Aladin
Aladin (arap. علاء الدين) je srednjoistočne narodna priča. Jedna je od priča iz zbirke „Hiljadu i jedna noć” i takođe je jedna od najpoznatijih, iako ga je zapravo u tu zbirku dodao Francuz Antona Galand u 18. vijeku.[2]
Rezime radnje uredi
Aladin je siromašni mladi nespretnjaković koji živi u „jednom od gradova Kine”. On je regrutovan od strane jednog čarobnjaka iz Magreba, koji se smatra bratom njegovog pokojnog oca, Mustafe krojača, ubjeđujući Aladina i njegovu majku u svoju dobro volju pretvarajući se da će zaposliti Aladina kod bogatog trgovca. Pravi čarobnjakov motiv je da ubjedi Aladina da mu donese čarobnu uljanu lampu iz čarobne pećine pune zamki. Nakon što ga čarobnjak pokuša prevariti, Aladin ostaje zarobljen u pećini. Na sreću, Aladin još uvijek nosi čarobni prsten koji mu je čarobnjak dao. Protrljavši ruke u očaju, slučajno protrlja prsten i zatim se javlja džin (natpridono biće) koji ga oslobađa iz pećine i on se vraća majci, noseći lampu sa sobom. Kada je njegova majka pokušala da očisti lampu, kako bi je mogli prodati za hranu, javlja se daleko moćniji džin od onoga u prstenu koji je obavezan da uradi sve što mu zatraži osoba koja drži lampu.
Uz pomoć džina iz lampe, Aladin postaje bogat i moćan i ženi se princezom Badrulbadur, sultanovom ćerkom (nakon propasti njenog braka sa vezirovim sinom). Džin sagrađuje Aladinu i njegovoj ženi palatu, veličanstveniju od sultanove.
Čarobnja saznaje za Aladinovu dobru sreću, i vraća se; stavlja ruke na lampu varajući Aladinovu ženu (koja je nesvjesna lampine važnosti) nudeći joj u zamjenu „novu lampu za staru”. Naređuje džinu da prenese cijelu palatu, zajedno sa svim sadržajem u njoj, njegovom domu u Magrebu. Na sreću, Aladin još uvijek nosi čarobni prsten i ima mogućnost da prizove slabijeg džina. Džin iz prstena nije u mogućnosti da direktno poništi bilo koju magiju koju je počinio džin iz lampe, ali može da prenese Aladina u Magreb gdje, uz pomoć lukvavstva njegove žene vraća lampu i ubija čarobnjaka, vraćajući palatu na prvobitno mjesto.
Čarobnjakov moćniji i zlokobniji brat, namjeravajući da uništi Aladina zbog ubistva brata, maskira se u stariju ženu poznatu po svojim iscjeliteljskim moćima. Badrulbadur pada na tu masku i naređuje „ženi” da ostane u njenoj palati u slučaju izbijanja bolesti. Aladina džin upozorava na pretnju i on ubija uljeza. Nakon toga, svi žive srećno do kraja života, a Aladin nasljeđuje tastov prijesto.
Postavka uredi
Početne rečenice priče, kako u Galandovoj tako i u Bertonovoj verziji, postavljaju je u „jedan od gradova Kine“.[3] S druge strane, u ostatku priče praktično nema ničega što nije u skladu sa bliskoistočnim okruženjem. Na primer, vladar se pominje kao „sultan“, a ne kao „car“, kao u nekim prepričavanjima, a ljudi u priči su muslimani i njihov razgovor je ispunjen muslimanskim floskulama. Jevrejski trgovac kupuje Aladinovu robu, ali se ne pominju budisti, daoisti ili konfučijanci.
