Aleksandar Mašin

Aleksandar J. Mašin (češ. Aleksandár Mašín; Beograd, 24. maj 1857. — Beograd, 18. april 1910) bio je pukovnik Generalštaba Vojske Kraljevine Srbije. Jedan je od organizatora Majskog prevrata 1903. godine kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović. U vladi Jovana Avakumovića bio je ministar građevina.

Aleksandar Mašin
AlejandroMasin.jpg
Aleksandar Mašin
Datum rođenja(1857-05-24)24. maj 1857.
Mesto rođenjaBeograd
Kneževina Srbija
Datum smrti18. april 1910.(1910-04-18) (52 god.)
Mesto smrtiBeograd
Kraljevina Srbija
VojskaVojska Kneževine Srbije
Vojska Kraljevine Srbije
Godine službe18711900.
19031906.
Činpukovnik
Bitke/ratoviPrvi srpsko-turski rat
Drugi srpsko-turski rat
Srpsko-bugarski rat
OdlikovanjaOrden Karađorđeve Zvezde sa mačevima
Orden Belog orla
Orden Takovskog krsta
Orden Miloša Velikog

BiografijaUredi

Rođen je 24. maja 1857. u Beogradu od oca Jovana dvorskog lekara kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića i majke Barbore. Nakon završetka šest razreda gimnazije u Beogradu, stupio je 1871. godine u Artiljerijsku školu, koju je završio 1876. godine, kada je proizveden u čin pešadijskog potporučnika. Završio je Višu školu Vojne akademije, dvogodišnju oficirsku školu u Beču i đeneralštabnu pripremu, te postao đeneralštabni kapetan prve klase 1885. godine. U čin potpukovnika unapređen je 1893. godine, a čin pukovnika je dobio 1898. godine.

Penzionisan je 1900. godine, reaktiviran 29. maja 1903, kada se uključio u Majski prevrat kao najstariji oficir. Bio je dever kraljice Drage Obrenović koja je pre udaje za kralja Aleksandra, bila udata njegovog brata Svetozara. Smatrao je da je njegova bivša snaja možda ubila njegovog brata i iz tih razloga priključio se zaverenicima predvođenih Dragutinom Dimitrijevićem Apisom. Ponovo je penzionisan 29. maja 1906, i to na zahtev vlade Velike Britanije.

Važnije dužnostiUredi

Tokom Prvog srpsko-turskog rata radio je u štabu Dobrovoljačkog korpusa na Drini. Komandant pešadijskog bataljona bio je u Drugom srpsko-turskom ratu i Srpsko-bugarskom ratu. Takođe je bio komandant pešadijskog puka, profesor Vojne akademije, načelnik štaba divizije, vojni izaslanik u Beču (1897—1898), poslanik na dvoru crnogorskog kneza (1897—1898), izaslanik Srbije na Haškoj konferenciji (1899), ministar građevina (1903), komandant Dunavske divizijske oblasti (1904) i vršilac dužnosti načelnika Glavnog generalštaba (1905—1906).

Odlikovan je Ordenom takovskog krsta trećeg stepena, Ordenom belog orla trećeg stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, Ordenom Miloša Velikog četvrtog stepena, Zlatnom medaljom za hrabrost, Srebrnom medaljom za hrabrost, spomenicama ratova 1876, 1877—1878. i 1885. godine i Medaljom kralja Petra Prvog.[1] Kao vojni pisac i prevodilac objavljivao je zapažene članke i prevode, najviše u časopisu „Ratnik“.

Preminuo je u Beogradu, posle "teške bolesti", 5/18. aprila[2] 1910. godine. Sahranjen je na Novom groblju.[3]

PorodicaUredi

RoditeljiUredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Jovan Mašin 1820. 24. decembar 1884.
Barbora Všeteček

ReferenceUredi

  1. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 566. 
  2. ^ † Aleksandar Mašin, Politika, 6. april 1910, str. 2[mrtva veza]. digitalna.nb.rs (pristup. 13.5.2019)
  3. ^ Mašin J. Aleksandar (voa.mod.gov.rs)

LiteraturaUredi

  • Ivetić, Velimir (2000). Načelnici generalštaba 1876—2000. Beograd: Novinsko-informativni centar VOJSKA. 

Spoljašnje vezeUredi


Prethodnik:
general
Radomir Putnik

Vršilac dužnosti načelnika Glavnog generalštaba
19051906.
Naslednik:
v. d.
generalštabni pukovnik
Petar Bojović