Aleksandar Mladenović

српски лингвиста, редовни члан Српске академије наука и уметности и стални члан сарадник Матице српске

Aleksandar Mladenović (Bitolj, 25. avgust 1930Beograd, 6. april 2010) bio je srpski lingvista, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i stalni član saradnik Matice srpske.

Aleksandar Mladenović
Lični podaci
Datum rođenja(1930-08-25)25. avgust 1930.
Mesto rođenjaBitolj, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti6. april 2010.(2010-04-06) (79 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Biografija uredi

Rođen je 25. avgusta 1930. godine u Bitolju, u srpskoj porodici. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1949. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Grupi za srpski jezik i književnost. Kao student u dva maha je dobio nagradu Rektorata Beogradskog univerziteta. Karijeru je započeo kao asistent za istoriju srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je doktorirao 1963. godine sa temom „O narodnom jeziku Jovana Rajića“. Zatim je izabran za docenta (1963), potom za vanrednog profesora (1968) i najzad za redovnog profesora (1973). Deset godina je bio šef Katedre za srpski jezik. Godine 1995. odlazi u penziju.

Od 1978. godine do smrti bio je načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.

Bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za dijalektologiju Srpske akademije nauka i umetnosti

Naučni rad uredi

Veliki broj radova posvetio je proučavanju istorije srpskog književnog i narodnog jezika druge polovine XVIII i prve polovine XIX veka.[1] Proučavao je i srpskoslovensku epohu srpskog narodnog i književnog jezika.

Pripada grupi njegošologa koja se posebno zanima za razna filološka i druga pitanja u vezi sa Njegoševim delom. Iz te oblasti je objavio niz radova i dve knjige. Poslednje njegovo izdanje Gorskog vijenca (2001) jedno je od najpotpunijih u pogledu komentara i objašnjenja stihova, sa dosta iscrpnim rečnikom manje poznatih reči u ovom delu.

Dve najpotpunije bibliografije njegovih objavljenih radova nalaze se u Godišnjaku Srpske akademije nauka i umetnosti 104 (1998) 497-524 i 110 (2004) 305-340.

Godine 1979. kao načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije učestvuje u pokretanju naučnog časopisa Arheografski prilozi čiji je urednik od početka. Časopis izlazi i danas. Aleksandar Mladenović je glavni i odgovorni urednik Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad) i Srpskog dijalektološkog zbornika (Beograd), a član je Uredništva Južnoslovenskog filologa (Beograd) - najeminentnijih lingvističkih glasila u Srbiji.

Mladenović je po pozivu držao predavanja na nizu univerziteta: u Sarajevu, Skoplju, Krakovu, Varšavi, Sofiji i Lenjingradu (danas Sankt Peterburg). Učestvovao je s referatima na međunarodnim slavističkim kongresima: u Pragu (1968), Varšavi (1973), Zagrebu (1978), Kijevu (1983) i Sofiji (1988), kao i na mnogim domaćim i inostranim naučnim konferencijama i skupovima.

Priznanja uredi

Za svoj nastavni i naučni rad A. Mladenović je dobio niz priznanja:

-stalni član-saradnik Matice srpske u Novom Sadu,
- dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada za nauku (1969),
- dobitnik je 13-julske nagrade Republike Crne Gore „za naučno stvaralaštvo iz filologije i lingvistike“ (1990),
- Skupština Univerziteta u Novom Sadu dodelila mu je Povelju sa srebrnom plaketom „za izuzetan doprinos i ostvarene rezultate u radu i razvoju Univerziteta u Novom Sadu“ (1990),
- novembra 1990. godine Naučni savet Univerziteta u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg) dodelio mu je naučni stepen počasnog doktora nauka ovog Univerziteta za njegove „značajne zasluge u razvitku opšte i slovenske nauke o jeziku“,
- povodom 60-godišnjice života (1990) posvećena mu je 33. knjiga Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku u kojoj je objavljen veliki broj naučnih priloga domaćih i stranih autora,
- oktobra 1997. godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a oktobra 2003. izabran je za redovnog člana
- decembra 2001. Akademski savet Sofijskog univerziteta dodelio mu je naučni stepen počasnog doktora nauka, a takođe i počasnu medalju sa plavom lentom ovog Univerziteta,
- počev od 1972. godine bio je stalni član Međunarodne komisije za slovenske književne jezike pri Međunarodnom komitetu slavista.

Reference uredi

  1. ^ Mladenović, Aleksandar. Povelje i pisma despota Stefana : tekst, komentari, snimci. Beograd : Čigoja štampa, 2007. str. 501—502. ISBN 978-86-7558-524-4. 

Izvor uredi