Zbog svega ovoga, spekulacije o „pravom“ kineskom okruženju zavise od znanja o Kini koje pripovedač narodne priče (za razliku od geografskog stručnjaka) možda ne poseduje.[4] U ranoj arapskoj upotrebi, poznato je da je Kina korišćena u apstraktnom smislu za označavanje egzotične, daleke zemlje.[5][6]
Motivi i varijante uredi
Tip priče uredi
Priča o Aladinu je klasifikovana u indeksu Arne–Tompson–Uter kao priča tipa ATU 561, „Aladin“, prema liku. U Indeksu, priča o Aladinu se nalazi pored dva slična tipa priča: ATU 560, Čarobni prsten, i ATU 562, Duh u plavoj svetlosti.[7] Sve priče govore o nesrećnom i osiromašenom dečaku ili vojniku, koji pronađe magični predmet (prsten, lampu, kresivo) koji ispunjava njegove želje. U ovoj vrsti priče, magični predmet je ukraden, ali na kraju vraćen zahvaljujući upotrebi drugog magičnog predmeta.[8]
Distribucija uredi
Od svog pojavljivanja u Hiljadu i jednoj noći, priča se integrisala u usmenu tradiciju. Naučnici Ton Deker i Teo Meder pronašli su varijante širom Evrope i Bliskog istoka.[9]
Potvrđena je indijska varijanta, pod nazivom Čarobna lampa i prikupljena među narodom Santala.[10][11]
Zanimljivosti uredi
Premda se u priči navodi Kina kao zemlja u kojoj se radnja odvija, jasno je da je autor namjerno odabrao ovu daleku i Arapima potpuno nepoznatu istočnoazijsku zemlju radi dodavanja egzotičnih nijansi samoj naraciji. U priči, svi likovi imaju arapska imena, "kineski" vladar je tipični arapski sultan, način života i geografija perfektno oslikavaju Bliski istok tog vremena i nimalo ne podsjećaju na Kinu. Svi kulturni elementi u naraciji su arapski, često se može čuti kako se likovi zaklinju Alahom, a i džini predstavljaju motiv iz arapske mitologije. Prema tome, izgleda da narator maltene nije o Kini znao ništa, jedino je znao da je to daleka i kulturno potpuno različita zemlja od tadašnjeg arapskog svijeta, pa ju je uzeo kao središte naracije kako bi unio više egzotike.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Aladdin at Project Gutenberg
- ^ Payne, John. Alaeddin and the Enchanted Lamp and Other Stories, (London 1901) gives details of Galland's encounter with 'Hanna' in 1709 and of the discovery in the Bibliothèque Nationale, Paris of two Arabic manuscripts containing Aladdin and two more of the 'interpolated' tales. Text of "Alaeddin and the enchanted lamp"
- ^ Plotz 2001, str. 148–149
- ^ Honour (1973) - Section I "The Imaginary Continent"
- ^ Arafat A. Razzaque (10. 8. 2017). „Who was the "real" Aladdin? From Chinese to Arab in 300 Years”. Ajam Media Collective.
- ^ Olivia B. Waxman (2019-05-23). „Was Aladdin Based on a Real Person? Here's Why Scholars Are Starting to Think So”. Time. Pristupljeno 2020-07-07.
- ^ Ranke, Kurt (1966). Folktales of Germany. Routledge & K. Paul. str. 214. ISBN 978-81-304-0032-7.
- ^ Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. str. 70-73. ISBN 0-520-03537-2.
- ^ Deker, Ton; Meder, Theo. "Aladdin en de wonderlamp". In: Van Aladdin tot Zwaan kleef aan. Lexicon van sprookjes: ontstaan, ontwikkeling, variaties. 1ste druk. Ton Dekker & Jurjen van der Kooi & Theo Meder. Kritak: Sun. 1997. p. 40.
- ^ Campbell, A., of the Santal mission. Santal Folk-Tales. Pokhuria, India : Santal Mission Press. 1891. pp. 1-5.
- ^ Brown, W. Norman (1919). „The Pañcatantra in Modern Indian Folklore”. Journal of the American Oriental Society. 39: 1—54. JSTOR 592712. doi:10.2307/592712.
