Википедија

Aleksije IV Veliki Komnin

Aleksije IV Veliki Komnin je bio trapezuntski car od 5. marta 1416. do oktobra 1429. iz dinastije Velikih Komnina.[1]Bio je sin cara Manojla III Velikog Komnina od Trapezunta i Gulhan-Evdokije Bagration od Gruzije.

Aleksije IV
Lični podaci
Datum rođenja(1382-01-19)19. januar 1382.
Mesto rođenjaTrapezunt,
Datum smrti1429.(1429-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (46/47 god.)
Porodica
SupružnikTeodora Kantakuzin
PotomstvoJovan IV Veliki Komnin, Marija Velika Komnina Paleologina, Aleksandar Komnin, David Veliki Komnin
RoditeljiManojlo III Veliki Komnin
Gulhan-Evdokija od Gruzije
DinastijaVeliki Komnini
Trapezuntski car
Period1416 — 1429.
PrethodnikManojlo III Veliki Komnin
NaslednikJovan IV Veliki Komnin

Njegova ćerka Marija Velika Komnina Paleologina bila je udata za vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa koji je vladao u periodu 1425–1448.

Vladavina uredi

Car Manojlo III je svog sina Aleksija IV proglasio za savladara i dodelio mu titulu despota 1395. godine. Ipak, njih dvojica su se posvađali jer je Aleksije bio nestrpljiv da preuzme vrhovnu vlast; Vilijam Miler je ovo uporedio sa „prva tri vladara dinastije Hanover” zbog kojih se „naslednik uvek svađao sa svojim ocem.”[2] Kada je njegov otac umro 1417. godine, neki su Aleksija optužili da je ubrzao njegovu smrt. [3]

Car Aleksije IV je nasledio sukob sa Đenovljanima, koji su porazili flotu Trapezunta i zauzeli lokalni manastir, koji su pretvorili u tvrđavu. Do 1418. potpisao je mirovni sporazum i plaćao odštetu Đenovljanima do 1422. godine. Novi spor je nastao oko carevih obaveza 1425. i rešen je tek 1428. Odnosi sa Mletačkom Republikom su uglavnom bili bolji.[4]

Posle Tamerlanove smrti, veći deo Male Azije je pao u haos. Kara Jusuf, vladar Turaka Kara Kojunlua ili „Crnog Ovna“, opustošio je veći deo Jermenije i pobedio emira Arsinge i poglavara Turaka Ak Kojunlua ili Belog Ovna. Car Aleksije IV je nastojao da izbegne neprijateljstvo tako što je udao ćerke za svoje moćne muslimanske komšije. Jedna ćerka je bila udata za Kar Jusufovog sina Džihan Šaha oko 1420. godine, i car Aleksije IV je pristao da svom zetu plaća isti iznos harača koji je ranije pripadao Tamerlanu.[5] Druga ćerka, Teodora, verovatno je bila udata za Alija, sina Kara Juluka Osmana, vladara Ak Kojunlua, ili možda za samog Osmana. Aleksijeva bračna politika proširila se i na njegove susede hrišćane, a njegova najstarija ćerka je bila udata za srpskog plemića, kasnijeg despota, Đurađa Brankovića.[6][7] Najmlađa ćerka cara Aleksija IV, Marija od Trapezunta udata je za vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa 1427. godine.[5]

Prema Džordžu Finleju, car Aleksije IV je proveo veliki deo svog vremena u raznim zadovoljstvima, dok se državnim poslovima posvetio malo,[8] iako u savremenim izvorima nema dokaza za ovu tvrdnju. Sledeći tradiciju, svom najstarijem sinu Jovanu IV dodelio je titulu despota 1417. godine. Uprkos tome, odnosi između oca i sina su se pogoršali, a 1426. godine Jovan je ubio Aleksijevog blagajnika, navodeći aferu između njega i carice Teodore Kantakuzin. Takođe je pokušao da ubije svoje roditelje, ali su plemići intervenisali i sprečili ga, a Jovan je pobegao u Gruziju.[9]

Kada je supruga cara Aleksija IV carica Teodora umrla 1426. godine, on je bio toliko uznemiren da mu je Visarion napisao ništa manje od tri monodije, koje pomažu da se baci malo svetla na ovaj inače mračni period bez izvora.[9]

Zbog Jovanove nelojalnosti i uzurpacije, car Aleksije IV je svog mlađeg sina Aleksandra Trapezuntskog proglasio za despota. Na kraju je Jovan napustio Gruziju i uputio se u đenovsku koloniju u Kafi, gde je angažovao galiju i njenu posadu da mu pomognu da povrati svoj položaj u Trapezuntu. Dana 26. aprila 1429, galija i njena posada iskrcali su Jovana blizu Trapezunta; car Aleksije IV je krenuo u susret svom sinu, da bi ga tokom noći ubili plemići koje je Jovan pridobio.[10] Aleksandar je pobegao iz Trapezunta; venecijanski putnik Pero Tafur ga je sreo u Carigradu oko oktobra te godine, živeo je kod svoje sestre carice Marije.[11]

Sahrana uredi

Prema rečima Entonija Brajera, car Jovan IV je osećao kajanje zbog očeve smrti, a jedna od tri indikacije koje Brajer navodi je samostojeća grobnica koju je sagradio izvan hrama Bogorodice Hrisokefale, u koju je preneo zemne ostatke svog oca sa mesta gde je bio sahranjen unutar hrama.[12] Zbog turske tradicije da se u grobnici nalazilo telo turskog heroja poslednje opsade Trapezunta, ostala je pošteđena do 1918. godine. Godine 1916, tokom ruske okupacije Trapezunta, Fjodor Uspenski je iskopao grobnicu, pronašavši jedan skelet okrenut licem, a drugi je potom sahranjen. Stariji skelet Brajer, prema izveštaju Uspenskog, identifikuje kao Aleksijev.[13]

Prilikom ruskog povlačenja iz Trapezunta, stariji skelet je poveren Hrisantu Filipidu, tadašnjem mitropolitu Trapezuntskom; grobnicu izvan hrama Bogorodice Hrisokefale razorili su Turci. Tokom razmene stanovništva 1923. godine, haldski antikvar Đorđe Kandilaptes sakupio je koliko je mogao ovih kostiju i doneo ih u Grčku, gde su bile pohranjene u Vizantijskom i hrišćanskom muzeju u Atini. Zatim su 1980. posmrtni ostaci cara Aleksija IV Velikog Komnina sa velikom ceremonijom doneti na poslednje počivalište u Novoj Sumeli, blizu Kastanije u Imatiji. Brajer komentariše da je „Aleksije IV verovatno jedini preživeli skelet vizantijskog cara“, ali se ispravio u fusnoti možda su preživeli i ostaci svete carice Teodore, cara Jovana I Cimiskija i Duka iz Epirske despotovine iz trinaestog veka.[14]

Porodica uredi

Car Aleksije IV se 1395. oženio Teodorom Kantakuzin. Imali su najmanje šestoro dece:[15]

Dve ćerke su caru Aleksiju IV pripisali kasniji genealozi. Mišel Kuršanski je tvrdio da se ovi brakovi zapravo nikada nisu ni dogodili, a njihovo postojanje je zasnovano na pogrešnom čitanju interpolacije Halkondila.[16] Ove ćerke su:

  • Teodora od Trapezunta, pretpostavljena žena Ali Bega od Ak Kojunlua. O ovom braku nema pomena ni u jednom savremenom izvoru. Moguće je da su je pomešali sa Teodorom Despinom, ćerkom cara Jovana IV i ženom Uzun Hasana, sina Ali Bega. Druga opcija je bila da se Aleksijeva Teodora uda za Osman-bega, oca Alija.
  • Evdoksija Valenca od Trapezunta, žena Nikoloa Krispa, gospodara Sirosa. Predložena je za ćerku cara Aleksija IV kada se tvrdnja ambasadora Katarina Zenona u njegovim beleškama da je ona ćerka cara Jovana IV pokazala kao lažna ili njegova greška. Drugi istoričari umesto toga tvrde da je ona bila žena iz Đenove.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Aleksije III Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Manojlo III Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Teodora Komnina Kantakuzin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Aleksije IV Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. David IX od Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Gulhan-Evdokija od Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Miller, William (1923). „The Chronology of Trebizond”. The English Historical Review. 38 (151): 408—410. ISSN 0013-8266. 
  2. ^ William Miller (1969). Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut. , p. 73
  3. ^ George Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebizond, (1204–1461) (Edinburgh: William Blackwood, 1851), p. 393
  4. ^ Miller 1969, str. 79
  5. ^ a b Miller 1969, str. 80
  6. ^ B.Ferjančić, Byzantines in Serbia in the first half of the 15. century, Serbian Academy od Sciences and Arts, Belgrade 1987-p.181
  7. ^ Anastasia Heidi M. Larvoll, The Marriage of despot Djuradj/Georg Brankovic and despina Eirene Kantakouzenos, The Building of Political Alliances through Marriage between Byzantium and Serbia in the 1400s, Institute for History IAKH University of Oslo, 2006-p.34-40
  8. ^ Finlay 1851, str. 398
  9. ^ a b Miller 1969, str. 81
  10. ^ Miller 1969, str. 82
  11. ^ A. Vasiliev, "Pero Tafur, a Spanish Traveler of the Fifteenth Century and his Visit to Constantinople, Trebizond, and Italy", Byzantion, 7 (1932), p. 98
  12. ^ Bryer, "'The faithless Kabazitai and Scholarioi'", in Maistor: Classical, Byzantine and Renaissance Studies for Robert Browning, Ann Moffatt editor Byzantina Australiensa, 5 (1984), p. 324
  13. ^ Bryer, "'The faithless Kabazitai'", p. 325
  14. ^ Bryer, "'The faithless Kabazitai'", p. 326 and n. 58
  15. ^ Michel Kuršanskis, "La descendance d'Alexis IV, empereur de Trébizonde. Contribution à la prosopographie des Grands Comnènes",
  16. ^ Kuršanskis, "La descendance d'Alexis IV", pp. 244f

Literatura uredi

  • Radivoj Radić (2022). Istorija Trapezuntskog carstva. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-20766-1.
 

Ovaj članak vezan za vladare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алексије_IV_Велики_Комнин&oldid=27689410”