Aleksandra Pavlovna

Aleksandra Pavlovna
Aleksandra Pavlovna
	Portret iz 1796. godine
Lični podaci
Puno ime	Aleksandra Pavlovna
Datum rođenja	9. avgust 1783.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	16. mart 1801. (17 god.)
Mesto smrti	Ugarska
Porodica
Supružnik	nadvojvoda Jozef
Roditelji	Pavle I; Marija Fjodorovna
Dinastija	Romanov

Aleksandra Pavlovna (rus. Александра Павловна, rođena 9. avgusta 1783. u Sankt Peterburgu, umrla 16. marta 1801) bila je ruska princeza, ćerka cara Pavla I i vojvotkinja po udaji sa nadvojvodom Jozefom.

Biografija uredi

Aleksandra Pavlovna rođena je u Sankt Peterburgu kao treće dete i najstarija ćerka cara Pavla I i njegove druge supruge marije Fjodorovne iz Virtemberga (Sofija Dorotea devojačko ime). Njena baba Katarinu II je bila veoma razočarana što se nije rodilo muško i napisala:"Treće dete rođeno je devojčica je, dobila je ime Alekandra u čast njenog starijeg brata. Da kažem istinu, beskrajno više volim dečake nego devojčice."^[1]}} Postepeno je carica počela da ima bolje odnose prema unuci. Dana 12. marta 1787. ona joj je pisala: "Aleksandra Pavlovna, zadovoljna sam što si pametna, ne plačeš i uvek je smešna; ti si pametna i zadovoljna sam s tim. Hvala ti što me voliš, volim te." Aleksandra je zbog toga bila veoma vezana za baku. Kao i ostale ruske princeze dobila je izvrsno obrazovanje, učeći francuski i nemački, kao i muziku i crtanje. Bila je vrlo bliska sa sestrom Elenom pa su se i slikale zajedno.^[2] Godine 1787. njena majka je sa ponosom pisala o svojoj četvorogodišnjoj ćerki. Aleksandra je fascinirala crtanjem ali i pevanjem, i generalno se dobro snašla u umetnosti.^[2]

Godine 1792. stigla je vest o ubistvu kralja Gustava III iz Švedske i pristupanje prestolu njegovog 14-godišnjeg sina Gustava IV. Želja pokojnog švedskog monarha je bila bliskost sa ruskom carskom porodicom, i da napravi venčanje svog jedinog sina sa nekom od unuka ruske carice. Ideju o ovom savezu podržao je i švedski regent, stric novog kralja Čarls. U oktobru 1793. godine, prilikom sklapanja braka Aleksandra Pavloviča sa princezom Luizom Badenom, stigao je u Sankt Peterburg Grof Stenbok sa čestitkama švedskog suda i započeo zvanične razgovore o braku. Aleksandra je počela da uči švedski jezik, kao i da se priprema da razmišlja o svom budućem mužu.^[1] Međutim dve strane nisu uspele da postignu sporazum pa je ova ideja otpala.

Brak uredi

1799. godine, tri godine nakon što pokušaj sa kraljem Švedske nije uspeo, počeo je drugi bračni projekat za Aleksandru. Ranije u 1798, vojvode Ferdinand August i Aleksandar Frederik iz Virtemberga stigli su u Sankt Peterburg da bi služili ruskoj vojsci carice Marije Fjodorovne. Oni su izrazili interesovanje Austrije da se pridruže Rusiji u koaliciji protiv podizanja vlasti Francuske republike i Napoleona. Tada je odlučeno da se organizuje brak između Aleksandre i nadvojvode Josifa, guvernera Mađarske i mlađeg brata Franca II. Josif je lično došao u Rusiju da vidi njegovu nevestu i sastanak između njih je bio uspešan. Kasnije je potpisan ugovor o sklapanju braka u kojem bi se Aleksandri dozvolilo zadržavanje pravoslavne vere.