Literatura uredi
- Allen, Roger (2005). The Arabic Literary Heritage: The Development of Its Genres and Criticism. Cambridge University Press. ISBN 9780521485258.
- Burton, Sir Richard (2009). Aladdin and the Magic Lamp. Digireads.com Publishing. ISBN 978-1-4209-3193-8.
- Dobie, Madeleine (2008). „Translation in the contact zone: Antoine Galland's Mille et une nuits: contes arabes”. Ur.: Makdisi, S.; Nussbaum, F. The Arabian Nights in Historical Context. Oxford University Press. ISBN 9780199554157.
- El-Shamy, Hasan (2004). „The Oral Connections of the Arabian Nights”. The Arabian Nights Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781576072042.
- Honour, Hugh (1973). Chinoiserie: The Vision of Cathay. Ican. ISBN 978-0064300391.
- Horta, Paulo Lemos (2018). „Introduction”. Aladdin: A New Translation. Prevod: Seale Y. Liveright Publishing. str. 8—10. ISBN 9781631495175. Pristupljeno 23. 5. 2019.
- Irwin, Robert (2004). Arabian Nights, The: A Companion. Tauris Parke Paperbacks. ISBN 1-86064-983-1.
- Littman (1986). „Alf Layla wa Layla”. Encyclopedia of Islam (2nd izd.). Brill.
- Mahdi, Muhsin (1994). The Thousand and One Nights Part 3. Brill. ISBN 90-04-10106-3.
- Moon, Krystyn (2005). Yellowface. Rutgers University Press. str. 23. ISBN 0-8135-3507-7.
- Payne, John (1901). Aladdin and the Enchanted Lamp and Other Stories. London.
- Plotz, Judith Ann (2001). Romanticism and the vocation of childhood. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-22735-3.
- Razzaque, Arafat A. (10. 8. 2017). „Who wrote Aladdin?”. Ajam Media Collective. Pristupljeno 25. 2. 2019.
- Witchard, Anne Veronica (2017). Thomas Burke's Dark Chinoiserie. Routledge. ISBN 9780754658641.
- Gaál, E. (1973). „Aladdin and the Wonderful Lamp”. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 27 (3): 291—300. JSTOR 23657287.
- Gogiashvili, Elene (2018). „The Tale of Aladdin in Georgian Oral Tradition”. Folklore. 129 (2): 148—160. S2CID 165697492. doi:10.1080/0015587X.2017.1397392.
- Haddawy, Husain (2008). The Arabian Nights. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393331660.
- Huet, G. (1918). „Les Origines du Conte de Aladdin et la Lampe Merveilleuse”. Revue de l'Histoire des Religions. 77: 1—50. JSTOR 23663317.
- Larzul, Sylvette (2004). „Further Considerations on Galland's "Mille et une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna”. Marvels & Tales. 18 (2): 258—271. JSTOR 41388712. S2CID 162289753. doi:10.1353/mat.2004.0043.
- Marzolph, Ulrich (2019). „Aladdin Almighty: Middle Eastern Magic in the Service of Western Consumer Culture”. Journal of American Folklore. 132 (525): 275—290. JSTOR 10.5406/jamerfolk.132.525.0275. S2CID 199268544. doi:10.5406/jamerfolk.132.525.0275..
- Nun, Katalin; Stewart, Dr Jon (2014). Kierkegaard's Literary Figures and Motifs: Agamemnon to Guadalquivir (na jeziku: engleski). 16, Tome I. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 9781472441362.
- Bottigheimer, Ruth B. (2014). „East Meets West: Hannā Diyāb and The Thousand and One Nights”. Marvels & Tales. Wayne State University Press. 28 (2): 302-324. ISSN 1536-1802. S2CID 161347721. doi:10.13110/marvelstales.28.2.0302.
