 400 akvarijuma i akvaterarijuma čija ukupna zapremina iznosi preko 60.000 litara. Raspolaže bogatom kolekcijom sa više od 600 biljnih i životinjskih vrsta iz slatkovodnih ekosistema cele planete. Zastupljeni su slatkovodni organizmi Srbije i Balkanskog poluostrva, Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Australije. Od 2016. godine kolekcija Akvarijuma obogaćena je morskim organizmima.[4] Zastupljene su ribe naših potoka, reka i jezera, kao i egzotične tropske ribe i korali.[2] Osim riba, tu su i vodozemci, gmizavci i različite vrste beskičmenjaka.[5]

Akvarijum ima i posebnu postavku endemnih i ugroženih vrsta balkanskih jezera, Ohridskog, Prespanskog, Dojranskog i Skadarskog. Osim toga u Akvarijumu se gaji i crna umbra (Umbra krameri), riba koju je još Josif Pančić krajem pretprošlog veka našao u rezervatu Zasavica u Vojvodini, a danas se smatra ugroženom vrstom.[6] Najzanimljivije vrste u Akvarijumu svakako su pirane i veoma retka i ugrožena afrička dvodihalica koja predstavlja prelazni oblik između ribe i vodozemaca.[7]

Kolekcija se permanentno obogaćuje novim vrstama i izložbenim postavkama,[8] a u Akvarijumu se povremeno organizuju i edukativni programi posvećeni različitim temama posvećenim zaštiti životne sredine, biološkoj raznovrsnosti u vodi, i vodenim ekosistemima.[9]

Organizacija uredi

Akvarijuma Kragujevac čine četiri organizacione celine:

  • Kolekcija vodenih organizama je osnovna izložbena postavka i zauzima najveću površinu akvarijuma. Sastoji se od nekoliko podcelina koje su organizovane geografski, tako da obuhvataju faunu naše zemlje, Evrope i dalekih kontinenata, kao i posebnih podcelina koje ilustruju različite tipove zagađenja vodenih ekosistema,
  • Eksperimentalno mrestilište, koje se koristi za naučni i stručni rad,
  • Laboratorija za hidrobiološka istraživanja u oblasti monitoringa i zaštite voda i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda i
  • Centar za krioprezervaciju (proces zamrzavanja biološkog materijala da bi se sačuvao na duži vremenski period).[10]

Naučno-istraživački rad uredi

U akvarijumu radi nekoliko zaposlenih dok veliku pomoć pružaju studenti volonteri. Akvarijum se delimično izdržava i od mrestilišta u kojem se razmnožavaju, gaje i prodaju akvarijumske vrste, kao i retke i ugrožene vrste riba, kojima se kasnije vrši poribljavanje u prirodnoj sredini.[2] Naučno-istraživački tim Akvarijuma[11] učestvuje u brojnim projektima, istraživanjima i studijama,[12] a sami su nosioci nekoliko projekata koji se tiču zaštite i očuvanja živog sveta u vodama Srbije.[13] Sarađuju sa brojnim domaćim i stranim institucijama.[14]

Nekada su javni akvarijumi služili za prikazivanje životinjskog i biljnog sveta koji živi u vodama. Danas savremeni javni akvarijumi imaju i funkciju očuvanja biološke raznovrsnosti ugroženih vrsta u veštačkim uslovima, kao i prikazivanje ugroženih vrsta i uticaja klimatskih promena na biodiverzitet najširoj javnosti.[15] Prema rečima dr Vladice Simića živi svet u slatkim vodama ugroženiji je u odnosu na druge tipove ekosistema. Cilj Akvarijuma u kragujevcu je da se vrste riba i drugih vodenih organizama koje su u prirodi veoma ugrožene, čak i u opasnosti da nestanu, očuvaju i reprodukuju. Zate se jedinke ovakvih vrsta iz prirodnih staništa prebacuju u akvarijumske uslove, uslove zatočeništva ali sa namerom da se očuvaju i reprodukuju.[16]

Turistički potencijal uredi

Kragujevački Akvarijum uvršten je u turističku ponudu grada. Otvoren je za pojedinačne i grupne posete, kakve su školske ekskurzije.[2] Posetioci u Akvarijumu mogu videti živi svet kopnenih voda Balkanskog poluostrva, ali atraktivni živi svet tropskih i suptropskih područja Azije, Afrike, Južne Amerike i Australije.[5]

Prema podacima iz 2016. godine, Akvarijum je od otvaranja do tada posetilo više od 500.000 ljudi. Najveći broj posetilaca su učenici osnovnih i srednjih škola.[2]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - AKVARIJUM”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-24. 
  2. ^ a b v g d Pašin, Grozdana (25. 2. 2016). „Akvarijum u Kragujevcu, turistička atrakcija”. Udruženje turističkih novinara Vojvodine. Pristupljeno 25. 1. 2024. 
  3. ^ „Radno vreme Akvarijuma i cenovnik”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  4. ^ a b „Istorijat Akvarijuma”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-10. 
  5. ^ a b Dzenopoljac, Kristina. „Akvarijum”. GTO Kragujevac. Pristupljeno 2024-01-25. 
  6. ^ „Prvi i jedini javni akvarijum u Kragujevcu”. www.ikragujevac.com. 2018-10-08. Pristupljeno 2024-01-28. 
  7. ^ „Aquarium”. www.discoverserbia.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-14. 
  8. ^ RTK (2023-02-16). „Nova postavka u Akvarijumu PMF Kragujevac”. Pristupljeno 2024-01-25. 
  9. ^ „Vodene životinje sveta u akvarijumu u Kragujevcu”. Prvi Prvi na Skali (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-25. 
  10. ^ „Osnovne informacije”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  11. ^ „Naučno-stručni tim Centra”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  12. ^ „Studije i projekti aplikativnog karaktera”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  13. ^ „Naučno-istraživački projekti čiji je nosilac Akvarijum”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  14. ^ „Naučno-istraživački projekti sa učešćem Akvarijuma”. www.pmf.kg.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-25. 
  15. ^ „Nova postavka u Akvarijumu PMF Kragujevac”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti. Pristupljeno 2024-01-28. 
  16. ^ Minić, Marina (2018-10-08). „JEDINSTVENI JAVNI AKVARIJUM U KRAGUJEVCU”. Glas Šumadije. Pristupljeno 2024-01-28. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акваријум_Крагујевац&oldid=27388549”