Amalrik I Jerusalimski

Amalrik I Jerusalimski
Amalrik I Jerusalimski
	Amalrik I
Lični podaci
Datum rođenja	1136.
Mesto rođenja	Jerusalim, Jerusalimska kraljevina
Datum smrti	11. jul 1174. (37/38 god.)
Mesto smrti	Jerusalim, Jerusalimska kraljevina
Porodica
Supružnik	Agnesa od Kurtenea, Marija Komnin
Potomstvo	Balduin IV Jerusalimski, Sibila Jerusalimska, Izabela I Jerusalimska
Roditelji	Fulk Jerusalimski; Melisenda Jerusalimska
Dinastija	House of Gâtinais-Anjou
Jerusalimski kralj, grof Jafe i Askalona
Period	1163−1174.
Prethodnik	Balduin III Jerusalimski
Naslednik	Balduin IV Jerusalimski

Amalrik I Jerusalimski (1136—11. jul 1174) bio je jerusalimski kralj (1163—1174) i grof Jafe i Askalona (1153—1163). Poznat je po krstaškim ratovima koje je organizovao protiv Egipta.

Godine pre dolaska na vlast uredi

Opsada Askalona (1153)

Amalrik je sin Fulka I Jerusalimskog i Melisende Jerusalimske i mlađi brat kralja Balduina III. U vreme sukoba Melisande i Balduina oko prestola, Melisanda je uspela da ga privuče na svoju stranu tako da je između braće došlo do otvorene netrpeljivosti. Bio je oženjen ćerkom Žoscelina II, Agnesom od Kurtenea. Amalrik je 1153. godine dobio vlast nad Askalonom koga su krstaši osvojili nakon višenedeljne opsade. Grad je priključen Jafi čime je formirana grofovija Jafa i Askalon.

Dolazak na vlast uredi

Nakon Balduinove smrti (10. februar 1162) Amalrik dolazi na jerusalimski presto. U to vreme imao je 22 godine. Krstaški baroni nisu bili voljni da ga vide na prestolu, ali su njegova prava na krunu bila nesumnjiva. Baroni su mu postavili uslov da otera svoju ženu Agnesu da bi mu oni položili vazalnu zakletvu. Amalrik je pristao, ali je oboje njihove dece zadržao kod sebe (Balduina i Sibilu). Agnesa se ubrzo udala za Iga od Ibelina, jednog od vodećih barona Jerusalimskog kraljevstva. Sada je Amalrik na miru mogao da započne svoju vladavinu. Radilo se o veoma ambicioznom vladaru koji je istovremeno bio i svestan da nema dovoljno snage da pokrene veliki pohod na sve moćnijeg muslimanskog vođu Nur ad Dina. Amalrik nikada nije bio verski fanatik i odbijao je da meša religiozne i političke faktore za razliku od većine njegovih prethodnika. Ono što mu Viljem od Tira zamera jeste nedovoljno hrišćanskog osećanja koje je išlo toliko daleko da se Amalrik u nekoliko navrata pitao da li je hrišćanstvo zaista nadmoćnije u odnosu na druge religije. Svojim podanicima je nametao velike poreze, a nije imao milosti ni prema crkvenim imanjima. Voleo je da učestvuje u suđenjima i da kasnije tu svoju uslugu naplati. Međutim, taj novac nije koristio za svoje lično zadovoljstvo. Sav novac išao je u državne potrebe.

Prvi pohod na Egipat uredi

Pohod na Egipat 1164. godine

Amalrikova životna ideja bila je osvajanje fatimidskog Egipta. Ova država je u to vreme bila toliko slaba da je samo čekala osvajača koji će je osvojiti. U tome momentu su samo dve sile mogle to učiniti: krstaši i Nur ad Din. I jednima i drugima je ova država bila potrebna isključivo zbog bogatstva kojim je raspolagala. Nur ad Din pokreće pohod na Egipat 1164. godine. Iste godine, egipatski vezir Dirham poziva Amalrika u pomoć. Međutim, Nur ad Dinov vojskovođa Širku uspeo je da zbaci Dirhama i postavi svoga kandidata Šavara pre dolaska Amalrika. Šavar potom menja stranu i poziva Amalrika u pomoć ne bi li se oslobodio Širkuovog uticaja. Amalrik se odaziva pozivu i izvršava opsadu grada Bilbai (avgust/oktobar 1164) u kome se nalazio Širku. Do prave bitke nije došlo jer je Nur ad Din napao krstaške teritorije na severu želeći da Amalriku odvrati pažnju sa Širkua. U bici kod Harima teško je porazio krstašku vojsku i zarobio trojicu krstaških vođa: Žoscelina III, Remona III od Tripolija i Boemunda III. Do Amalrika stižu vesti o krstaškoj pogibiji kod Harima i o planovima Nur ad Dina o napadu na Tiberijas. Zbog toga se Amalrik povlači iz Egipta, a u sporazumu kojeg je sklopio sa Širkuom i ovaj se povlači iz Egipta.