- Bottigheimer, Ruth B. (2014). „The Case of 'The Ebony Horse': Hanna Diyab's Creation of a Third Tradition”. Gramarye. University of Chichester. 6: 6-16.
- Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Flying Carpets in the Arabian Nights: Disney, Dyâb ... and d'Aulnoy?”. Gramarye. University of Chichester (13): 18-34.
- Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Hanna Dyâb's Witch and the Great Witch Shift”. Cultures of Witchcraft in Europe from the Middle Ages to the Present. str. 53—77. ISBN 978-3-319-63783-9. doi:10.1007/978-3-319-63784-6_3.
- Bottigheimer, Ruth B. (2019). „Reading for Fun in Eighteenth-Century Aleppo. The Hanna Dyâb Tales of Galland's Mille et Une Nuits.”. Book History 22. 22: 133-160. S2CID 208620138. doi:10.1353/bh.2019.0004.
- b. Bottigheimer, Ruth (2021). „Hannā Diyāb's "A Sultan of Samarcand", an Eleventh-Century Old Georgian St. George Legend, and the Construction of an Early Modern Fairy Tale”. Ethnographica et Folkloristica Carpathica (23): 7—22. S2CID 247077248. doi:10.47516/ethnographica/23/2021/10059. hdl:2437/322519.
- Chraibi, Aboubakr (2004). „Galland's "Ali Baba" and Other Arabic Versions”. Marvels & Tales. 18 (2): 159—169. S2CID 162396135. doi:10.1353/mat.2004.0027.
- Horta, Paulo Lemos (februar 2019). Marvellous Thieves: Secret Authors of the Arabian Nights. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 9780674986596.
- Kallas, Elie (2015). „Aventures de Hanna Diyab avec Paul Lucas et Antoine Galland (1707–1710)”. Romano-Arabica (15): 255—267.
- Larzul, Sylvette (2004). „Further Considerations on Galland's "Mille et une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna”. Marvels & Tales. 18 (2): 258—271. JSTOR 41388712. S2CID 162289753. doi:10.1353/mat.2004.0043..
- Lerner, Amir (2018). „"The Story of the Vizier and His Son" from The Hundred and One Nights: Parallels in Midrashic Literature and Backgrounds in Early Arabic Sources”. Narrative Culture. 5 (2): 211. S2CID 165363576. doi:10.13110/narrcult.5.2.0211.
- Marzolph, Ulrich (2012). „Les Contes de Ḥannā Diyāb”. Ur.: Bouffard, Élodie; Joyard, Anne-Alexandra. Les mille et une nuits. Institut du Monde Arabe. str. 87—91.
- Marzolph, Ulrich (2018). „Ḥannā Diyāb's Unpublished Tales: The Storyteller as an Artist in His Own Right”. Ur.: Bauden, Frédéric; Waller, Richard. Antoine Galland (1646–1715) et son Journal: Actes du colloque international organisé à l'Université de Liège (16–18 janvier 2015) à l'occasion du tricentenaire de sa mor (na jeziku: francuski). Peeters. str. 75—92. ISBN 9789042940949.
- Ulrich Marzolph (2018). „The Man Who Made the Nights Immortal: The Tales of the Syrian Maronite Storyteller Ḥannā Diyāb”. Marvels & Tales. 32: 114. S2CID 165578788. doi:10.13110/marvelstales.32.1.0114.
Spoljašnje veze uredi
- The Arabian Nights by Andrew Lang na projektu Gutenberg
- Aladdin, or, The wonderful lamp, by Adam Gottlob Oehlenschläger, William Blackwood & Sons, 1863
- "Alaeddin and the Enchanted Lamp", in John Payne, Oriental Tales vol. 13
- Alaeddin, by Sir Richard Francis Burton. (in HTML and annotated)
- The Thousand Nights and a Night in several classic translations, with additional material, including Payne's introduction [1] and quotes from Galland's diary.