Venčanje je održano 30. oktobra 1799. godine u Gačinskoj palati u Sankt Peterburgu, nedelju dana nakon venčanja njene sestre Elena. 21. novembra par je otišao u Austriju. Grofica Varvara Golovina zapamtila je da je Aleksandra bila tužna što napušta Rusiju. U Beču je Alekandra dobila hladan prijem. Kada je predstavljena kralju Francu II, podsetila ga je na njegovu prvu suprugu Elisabetu iz Virtemburga. To je uzrokovalo ljubomoru carice Marije Terezije, druge supruge Franca II, koja je zavidila lepoti Alekandre i njenom lepom nakitu. Carica je naredila da vojvotkinja mora da ukloni svoj nakit i da ne može da ga nosi. Odgovarajući na te provokacije, Aleksandra je ukrašavala svoju kosu cvećem, što je dovelo do toga da dobije i ovacije prilikom njenog izlaska u javnost, što je još više razbesnelo Mariju Terezu. Jozef nije mogao zaštititi ženu od ovih napada. Štaviše, njena pravoslavna vera izazvala je neprijateljstvo rimokatoličkog austrijskog suda, koji ju je pozvao da se prekrsti.

Porođaj i smrt uredi

Uskoro je Aleksandra očekivala svoje prvo dete. Trudnoća je bila teška. Doktorka, po naređenju carice Marije Tereze, bila je "veštija u intrigama nego u medicini, a uz to i grubim manirima". Pored toga, kuvar je pripremio jela koja nije mogla da jede. Porođaj, koji je trajao nekoliko sati, je namučio Aleksandru. Rodila je ćerku koja je umrla samo sat vremena kasnije, i imenovana je po svojoj majci. Osmog dana nakon rođenja, Aleksandri je dozvoljeno da ustane, ali je uveče dobila groznicu, koja je konačno prouzrokovala njenu ranu smrt 16. marta 1801. godine u njenoj 17. godini. Njena smrt se dogodila iste sedmice kad i ubistvo njenog oca, što je bio strašan udarac za porodicu Romanov.

Porodično stablo uredi

16. Frederik IV od Danske

8. Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa

17. Hidvig Sofija od Švedske

4. Petar III

18. Petar I

19. Katarina I

20. Džon Luis I

5. Katarina II

11. Johana Elizabeta od Holštajn-Gotorpa

23. Albertina Frederika

1. Aleksandra Pavlovna

24. Frederik Čarls

12. Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga

25. Eleonora Džulian

6. Fridrih II Eugen

26. Anselm Franc

13. Marija Augusta od Turna i Taksisa

27. Marija Ludovika

3. Marija Fjodorovna

28. Filip Vilijam

14. Frederik Vilhem

29. Džoana Šarlot

7. Frederika Doroteja

30. Fridrih Vilhelm I

15. Sofija Doroteja Pruska

31. Sofija Doroteja Hanoverska

Reference uredi

^ ^a ^b Danilova 2001, str. 37–138
^ ^a ^b (jezik: engleski) Evgeny Karnovich: Alexandra Pavlovna in: Remarkable and enigmatic personalities of the 17th and 19th centuries, ed. A.S. Suvorin (1884). str. 305.–376 - 520 p.

Literatura uredi

Danilova, Albina (2001). Five Princesses. Daughters of Emperor Paul I. Izografus, Eksmo-Press. str. 37—138. ISBN 978-5-87113-107-7.
Grey, Ian (2016). The Romanovs. New Word City. ISBN 978-1-61230-954-5.

Spoljašnje veze uredi

[Danilova-1] Danilova 2001, str. 37–138

[Karnovich-2] (jezik: engleski) Evgeny Karnovich: Alexandra Pavlovna in: Remarkable and enigmatic personalities of the 17th and 19th centuries, ed. A.S. Suvorin (1884). str. 305.–376 - 520 p.

[1]

[2]