Drugi pohod na Egipat uredi

Pohod na Egipat 1167.

Vrativši se u Jerusalim, Amalrik sklapa dogovor sa moćnim vizantijskim carem Manojlom Komninom o uspostavljanju grčke patrijaršije u Antiohiji. Time je zaštitio ovu krstašku državu od Nur ad Dinovog napada. Nur ad Din se jedino plašio vizantijske moći. Pokušao je da sa francuskim kraljem i vizantijskim carem sklopi sporazum o napadu na Egipat. Luj VII nije pokazao veliku zainteresovanost, ali se Manojlo odazvao pozivu. Međutim, Širku napada Egipat, pa je Amalrik sam pokreće svoju vojsku na Egipat. Dve vojske sukobile su se kod Babaina (18. mart 1167. godine). Pobedu odnosi Širku i osvaja grad Aleksandriju. Na čelo ovog grada postavio je svoga nećaka Salah ed Din Jusufa – čuvenog Saladina. Krtaši ubrzo ponovo osvajaju Aleksandriju koju je mesec dana branio Saladin. Nakon što je predao Aleksandriju, Saladin je bio izložen napadima aleksandrijskih Šiita, a neredi su uglavnom bili usmereni ka Širkuovim pristalicama. Saladinov život je bio u tolikoj opasnosti da je spasa morao potražiti ni manje ni više nego u logoru krstaša. Ovi su ga primili sa poštovanjem i čak mu dali oružanu pratnju. Ono što je Saladinu bilo najneprijatnije je to da je upravo jerusalimski kralj Amalrik bio taj koji je posredovao između muslimana podsećajući Šavara na obećanje da će dopustiti Širkuovim pristalicama da izađu iz grada. Tako je jerusalimski kralj spasao Širkuove pristalice od sigurne smrti.

Mir je sklopljen 1167. godine i obe vojske se povlače iz Egipta. Egipat je nakon ovog pohoda potpao u vazalan odnos prema Jerusalimskoj kraljevini i bio je dužan da isplati 100.000 zlatnika.

Treći pohod na Egipat uredi

Poslednji pohod na Egipat

Dana 29. avgusta 1167. godine Amalrik se oženio Marijom Komnin, rođakom vizantijskog cara Manojla, u cilju organizovanja novog pohoda na Egipat. U Carigrad je poslat Viljem od Tira da pregovara u ime Jerusalima. Međutim, kada se Viljem vratio u Jerusalim, Amalrik je već bio u Egiptu. Tako je pomoć Vizantije izostala. Amalrik je za prerani odlazak u Egipat optužio malu grupu krstaša koja je došla iz Evrope. Ona je u suštini bila beznačajna, a glavni razlog za to bilo je neprihvatanje sklapanja vizantijsko-krstaškog saveza od strane vitezova Hospitalaca.

Amalrik brzo stiže pred Kairo, a Šavar se odmah pokazao spremnim za pregovore. Krstaši su dobili otkup za neke od zarobljenika (uglavnom Šavarovi rođaci), ali je za ostatak i dalje trajalo nadmudrivanje. Zbog toga je Amalrikova flota stigla na ušće Nila i zauzela Tunis. Dolazak Širkua naterao je Amalrika da povuče svoju flotu. Amalrik je pokušao da spreči Širkua da preće Nil, ali je zakasnio. Širku i Šavar se udružuju protiv krstaša. Šavar januara 1169. godine trijumfalno ulazi u Kairo. Ubrzo preuzima vlast nad gradom zajedno sa svojim nećakom Saladinom. Krstaši se povlače iz Egipta. Iste godine, Amalrik je u savezu sa Vizantijom izvršio neuspešnu opsadu Damijete.

Poslednje godine i smrt uredi

Amalrik u teološkoj raspravi sa sveštenicima

Amalrik nije gubio nadu već 10. marta 1171. godine odlazi u Carigrad gde je ponovo sklopio savez sa Manojlom pristajući da Jerusalimsku kraljevinu stavi pod sizerenstvo Vizantijskog carstva. Sledeće godine Amalrik sklapa savez sa Asasinima. Dana 15. maja 1174. godine umro je Nur ad Din, a Amalrik je iskoristio priliku i napao Banijas. Opsada nije uspela. Jerusalim se morao zadovoljiti plaćanjem tributa. Tamo je Amalrik zaradio dizenteriju od koj je umro 11. jula 1174. godine. Nasledio ga je sin Balduin IV.