Ali Akbar Dehoda
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Alameh Ali Akbar Dehhoda (pers. علیاکبر دهخدا; 1879 — 9. mart 1956) bio je poznati iranski lingvista, i autor Dehhodinog rečnika — najobimnijeg rečnika persijskog jezika.
Ali Akbar Dehhoda | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1879 |
| Mesto rođenja | Teheran Iran |
| Datum smrti | 9. mart 1956 |
| Mesto smrti | Teheran Iran |
| Narodnost | Iranska |
| Zanimanje | leksikograf, lingvista, satiričar |
| Politička stranka | Umerena partija socijalista |
Biografija uredi
Dehhoda je rođen u Teheranu, a roditelji su mu poreklom iz Kazvina. Otac mu je preminuo kada je imao samo deset godina. Dehhoda je ubrzo briljirao u persijskoj književnosti, arapskom i francuskom jeziku i diplomirao na koledžu gde je studirao političke nauke. Bio je aktivan u politici, i služio u Madžlesu (Skupštini) kao poslanik iz Kermana i Teherana. Takođe je bio dekan Fakultetea političkih nauka, a kasnije i Pravnog fakulteta Univerziteta u Teheranu.[1]
Godine 1903. otišao je na Balkan kao službenik iranske ambasade, ali se dve godine kasnije vratio u Iran i priključio se Ustavnoj revoluciji Irana. U Iranu ’’Dehhoda”, ’’Mirza Jahangir Kan” i ’’Džasem Kan” su objavljivali novine ’’Sur-e Esrafil” oko dve godine, ali je autoritarni kralj Mohamad Ali-šah raspustio parlament i proterao Dehhodu i neke druge liberale u Evropu u izgnanstvo. Tamo je nastavio da objavljuje članke, ali kada je Mohamad Ali-šah svrgnut sa vlasti 1911. godine, vratio se u zemlju i postao član novog Madžlesa.
Sahranjen je na groblju Ebn-e Babujeh u Šahr-e Reju, u blizini Teherana.[2][3]
U svom članku „Prvi iranski naučnik koji je autor najobimnijeg i najpotpunijeg rečnika u farsiju“, ’’Manučeher Sadat Nori” napisao je: „Književna i komentatorska dela Alija Akbara Dehhode (AAD) zapravo su počela tokom njegove saradnje sa časopisom Sor-e Esrafil gde je započeo satiričku političku rubriku nazvanu ’’Gluposti” (persijski: Čarand-o-parand). Persijski naziv ’’Dakho” bio je njegov potpis i umetničko ime za tu rubriku. Pseudonim Dahho se ne odnosi samo na administatora sela (persijski: ’’Dehhoda” ili ’’Kadhoda”), nego se odnosi i na bezazlenu ili prostu osobu(persijski: Sade loh).
Dela uredi
Dehhoda je preveo Monteskijeovu ’’De l'esprit des lois’’ (Duh zakona) na persijski. Takođe je napisao ’’Amsal o hekam” (Poslovice i epigrafi) i objavio u četiri knjige, ’’francusko-persijski rečnik”, i druge knjige, ali je njegovo leksikografsko remek-delo Logatname Dehhoda (Dehhodin rečnik), najveći persijski rečnik ikada objavljen i koji se sastoji od 15 tomova. Dr Mohamad Moiin uspeo je da dovrši nezavršene Dehhodine delove po zahtevu samog Dehhode. Konačno, knjiga je objavljena nakon četrdeset pet godina Dehhodinog napora.
-
Dekodina lična napomena: „ Ono što čitatelj ovog rečnika vidi nije plod jednog životnog napora, već je to plod od mnogih životnih napora.“
Reference uredi
- ^ „University of Tehran” (na jeziku: persijski). Ut.ac.ir. Arhivirano iz originala 03. 02. 2011. g. Pristupljeno 07. 09. 2010.
- ^ „Photograph of Dehkhoda's grave”. inlinethumb05.webshots.com. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 02. 2012. g. Pristupljeno 09. 09. 2017.
- ^ „Photograph”. Picasaweb.google.com. Arhivirano iz originala 19. 05. 2011. g. Pristupljeno 09. 09. 2017.
