Aleski edikt

Aleski edikt milosti doneo je francuski kardinal Arman Žan di Plesi de Rišelje uz pristanak i potpis cara Luja XIII 27. septembra 1629. godine. Njime je potvrdio prava hugenota stečena Nantskim ediktom.

Kardinal Rišelje

UzrociUredi

Kardinal Rišelje je u svom političkom programu stavljao interese države ispred interesa vere. Često je govorio da više voli francuskog hugenotu od Španca. U apsolutističkoj monarhiji, smatrao je Rišelje, ne treba imati mesta za hugenotsku državu u državi. Međutim, koristeći se slabošću kraljeve vlasti, hugenoti 1621. godine osnivaju državu na jugu Francuske. Oni su počeli da ubiraju poreze u svoju korist, postavljali svoje komandante, ignorisali kraljeve prekore... Rišelje je rešio da jednom za svagra likvidira politička prava hugenota. Opseo je centar hugenotske države – tvrđavu La Rošel.

Dana 28. oktobra 1628. godine grad se predao. Rišelje sklapa ugovor sa larošelskom buržoazijom i dozvoljava hugenotima slobodno ispoljavanje vere. Potom je uputio svoju vojsku u Langdok i primorao vojvodu Rogana na predaju.

EdiktUredi

Rišelje je potvrdio odredbe Nantskog edikta Anrija IV Aleskim ediktom milosti. Međutim, hugenotima je u zamenu za slobodu veroispovesti oduzeo sve tvrđave i garnizone koje su ediktom stekli. Hugenotska republika prestala je da postoji.

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  • Istorija srednjeg veka 2- A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn